Izvor: eKlinika.rs, 01.Maj.2025, 13:00
Može li klostridija da se leči bakterijama, a ne antibioticima, istraživanje je nove studije
Klostridija (Clostridium difficile – C. diff) može biti ili opasan protivnik ili mirno koegzistirati u ljudskom crevu, u zavisnosti od okolnosti. Obično je prisutna u malim količinama u crevima i ne uzrokuje štetu, jer ravnoteža crevne mikrobiote sprečava njen prekomerni rast. Međutim, antibiotici mogu poremetiti normalne crevne bakterije, dovesti do prekomernog rasta C. diff i osloboditi toksine koji dovode do teške upale creva. To dovodi >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << do simptoma kao što su dijareja, bol u stomaku, a ponekad i po život opasan kolitis ili upalu debelog creva.
Istraživač mikrobiolog dr Jordan Bisanz, docent za biohemiju i molekularnu biologiju na Penn State, i njegov tim traže novu strategiju koja bi, umesto antibioticima, C. diff naterala da se vrati u ono stanje u kojem nije patogen, obnavljanjem njegove neutralne uloge u celokupnom mikrobiomu. Patogeni se odnose na mikroorganizme kao što su bakterije ili virusi koji mogu izazvati bolest.
Može li mikrob da leči C. diff
Antibiotici su od 1970-ih bili osnovna terapija za klostridiju (C. diff), stvarajući začarani krug večitih infekcija za mnoge ljude. Međutim, istraživanja se fokusiraju na nežnije pristupe lečenju, uključujući i one koji koriste mikrobe za vraćanje ravnoteže u crevnoj mikrobiotskoj zajednici.
Dr Bisanz predvodio je tim istraživača koji su testiranjem na miševima otkrili da je sam Peptostreptococcus anaerobius (P. anaerobius – род анаеробних, грам-позитивних бактерија) bio podjednako efikasan u suzbijanju infekcije C. diff kao i transplantacija fekalne mikrobiote (FMT). Rezultati su objavljeni u Cell Host and Microbe.
FMT funkcioniše tako što vraća dobre bakterije u osiromašenu mikrobnu zajednicu primaoca, tako da korisni mikrobi brojčano nadmašuju C. diff i ublažavaju simptome. Nejasno je koliko su fekalne transplantacije efikasne, iako je studija ponudila uvid.
Dr Bisanz i njegov tim stvorili su sintetičku mikrobiotu koja je rekapitulirala korisna svojstva fekalne transplantacije:
prikupili su podatke iz 12 studija na ljudima i koristili mašinsko učenje da bi utvrdili koji mikrobi su negativno povezani sa diff, odnosno, koji su bili prisutni pre infekcije
stvorili su sintetički mikrobiom koristeći samo 37 sojeva bakterija za koje se činilo da potiskuju infekcije diff, uključujući P. anaerobic
ova mešavina laboratorijski je testirana na ljudskim uzorcima, a zatim na miševima sa diff i utvrđeno je da funkcioniše jednako dobro kao i tradicionalni FMT.
dalja ispitivanja mehanizma supresije diff otkrila su da je prolin, vrsta aminokiseline koju C. diff koristi za proliferaciju, takođe omiljena hrana za P. anaerobius.
Drugim rečima, kada je P. anaerobius prisutan u mikrobiomu da bi konzumirao prolin, C. diff ne može nekontrolisano da raste i da izazove probleme.
– Ovo nam mnogo govori o mehanizmu, jer je teško popraviti nešto ako ne znate zašto je pokvareno. Sada kada smo identifikovali tu Ahilovu petu C.diff, otvara se bezbroj mogućnosti za istraživanje – kaže dr Bisanz.
Prolin je neesencijalna aminokiselina koja se najviše nalazi u bujonima od kostiju i želatinu, sirevima i sojinom zrnu. Nalazi se u mnogo manjim količinama u mesu, mleku, jajima, semenkama i mahunarkama. Biljke mogu imati visoke nivoe prolina kao odgovor na stres, posebno temperaturni stres.
Nedostaci i ograničenja FMT
Autori ukazuju na obećanje FMT da će pomoći kod fizičkih simptoma infekcija C. diff, kao i u mentalnom i emocionalnom blagostanju. Iako je FMT predstavljao napredak za infekcije C. diff, postojala je zabrinutost u vezi s tim lečenjem.
Fekalna materija sadrži mnogo nepoznanica, uključujući potencijalno patogene mikrobe i druge mikroorganizme koji mogu imati štetne efekte na pacijente. Penn State studija primetila je da osim što sadrže korisne organizme, FMT može sadržati i organizme koji nisu korisni za pacijenta. Složenost upotrebe ljudskog fecesa, kažu autori, predstavlja i najveću snagu i slabost FMT terapije.
– Pravi zaključak za mene iz cele ove oblasti istraživanja jeste da ponekad manje znači više. Umesto transplantacije fecesa koji sadrži nepoznate organizme ili umesto proizvoda koji sadrži 40 različitih organizama, ponekad je dovoljan samo jedan. A onda se postavlja pitanje – kako odabrati pravi – rekao je dr Bisanz.
Dalja istraživanja
Ovi argumenti mogli bi dalje da se ispitaju istraživanjima koja bi za cilj imala da ograniče dostupnost prolina u ljudskim crevima. Dr Bisanz kaže da bi to takođe moglo da uključi ishranu sa nižim sadržajem prolina, nove probiotike među bakterijama koji bi mogli da smanje prolin, ili novu terapiju sintetičkim mikrobiomima kao što je ona iz studije.
Istraživači proučavaju sva tri pristupa, kaže dr Bisanz. Tim uključen u studiju podneo je privremenu prijavu za patentiranje tehnologije koju su koristili za stvaranje svog sintetičkog mikrobioma.
Visok unos prolina u hrani povezan je sa disbiozom, ili neravnotežom mikrobioma, kao i sa depresijom. Pored toga, postoji složena veza između depresije, disbioze i C. diff.
Dok infekcije C. diff mogu izazvati ili doprineti depresiji, jedna studija objavljena u Advances in Therapy ilustrovala je kako uobičajeni antidepresivi mogu dovesti do disbioze koja dovodi do povećanog rizika od prekomernog rasta C. diff.
– Različite klase antidepresiva i antipsihotika pokazuju antimikrobnu aktivnost, što potencijalno dovodi do promena u crevnom mikrobiomu i doprinosi razvoju disbioze. Disbioza, zauzvrat, može predisponirati pojedince na oportunističke infekcije poput C. difficile – napisali su autori.
Članak Može li klostridija da se leči bakterijama, a ne antibioticima, istraživanje je nove studije se pojavljuje prvo na eKlinika.
