Izvor: eKlinika.rs, 16.Maj.2025, 21:02
Neke večernje navike pomažu ljudima da zadrže mentalnu oštrinu čak i u 70-im godinama i kasnije
Uobičajeno je verovanje da mentalnu oštrinu prirodno gubimo kako starimo, i mada je istina da starenje donosi promene, to ne znači da naš um mora potpuno da uspori. U stvari, neki ljudi ostaju jednako oštri u 70-im, 80-im i kasnije, kao što su bili ranije.
Njihova tajna nije samo u rešavanju ukrštenih reči ili konzumiranju prave hrane (iako to može pomoći). Navike koje praktikujemo svake večeri igraju veliku ulogu u održavanju našeg uma aktivnim, angažovanim i otpornim >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << tokom vremena.
Nastavljaju da uče nove stvari
Mozak napreduje kroz izazove. Kada prestanemo da učimo, počinjemo da gubimo mentalnu oštrinu koja nas drži angažovanim i budnim.
Ne mora to da bude ništa ekstremno, samo nešto što naš um čini aktivnim na nove načine. Čitanje knjige, pronalaženje novog hobija ili čak gledanje dokumentarca o nepoznatoj temi može napraviti razliku.
Ključ je u radoznalosti. Ljudi koji ostaju mentalno oštri i u poznim godinama oni su koji nikada ne prestaju da istražuju nove ideje. Ne dozvoljavaju da rutina u potpunosti zavlada njihovim životom.
I zato, uveče, umesto da upadnete u pasivne navike, kao što je prelistavanje društvenih medija ili gledanje istih TV serija, pokušajte da se bavite nečim što podstiče vaše razmišljanje. Malo truda danas može zadržati um jakim u godinama koje dolaze.
Prave izazove svojoj memoriji
Učenje novih stvari je važno, ali je i njihovo pamćenje jednako ključno. Memorija je kao mišić – što je više koristimo, to je jača.
Da nam se ne bi desilo da zaboravimo ime nekog prijatelja ili nešto slično, treba da vežbamo svoje pamćenje. Tako bi uveče mogli da pokušamo da se, recimo, setimo naslova svih knjiga koje smo pročitali u poslednjih šest meseci. Ili da, pre spavanja, mentalno ponovo prođemo kroz naš minuli dan, do detalja. Čak i nešto tako jednostavno kao što je memorisanje novog telefonskog broja, umesto da ga odmah sačuvamo u telefonu može napraviti razliku.
Snažna memorija znači održavanje mozga angažovanim i aktivnim. Što više sebe teramo da se sećamo, manja je verovatnoća da ćemo vremenom izgubiti tu sposobnost.
Razmišljaju o proteklom danu
Posvećivanje vremena uveče razmišljanju o proteklom danu jača svest, pamćenje i kritičko razmišljanje. Nije reč o zadržavanju na greškama ili preteranoj analizi svake sitnice, već o svesnom procesuiranju onoga što se dogodilo.
Neki pišu dnevnik. Drugi jednostavno sede u tišini i razmišljaju o svojim iskustvima. Postavljaju sebi jednostavna pitanja – šta je dobro prošlo, šta su mogli drugačije da urade, šta su naučili… Sve ovo pomaže da im um bude angažovan i fokusiran. Ova navika stvara osećaj jasnoće i svrhe.
Uključuju se u ozbiljne razgovore
Uključivanje u smislene, ozbiljne razgovore aktivira više područja mozga odjednom, jačajući neuronske puteve koji su neophodni za pamćenje, rasuđivanje i emocionalnu inteligenciju.
Kada večeri provodite u smislenim razgovorima, sledećeg dana osećamo se mentalno oštrije. Ne znači da svaki razgovor mora da bude ozbiljan ili da menja život. Samo je potrebno da se trudimo da se ne uključujemo u one površne. Razgovori nas teraju da slušamo, razmišljamo i odgovaramo u realnom vremenu, što su veštine koje održavaju mozak jakim čak i u starosti.
Ograničavaju besmisleno vreme ispred ekrana
Nakon dugog dana, primamljivo je sesti na kauč, skrolovati po društvenim mrežama ili gledati serije. Problem je u tome što pasivno vreme ispred ekrana ne angažuje mozak. Umesto da jača kognitivne funkcije, često radi suprotno – otupljuje um umesto da ga stimuliše.
Smanjivanje ne znači potpuno eliminisanje ekrana, već angažovanje svesti. Odabir programa koji izazivaju razmišljanje, ograničavanje beskonačnog skrolovanja ili zamena dela tog vremena čitanjem ili razgovorom može da zadrži mozak angažovanim dok i dalje pruža priliku za opuštanje.
Cilj nije da se izbegne tehnologija, već da se koristi na način koji podržava mentalnu oštrinu umesto da je otupljuje.
Čitaju nešto izazovno
Nije svako čitanje isto kada je u pitanju održavanje uma oštrim. Skrolovanje kroz naslove vesti ili preletanje preko kratkih članaka ne angažuje mozak na isti način kao čitanje nečega što zahteva fokusiranje i razumevanje.
Izazovno čitanje ne mora da znači teško razumljive filozofske knjige (osim ako to nije ono što nas interesuje). To može biti dobro napisana fikcija, eseji koji podstiču razmišljanje ili čak poezija koja nas tera da zastanemo i razmislimo.
Suština je u tome da treba da se odlučimo za materijal koji zahteva fokus i proteže naše razmišljanje izvan neposrednog i očiglednog.
Zapisuju svoje misli
Pisanje primorava mozak da uspori i organizuje misli na način na koji to ne čini govor ili razmišljanje. Uključuje pamćenje, izoštrava rezonovanje i jača komunikacijske veštine – sve što je neophodno da ostanemo mentalno oštri tokom vremena.
To ne mora da bude detaljno vođen dnevnik. Lista ideja, kratak pasus o razgovoru koji smo vodili ili čak pisanje sutrašnje liste obaveza mogu pomoći u obučavanju mozga da razmišlja jasnije i kritičnije. Čin prenošenja misli u reči jača kognitivne funkcije na načine na koje samo pasivno razmišljanje ne može.
Daju prioritet kvalitetnom spavanju
Oštar um zavisi od dobrog sna. Mozak obrađuje i skladišti sećanja, čisti toksine i jača neuronske veze dok se odmaramo. Bez dovoljno dubokog sna, čak i najbolje mentalne vežbe neće imati isti uticaj.
Tek kada počnemo da dajemo prioritet punom noćnom odmoru, držeći se doslednog vremena odlaska na spavanje, smanjujući izloženost ekranu pre spavanja i stvarajući opuštajuću noćnu rutinu, shvatićemo koliko oštrije razmišljamo tokom dana.
Nikakvo učenje, čitanje ili razmišljanje ne može u potpunosti da nadoknadi umoran mozak. San je trenutak kada se sav taj trud učvršćuje u trajnu mentalnu snagu.
Članak Neke večernje navike pomažu ljudima da zadrže mentalnu oštrinu čak i u 70-im godinama i kasnije se pojavljuje prvo na eKlinika.
