Izvor: eKlinika.rs, 17.Apr.2024, 15:00
Na šta može da ukaže bol i osećaj trnjenja u vratu, koji se širi na ruke
Vrat je u isto vreme izdržljiv, veoma pokretan i fleksibilan, ali i senzitivan deo tela. Naime, vratna kičma se sastoji od 7 vratnih pršljenova, međusobno povezanih intervertebralnim diskovima, mišićima i ligamentima.
Vrat i vratna regija: kada osećamo specifičan bol i još neke simptome
Bol u vratu, odnosno vratnoj (cervikalnoj) regiji koji je lokalizovan ili se širi na potiljak, regiju ramena, između lopatica ili duž obe ruke, može da bude kombinovan sa još nekim simptomima. >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << Najčešće su to:
utrnulost
osećaj peckanja
senzacija bockanja
osećaj mravinjanja ili trnaca.
Svi ovi simptomi u opisanim regijama veoma često predstavljaju takozvani vratni sindrom, ili sindrom vratne kičme.
Šta može da bude razlog: Zašto najčešće „strada“ vratna kičma?
Ukoliko se ne radi o nekom prolaznom stanju tipa traume, premora ili čak i lošeg položaja koji može da prouzrokuje sve ove simptome, uzrok su najčešće degenerativne promene. One zahvataju međupršljenske diskove, kao i male, takozvane unkovertebralne zglobove. Različiti su razlozi promena na diskovima. Oni prirodno propadaju sa godinama života i starenje, ali i zbog drugih uzroka, među kojima su :
starenje krvnih sudova
gubitak tečnosti (vode)
slabljenje vezivnog tkiva.
Svi ovi uzroci mogu da dovedu do oštećenja ploče hrskavice i do diskus-hernije, koja je jedna od sve češćih dijagnoza. Takođe, kao posledica propadanja, stradaju i mali zglobovi jer bivaju opterećeni neuporedivno većim kompresionim silama.
Koju vrstu dijagnostike bi trebalo uraditi
U zavisnosti od kliničke slike i intenziteta simptoma, lekar će predložiti neku od dijagnostičkih metoda. Praksa je pokazala da najbolji prikaz i koštanih i mekotkivnih struktura pruža magnetna rezonanca. Neki pacijenti produže vreme do konačne dijagnoze izborom drugih dostupnih metoda kakve su pre svega radiografija (RTG) ili skener. One, naravno, u nekim slučajevima mogu biti dovoljne, ali je magnetna rezonanca ipak dijagnostička metoda koja prezentuje najkompletniji prikaz intervertebralnih diskova, stanje i širinu kičmenog kanala, kičmenih pršljenova i ostalih koštanih i mekotkivnih struktura.
Metode lečenja
U akutnoj fazi bola cilj je obezboliti pacijenta uz odgovarajuću edukaciju, kako bi se izbegla pogoršanja zbog mogućeg povećanog pritiska na disk i međupršljenski prostor, kao i smanjenje curenja. Potrebni su odmor, aplikovanje adekvatnih medikamenata i pošteda u smisli aktivnosti. Za hroničnu fazu najvažnije je fizikalna terapija, koja ima za cilj jačanje i stabilnost mišića vratne regije, uz muskulaturu trupa. Vrstu fizikalne procedure određuje fizijatar, kao i dozirane, specifikovane vežbe.
Hirurgija je opcija za teže slučajeve i oštećenje diskova kao i samih pršljenova, koji ugrožavaju funkionisanje kompletne muskulature tela, uz bolove koji ne prolaze ni nakon primene dostupnih terapijskih metoda i promene životnih navika.
Što se tiče prevencije, svodi se na jačanje mišića, umerenu fizičku aktivnost, regulaciju telesne težine, izbegavanje nošenja tereta (posebno na jednoj strani tela), izbor adekvatnog dušeka i jastuka.
Članak Na šta može da ukaže bol i osećaj trnjenja u vratu, koji se širi na ruke se pojavljuje prvo na eKlinika.
.jpg)
