Izvor: B92, 23.Nov.2011, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prebrzo jedenje može da ubije?
Ako jedete suviše brzo, imate mnogo veće šanse da postanete gojazni, tvrdi najnovija studija naučnika sa Novog Zelanda. Međutim, ishrana nije jedina stvar čija brzina nepovoljno utiče na vaše zdravlje.
Tempo svakodnevnog života veoma doprinosi opštem stanju organizma. U najnovijoj studiji, naučnici su otkrili da žene između 40 i 50 godina starosti koje brzo jedu imaju znatno veće šanse da budu gojazne od ostalih, dok je istraživanje naučnika iz Osake dokazalo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << muškarci skloni brzom jelu 84 odsto češće pate od prekomerne težine.
"Brzim unosom hrane varamo mehanizam koji našem mozgu prenosi informaciju da smo siti”, rekao je Ian Mekdonald, prof. metaboličke psihologije na Notingem Univerzitetu.
"Istovremeno, hormon grelin koji nastaje kada je stomak prazan kako bi poslao poruku o gladi, počinje da opada. Potrebno je oko 20 minuta od početka jela da poruka o sitosti dospe do mozga, što znači da ako jedemo prebrzo, stomak pretrpavamo bespotrebnim kalorijama”, dodao je.
Mnogi ljudi loše navike razvijaju još kao deca koja su nestrpljiva da što pre ustanu od stola. S druge strane, presporo jedenje može podstaći gorušicu.
Konzumiranje obroka od 690 kalorija duže od 30 minuta, za 50 odsto povećava šanse za vraćanje kiseline u jednjak. Nakon dužeg vremena to može dovesti do gastroezofaguelne refluksne bolesti koja uzrokuje oštećenje jednjaka, njegovo krvarenje i prekancerno stanje.
Da biste bili sigurni da se hranite ispravno, trebalo bi da vam obrok traje u proseku 20 minuta. S vremena na vreme možete i da ustanete od stola, kako biste proverili da li vam je stomak pun.
Prebrzo disanje
Zdrave odrasle osobe udahnu u proseku 10 do 14 puta u minuti, međutim neki dišu i više od 20 puta, što može dovesti do osećaja da ste ostali bez daha, ali i raznih drugih simptoma poput trnjenja prstiju ili usana, lupanja srca, zamora ili nedostatka koncentracije.
Plitko disanje kroz usta umesto dubokog kroz nos uzrokuje gubitak nivoa ugljen-dioksida u krvi, pri čemu kiseonik ne može da bude otpušten u mišiće i organe. Ubrzano disanje i kratak dah mogu biti i simptomi bolesti pluća, kao što su astma i bronhitis.
Preporučljivo je da se s vremena na vreme potrudite da izbrojite broj udisaja i izdisaja u minuti.
Prebrzo pijenje
Ako previše brzo unesete alkohol, organizam neće uspeti da se izbori sa njim. "Svako se nosi sa alkoholim na svoj način, u zavisnosti od težine, pola, čak i etničke pripadnosti – ipak, pravilo je da jetra može da procesuira u proseku jednu jedinicu pića po satu”, rekao je prof. Pol Volis sa Univerziteta u Londonu.
Ako popijete 10 jedinica za 2 sata, što je jednako 2 ili 3 velike čaše vina, i nakon 2 sata ćete u organizmu imati 8 jedinica alkohola.
Otrovni deo pića je etanol koji utiče direktno na mozak. Pojedite manji obrok pre alkohola, a istovremeno konzumiranje nelakoholnih pića usporiće apsorpciju etanola u krvotok.
Sporo hodanje
Brzina kojom hodate dobar je pokazatelj vašeg sveukupnog zdravlja, tvrde američki naučnici. Podaci prikupljeni od 34.000 odraslih osoba starijih od 65 otkrili su da brzina od 80 centimetara po sekundi predstavlja idealan prosek.
Naučnici napominju da brži hod neće nužno dorineti dužem životu. Šetnja jača kosti i štiti od osteoporoze. Brzim hodom se sagoreva više kalorija, dok preterano sporo hodanje zahteva više energije kako bi se prešla određena razdaljina.
