Izvor: eKlinika.rs, 25.Apr.2025, 07:02
Psihoterapeut Milan Damjanac o smeštanju roditelja u dom: Kako prevazići krivicu, stid i strah i doneti najbolju odluku
„Smeštanje u dom“ jedna je od najgorih fraza u našem još uvek konzervativnom podneblju. Neretko se pretvara u kletve, a u često komplikovane porodične odnose donosi i osećanja i termine kakvi su izdaja, prevara, ucena, odricanje („preko novina“), oduzimanje nasledstva, prekid odnosa i kontakata. Smeštanje u ambijent u kome bi stare osobe trebalo da dobiju neophodnu medicinsku negu i brigu, smatra se „strpavanjem tamo gde će umreti napušten“.
Smeštanje u dom >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << za stare: Sukob dva vrednosna obrasca, strah, pasivna agresija, krivica i stid
Zašto je tako, pitali smo Milana Damjanca, sertifikovanog konstruktivističkog i egzistencijalističkog psihoterapeuta. Konzervativna sredina, lična nesigurnost, nedostatak samopouzdanja, osećaj obaveze, strahovi ili još nešto? Jer, obično su emocionalno pogođene obe strane…
– Glavno obeležje srpske tradicije je kolektivističko društvo i život u velikim zajednicama. Seoske zajednice su bazirane na porodicama koje su živele transgeneracijski i bazirale su se na brizi svih članova porodice. Ta briga o starijim članovima porodice je bila okosnica takvog načina života. Sa promenom stila života, ovi odnosi su se promenili. Živi se brzo, vremena je sve manje, i mogućnosti da roditelji ostanu kod kuće su drastično smanjene. Nova kulturološka norma pod ekonomskim pritiskom izrodila je novu vrstu normale – roditelji treba da budu u domu. Ovo je direktan sukob dva vrednosna obrasca – tradicionalnog i savremenog. Savremeni se bazira na neoliberalnim i individualističkim postavkama, a tradicionalni na kolektivizmu. Roditelji imaju utisak da su prošli gore od svojih roditelja. Od straha da dom predstavlja sklanjanje njih na mesto u kojem će umreti, svoju nemoć i ljutnju prema deci iskazuju kroz pasivnu agresiju, a deca zbog krivice, a nekada i stida, odbijaju da pokrenu priču o domu za stare – načinje ovu kompleksnu temu sagovornik eKlinika portala.
Zašto se smeštanje u dom i kada je neophodno iz medicinskih razloga često pretvori u agoniju
Zašto nekada emocije često nadvladaju razum u situacijama kada neko naš zahteva stručnu medicinsku pomoć koju ne možemo da pružimo i kada bi za sve korisnija, pragmatičnija i lekovitija odluka bila smeštanje u odgovarajuću ustanovu?
– Na ovo pitanje postoji nekoliko odgovora. Krivica je sigurno ogroman faktor, kao i stav da roditelj mora biti sa svojom porodicom. Stid je drugi faktor, posebno u malim mestima. Novac i finansije su takođe važan faktor. Državni dom nije tako lako dobiti, posebno ukoliko je hitno potreban. Privatni domovi su skupi. Međutim, još jedan faktor je tradicionalni obrazac koji se zasniva na ideji da je to manje pitanje pragmatičnosti, a više pitanje „reda“. Po cenu da umre, osoba se ostavljala kod kuće, da umre među svojom porodicom. Baš zbog ovakvog obrasca se ljudi često i premišljaju. Ali, najveći faktor su uslovi u domovima i strah da će briga biti neadekvatna – objašnjava Damjanac.
Razlike između tradicionalnih i novih obrazaca: Od krivice i autoagresije do psihosomatskih problema
Na pitanje koje su moguće negativne posledice ovakvih postupaka na mentalno zdravlje svih u lancu, Milan Damjanac ponavlja da su krivica i stid glavna obeležja starih tradicionalnih obrazaca, kao što je, kaže, preterana centriranost na sebe obeležje novih obrazaca.
Prema njegovima rečima, u starim obrascima se sve trpelo, i taj obrazac trpljenja nije zaobišao ni ljude sa ovakvim problemima. Samim tim, odlaganje ovakvih odluka stavlja ogroman pritisak na celu porodicu. Osoba koja ostaje kod kuće postaje teret, posebno u današnjem svetu, sa današnjim obavezama i radnim vremenom.
– Vremenom potisnuti bes i mržnja prema roditelju, neprihvatljive ideje i želje da bi možda za sve lakše bilo da taj roditelj premine, stvaraju ogromne probleme. Takva krivica dovodi do autoagresije u vidu depresije, a potisnuti bes može dovesti i do ozbiljnih psihosomatskih problema. Na sve to, odnosi ukućana stradaju, odnosi sa decom i supružnikom, a roditelj koji je u kući još postaje opterećenje u vidu mešanja u odnos – eksplicitan je psihoterapeut.
Realni strah od domova: Nepoverenje, odnos osoblja prema štićenicima…
Neke realne okolnosti poput egzistencijalnih takođe utiču na to da se odluka u smeštanju u dom ne sprovede. Tu je i nedovoljno poverenje u sistem, nemili, pa i tragični događaji uz loše postupke prema štićenicima, koji ne dolikuju medicinskom i drugom osoblju. Kako menjati ovu nimalo lepu sliku?
– Tako što se uradi nešto po pitanju privatnih domova. Ima kvalitetnih domova, ali ima i dosta nekvalitetnih i glavni je problem što običan čovek ne zna kome da veruje. Negovatelji i negovateljice se u većini domova stalno menjaju, briga nije kvalitetna, a to samo dodatno pospešuje strah od domova. Ista je stvar sa svim institucijama privatnog tipa u Srbiji u oblasti socijalne zaštite i obrazovanja. Mnogo korupcije, a samim tim, puno problema, propusta i strahova. Na sve to, cene su tako formirane da mnogo ljudi sebi privatni dom ne može da priušti – konstatuje Damjanac.
Dom kao kulminacija loših porodičnih odnosa
Svaka medalja ima dve strane. Tako imamo i srodnike koji dom koriste za ostvarenje svojih interesa. Na pitanje može li dom biti kulminacija loših međusobnih odnosa, Milan Damjanac odgovara potvrdno. Naglašava, međutim, da je to generalno tema o kojoj se mora misliti, pošto će, predviđa, većina pripadnika današnjih generacija srednjih godina završiti u domu u nekom trenutku. Zato treba misliti o kvalitetu te usluge, jer:
– Ovde ne postoji kultura života u starosti. Mi smo narod koji dosta gleda televiziju i koji nakon dobijanja dece ne vidi drugi smisao sem gajenja te dece i čekanja unuka. Starost se doživljava kao čekaonica za smrt, a dom kao kazna. Nema ideje da se u domu mogu pronaći novi prijatelji i zajednica. Sa druge strane, kao što postoje srodnici koji trpe roditelje zato što osećaju krivicu da ih ostave u domu, tako postoje i oni koji ih ostavljaju u domu kako bi se domogli nekretnine ili sprečili sukobe u kući.
Prednosti svojevoljnog odlaska u dom su višestruke
Ima i pozitivnih primera onih koji sami odlučuju da odu u dom čak i kada to njihovo zdravstveno stanje ne zahteva. Koje su koristi ovakvog stava i za osobu i za naslednike?
– Velike. Srodnici nemaju osećaj da moraju sve vreme da brinu o starim roditeljima, posebno ukoliko im je potrebna medicinska pomoć. Time roditelji pokazuju visok stepen odgovornosti i razumevanja da se danas ne može očekivati stepen posvećenosti i brige od strane dece, kao ni život u zajednici kao nekada. Na ovaj način se čuvaju odnosi i daje dobar primer sopstvenoj deci. Uz sve to, mnogi koji dobrovoljno odu, nađu i novi život u domu, kao i novu zajednicu – osvetljava u razgovoru za eKlinika portal Milan Damjanac još jedan aspekt, nažalost kod nas prilično redak.
Smeštanje u dom ne mora da znači manjak ljubavi i brige
Za kraj pitamo koji bi bio savet za „diplomatiju“ u ovom slučaju? Kakva komunikacija bi trebalo da otvori vrata razumevanja i prihvatanja činjenica i za jednu i za drugu stranu?
– Otvoreni razgovor o strahovima. Srodnici moraju otvoreno razgovarati o strahovima. Važno je da se dom ne predstavi kao kraj života, i da se nađe kvalitetan dom, kao i da se često posećuju. Suštinski, treba umanjiti strahove koliko se može, uz razgovor o tome da niko tu nije sam, da se dom može promeniti, da to jeste stres i da to nije lako, ali da to jeste nešto što je važno pokušati. Time i roditelj pokazuje stepen zrelosti i razumevanja sopstvenog deteta koje najčešće nije u poziciji da brine o njemu i da zapostavi sopstveni život i/ili porodicu. Nekada su deca imala funkciju socijalnog osiguranja. Imaš decu kako bi ona brinula o tebi u starosti. Teško je objasniti roditeljima da to više nije isto kao u vreme njihovih roditelja, i da stepen izloženosti stresu i obavezama danas nije isti, ali da to ne znači i manjak ljubavi i brige – zaključuje Milan Damjanac, sertifikovani konstruktivistički i egzistencijalistički psihoterapeut.
Članak Psihoterapeut Milan Damjanac o smeštanju roditelja u dom: Kako prevazići krivicu, stid i strah i doneti najbolju odluku se pojavljuje prvo na eKlinika.
