Izvor: eKlinika.rs, 05.Maj.2021, 17:02
Previše soli može ozbiljno da poremeti imune ćelije i spreči ih da pravilno rade
Dodavanje soli obroku sasvim je normalna stvar za mnoge od nas. Često i ne razmišljamo o tome, ali, zapravo, bismo trebali. Pored podizanja krvnog pritiska, previše soli može ozbiljno da poremeti i energetski bilans imunih ćelija i sprečiti ih da pravilno funkcionišu.
Natrijum u krvi utiče na funkciju monocita
Još 2015. godine istraživačka grupa koju je vodio profesor Dominik Müller iz Centra za molekularnu medicinu Max Delbrück u Udruženju Helmholtz (MDC) >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << i Eksperimentalnog kliničkog istraživačkog centra (ECRC) otkrila je da povišene koncentracije natrijuma u krvi utiču i na aktivaciju i na funkcija patroliranja monocita, koji su preteče makrofaga.
– Ali, nismo tačno znali šta se dešava u ćelijama – kaže dr Sabrina Geisberger sa berlinskog Instituta za biologiju medicinskih sistema (BIMSB).
So remeti respiratorni lanac u ćelijama
Radeći sa biohemičarom i stručnjakom za metabolomiku dr Stefanom Kempom iz BIMSB, istraživači su u laboratoriji započeli ispitivanje metabolizma imunih ćelija koje su bile izložene visokim koncentracijama soli. Promene su se pojavile nakon samo tri sata.
– To narušava respiratorni lanac, zbog čega ćelije proizvode manje ATP i troše manje kiseonika – naglašava dr Geisberger. ATP (adenozin trifosfat) je univerzalno gorivo koje pokreće sve ćelije. Pruža energiju za „hemijski rad“ – sintezu proteina i drugih molekula – potreban za snagu mišića i metaboličku regulaciju. ATP se proizvodi u mitohondrijima, takozvanoj „ćelijskoj elektrani“, koristeći složenu seriju biohemijskih reakcija, poznatih kao respiratorni lanac. So vrlo specifično zaustavlja kompleks II u respiratornom lancu, a to ima posledice – nedostatak energije dovodi do toga da monociti drugačije sazrevaju.
– Fagociti, vrsta belih krvnih zrnaca čiji je zadatak da identifikuju i eliminišu patogene u telu, bili su u stanju da se efikasnije bore protiv infekcija. Ali, ovo bi takođe moglo da podstakne upalu i tako poveća kardiovaskularni rizik – objašnjava profesor Müller.
So utiče na funkcionisanje belih krvnih zrnaca
Profesor Markus Kleinewietfeld sa Hasselt University i profesor Jonathan Jantsch sa Universität Regensburg bili su u velikoj meri uključeni u rad na istraživanju ljudskih monocita i makrofaga. Uspeli su da pokažu da so na isti način utiče na funkcionisanje ljudskih fagocita.
Istraživači iz ECRC, potom su sproveli studiju u kojoj su zdravi muški učesnici svakodnevno, tokom 14 dana dopunjavali svoju uobičajenu ishranu sa 6 grama soli, u obliku tableta. U drugoj kliničkoj studiji, naučnici su analizirali poznati scenario – jesti picu koju je isporučio italijanski restoran. Zatim su ispitivali monocite u krvi učesnika. Nalazi su pokazali da prigušujući efekat na mitohondrije ne nastaje tek nakon dužeg perioda povećanog unosa soli, već se to se dešava i nakon jedne pice. Podaci eksperimenta sa picom pokazali su koliko je dugo trajalo dejstvo – učesnicima je uzeta krv nakon 3 i 8 sati, a efekat je bio jedva merljiv u drugom uzorku.
– To je dobra stvar. Da je to bio duži poremećaj, brinuli bismo se da ćelije već dugo ne dobijaju dovoljno energije. Stoga aktivnost mitohondrija nije trajno inhibirana. S tim u vezi, ne može se isključiti kontinuirani rizik od natrijuma na funkciju mitohondrija, ako osoba jede vrlo slanu hranu nekoliko puta dnevno – ističe profesor Muller. Inače, pica je sadržala 10 grama soli, a nutricionisti preporučuju odraslima da ograniče dnevni unos na najviše 5 ili 6 grama, a tu spada i so koja se krije u prerađenoj hrani.
Mali jon, veliki efekat
– Osnovno otkriće naše studije je da molekul, tako mali kao natrijum-jon, može biti izuzetno efikasan u inhibiciji enzima koji igra presudnu ulogu u respiratornom lancu. Kada se ovi joni uliju u mitohondrije, i to rade pod različitim fiziološkim uslovima, oni regulišu centralni deo lanca transporta elektrona – objašnjava dr Kemp i naglašava da je reč o vrlo temeljnom regulatornom mehanizmu u ćelijama.
Sada je zadatak, kakao kaže, istražiti može li so takođe uticati na ovaj mehanizam u drugim vrstama ćelija. Profesor Markus Kleinewietfeld veruje da je to izuzetno verovatno, jer mitohondriji nisu prisutni samo u imunološkim ćelijama. Sa izuzetkom crvenih krvnih zrnaca, one postoje u svim ćelijama tela. Mogu se naći u posebno velikom broju gde god se troši puno energije – u mišićnim ćelijama, neuronima, receptorima i jajnim ćelijama.
Ako se važan ćelijski mehanizam prekine na duži period, rizici su brojni
Još uvek nije potpuno razjašnjeno kako različiti ćelijski tipovi regulišu priliv natrijuma u mitohondrije. Ipak, studija potvrđuje da konzumiranje previše soli može biti loše za naše zdravlje.
– Naravno, prva stvar na koju pomislite je kardiovaskularni rizik. Ali, višestruka ispitivanja su pokazala da so može na razne načine da utiče na imune ćelije. Ako se tako važan ćelijski mehanizam prekine na duži period, to može imati negativan uticaj i potencijalno može da dovede do zapaljenskih bolesti krvnih sudova ili zglobova ili autoimunih bolesti – naglašava profesor Kleinewietfeld.
Članak Previše soli može ozbiljno da poremeti imune ćelije i spreči ih da pravilno rade se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
