Izvor: eKlinika.rs, 03.Mar.2024, 14:30
Ramonda nije samo jak simbol: To je i biljka nade za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest
Ramonda (Ramonda Serbica), biljka poznata i kao srpska i Natalijina ramonda, zapravo je zimzeleni žbun. Ramonda se koristi kao ukrasna biljka, ali postoje zapisi i o korišćenju u narodnoj medicini. Njenim potencijalnim zdravstvenim koristima bave se i istraživanja novijeg datuma, od kojih bi jedan projekat sprskih naučnika mogao u budućnosti da opravda epitet revolucionarnog.
Serbica Ramonda: Karakteristike biljke
Ramonda ima kraću, drvenastu smeđu stabljiku sa listovima >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << pri tlu i ljubičastim cvetom u čijem „srcu“ je žuta krunica. Stanište su joj brdoviti, odnosno stenoviti predeli, žbunje i šikare. Izuzetno je atraktivna zbog nežne, ali ujedno ekspresivne boje, pa je rado korišćena kao ukrasna biljka u parkovima, baštama i balkonima. Ramonda serbica se koristi kao ukrasna biljka u baštama i parkovima. Postoje zapisi, ali i klinička istraživanja koja su proučavala potencijalne medicinske efekte na ljudsko zdravlje.
Poznata je i kao „biljka feniks“, koja zbog retke sposobnosti rehidratacije može doslovno da se „vrati u život“. Raste u Srbiji, Grčkoj i Makedoniji, ugrožena je i spada u zaštićene biljne vrste. U narodu je još poznata i kao „vaskršnji cvet“ iz dva razloga: cveta u vreme Vaskrsa, a oživljava nakon dugog perioda suše.
Jedno od imena dobila je po kraljici Nataliji, a u botaniku i literaturu prvi je uvrstio Josif Pančić.
Ramonda i novija istraživanja: Od drevne endemske biljke do efikasnog medikamenta
Ramonda se prema ranijim zapisima travara i narodnih lekara koristila kao pomoć kod groznice, glavobolje i kožnih bolesti. Medicina je, međutim, danas otišla neuporedivo dalje u ispitivanju potencijalnih zdravstvenih koristi ramonde, u čemu predano učestvuju i srpski naučnici. Naime, stručni istraživački tim naših naučnika okupljenih u projektu LEAPSyn-SCI, ima za cilj da pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde u periodu suše smanji agregaciju sinukleina.
Ovaj proces se smatra jednim od početnih koraka razvoja pojedinih ozbiljnih neurodegenerativnih oboljenja. Praktično, u istraživanju u okviru programa „Promis“ finansiranom od strane Fonda za nauku, prvi put su upravo iz srpske ramonde proizvedeni LEA proteini.
Srpska ramonda i nada za obolele od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
U osnovi Alchajmerove i Parkinsonove bolei, najzastupljenijih teških neurodegenerativnih oboljenja jeste mehanizam agregacije alfa-sinukleina u oblik nerastvorljivih, amilodnih vlakana. Iako postoje brojna istraživanja sa ciljem indentifikaciju malih molekula koji bi sprečili agregaciju alfa-sinukleina proces imunoterapije amiloidnih vlakana, adekvatan medikament još uvek nije pronađen. Otkrivanje efikasne terapije koja bi uticala na ovaj mehanizam, saglasni su naučnici, jeste bolje razumevanje agregacionih puteva alfa-sinukleina, njegove osnovne i izmenjene biološke funkcije.
U ranijim izjavama za medije, dr Marija Vidović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i vođa projektne studije, rekla je da je projekat i zasnovan na fenomenu biljaka „vaskrsnica“, koje imaju sposobnost da prežive u dugim periodima bez vode, koje se nakon rehidratacije ponovo vraćaju u život.
Naučnica je pojasnila da upravo nedostatak vode, odnosno dehidratacija narušava strukturu proteina i lipida, a to dovodi do gubitka integriteta i ćelijske funkcije. Prema njenim rečima, takozvani LEA proteini se pojačano proizvode upravo u listovima biljaka vaskrsnica, kakva je i srpska ramonda. Tako se sprečava agregiranje važnih proteina i gubitak njihove funkcije.
U čemu je moguća revolucionarnost ovog projekta
Kako i pored neprekidnih napora naučne stručne zajednice tačan uzrok a ni lek za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest nisu definisani, aktuelne terapijske opcije služe ublažavanju posledica, umanjenju simptoma, kao i produžavanju funkcionalnosti obolelih
– Pristup korisšćen u LEAPSyn-Sci projektu je inovativan i predstavlja mogućnost otvaranja nove dimenzije razvijanja terapeutskih pristupa za terapije protiv Parkinsonove bolesti. Potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina je potpuno neistražen i prvi put predložen ovim projektom srpskih naučnika. Najpre će se pod zadatim eksperimentalnim uslovima ispitati interakcija ova dva proteina a nakon toga će se otvoriti mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija – izjavila je dr Vidović.
Naučnica je istakla i da je sprski tim lekara definisao sekvence gena koji kodiraju LEA proteine iz srpske ramonde.
Članak Ramonda nije samo jak simbol: To je i biljka nade za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
