Izvor: eKlinika.rs, 15.Maj.2025, 21:00
Psiholozi otkrivaju zašto neki roditelji ostaju bliski sa svojom odraslom decom
Večere vikendom, svakodnevni pozivi, pa čak i zajednički odmori – ovako neki roditelji ostaju bliski sa svojom odraslom decom kao i ranije. Ali za druge, stvari nisu tako jednostavne – udaljavaju se, razgovaraju samo tokom praznika ili jedva da su uopšte u kontaktu. U čemu je ovde problem? Da li je to ličnost, stil roditeljstva ili nešto sasvim drugo? Psiholozi ovo godinama proučavaju, a njihovi nalazi otkrivaju neke fascinantne obrasce.
Rana povezanost oblikuje onu doživotnu
Neki >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << roditelji i deca jednostavno se povežu od samog starta. Njihova veza deluje prirodno, ispunjena poverenjem i toplinom koja traje sve do odraslog doba. Psiholozi kažu da rano vezivanje u tome igra ogromnu ulogu. Roditelji koji stvaraju sigurnu i sredinu ispunjenu ljubavlju dok su njihova deca mala često vide da te snažne veze traju ceo život. Nije reč o tome da su savršeni – suština je u tome da su prisutni. Deca koja osećaju sigurnost i podršku tokom odrastanja obično ostaju bliska sa svojim roditeljima kasnije u životu, jer je ta veza izgrađena na čvrstoj osnovi.
Ali kada je detinjstvo obeleženo udaljenostima, zanemarivanjem ili konstantnim sukobima, takva veza slabi. Kada deca odrastu, možda ne osećaju potrebu, pa čak ni želju da održe blisku vezu s roditeljima.
Zajednička iskustva održavaju vezu čvrstom
Dok odrastaju, neke ćerke i majke imaju svoju malu tradiciju – svake nedelje ujutro odlaze u zajedničke šetnje. Samo njih dve. Ponekad pričaju o životu, ponekad samo uživaju u tišini, ali bez obzira na sve, to je samo njihovo vreme. I tako, godinama kasnije, i dalje ostaju bliske.
Psiholozi kažu da zajednička iskustva – bilo da se radi o porodičnim tradicijama, internim šalama ili čak zajedničkom prevazilaženju teških trenutaka – pomažu u stvaranju trajne veze između roditelja i njihove odrasle dece. Ovi trenuci stvaraju osećaj bliskosti i prisnosti koji je potpuno prirodan i neusiljen.
S druge strane, kada porodice nemaju ta zajednička iskustva, počinju da se udaljavaju. Bez te osnove veze, udaljavanje tokom vremena postaje lakše.
Uzajamno poštovanje sprečava raspad odnosa
Roditelji i deca ne slažu se uvek, niti imaju isto mišljenje i stavove, posebno kada deca izrastaju u nezavisne odrasle osobe sa sopstvenim uverenjima i načinom života. Ali porodice koje ostaju bliske obično imaju jednu zajedničku stvar – međusobno poštovanje.
Psiholozi su otkrili da kada roditelji svoju decu poštuju kao pojedince, ti odnosi obično postaju mnogo jači. To znači prihvatanje razlika, davanje prostora kada je to potrebno i tretiranje njihove odrasle dece kao ravnopravne, a ne dece koju još treba kontrolisati ili ispravljati.
S druge strane, kada roditelji odbacuju izbore svoje dece ili stalno kritikuju njihove odluke, to stvara napetost koja ih može razdvojiti. Bez obzira na to koliko je nekada bila duboka veza, nedostatak poštovanja tokom vremena može polako da je oslabi.
Važan je stil komunikacije
Neke porodice pričaju o svemu – o dobrom, lošem i nezgodnom. Druge izbegavaju teške razgovore, dopuštajući da se nesporazumi tokom vremena nagomilavaju.
Način na koji roditelji i njihova odrasla deca komuniciraju igra ogromnu ulogu u tome da li će ostati bliski ili će se udaljiti.
Otvoreni, iskreni razgovori stvaraju poverenje, olakšavajući zajedničko upravljanje sukobima i životnim promenama.
S druge strane, ako je komunikacija ispunjena osuđivanjem, odbacivanjem ili izbegavanjem, to može učiniti da se održavanje kontakta oseća kao obaveza, a ne kao izbor.
Ne radi se samo o tome koliko često pričaju, već o tome kako pričaju. Roditelji koji slušaju bez prekidanja, poštuju granice i pokazuju istinsko interesovanje za život svog deteta, mnogo je veća verovatnoća da će održati snažnu vezu i u njihovom odraslom dobu.
Emocionalna podrška je važnija od saveta
Kako postajemo stariji, kada zovemo roditelje, ne tražimo rešenja – samo želimo da nas čuju. Roditelji koji nude emocionalnu podršku – bez stalnog davanja saveta ili pokušavanja da reše stvari – obično imaju jače odnose sa svojom decom. Naravno, saveti dolaze iz ljubavi, ali ponekad mogu delovati kao kritika. Ono što je zaista važno jeste osećaj razumevanja, podrške i prihvatanja, bez obzira na sve.
Najbolji odnosi nisu izgrađeni na savršenim uputstvima – oni su zasnovani na utešnom saznanju da uvek imate nekoga ko vas podržava.
Mala udaljenost zapravo zbližava
Neki možda misle da stalni razgovori, često viđanje i konstantna uključenost u međusobne živote može da znači bliskost, ali u stvari, previše bliskosti ponekad može ljude da razdvoji.
Psiholozi su otkrili da kada roditelji svojoj odrasloj deci daju prostor da žive sopstvenim životima – bez osećaja krivice ili stalnih provera – to zapravo jača njihov odnos. Kada se deca osećaju slobodno da se vrate pod svojim uslovima, veća je verovatnoća da će to učiniti iz iskrene ljubavi, a ne iz obaveze.
S druge strane, kada roditelji pokušavaju decu da drže previše čvrsto uz sebe, to može stvoriti napetost. Niko ne želi da se oseća ugušeno ili da pod pritiskom održava vezu iz dužnosti i obaveze. Ponekad je davanje malo prostora upravo ono što održava vezu čvrstom.
Odnosi se razvijaju, a oni najbolji se prilagođavaju
Odnos između roditelja i dece ne treba da ostane isti zauvek. Ono što funkcioniše kada dete ima 10 godina neće moći kada bude imalo 30. Porodice koje ostaju bliske su one koje to prepoznaju i dozvoljavaju da se odnos razvija.
Roditelji koji se prilagođavaju, tretirajući svoju decu kao nezavisne odrasle osobe, poštujući njihove izbore i prihvatajući novu dinamiku, obično održavaju jače veze. Oni shvataju da se njihova uloga menja od ličnosti autoriteta do pouzdane podrške.
Kada se roditelji drže prošlosti, odbijajući da prepuste kontrolu ili očekuju da stvari ostanu baš onakve kakve su bile, to može stvoriti distancu. Najzdravije veze rastu i menjaju se, baš kao i ljudi u njima.
Sama ljubav nije dovoljna da bi veza bila jaka
Mnogi roditelji duboko i iskreno vole svoju decu, ali se vremenom udaljavaju. To je zato što ljubav, iako je neophodna, nije jedina stvar koja drži vezu.
Trajna bliskost zahteva trud – poštovanje, razumevanje, komunikaciju i spremnost za prilagođavanje. Bez ovih elemenata, čak i najjača ljubav može imati problema da prevaziđe razliku i jaz između roditelja i njihove odrasle dece.
Članak Psiholozi otkrivaju zašto neki roditelji ostaju bliski sa svojom odraslom decom se pojavljuje prvo na eKlinika.
