Izvor: eKlinika.rs, 30.Apr.2025, 09:00

Dibalans elektrolita u telu pravi ozbiljne probleme: Kako da minerale u krvi vratite u normalu

Disbalans elektrolita nastaje kada koncentracija određenih važnih minerala u krvi padne izvan normalnog opsega. Elektroliti su minerali kao što su natrijum, kalijum i kalcijum, koji igraju ključnu ulogu u raznim procesima u svim ćelijama tela. Disbalans elektrolita može izazvati probleme sa mnogim različitim sistemima u organizmu. Ukoliko je ozbiljan, može čak biti i opasan po život.
Tipovi i uzroci disbalansa elektrolita Neravnoteža elektrolita često je pokazatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << drugih problema u telu. Iz tog razloga, oni igraju važnu ulogu u dijagnozi mnogih različitih medicinskih stanja. Ponekad se, međutim, ne može identifikovati specifičan uzrok neravnoteže elektrolita.
Moguće je imati više od jednog tipa elektrolita koji je izvan normalnog opsega. Disbalans elektrolita naročito je čest kod starijih ljudi i onih koji su kritično bolesni.
Natrijum Jedan od najčešćih disbalansa elektrolita je hiponatremija, nizak nivo natrijuma u krvi. Hiponatremija može nastati kada dođe do smanjenja količine krvi koja cirkuliše u telu. Ovo se može desiti sa stanjima kao što su:
kongestivna srčana insuficijencija uznapredovala bolest jetre adrenalna insuficijencija Hiponatremija takođe može biti uzrokovana visokim nivoom antidiuretičkog hormona, hormona koji pomaže u regulisanju vode u telu.
Druga stanja koja mogu izazvati hiponatremiju uključuju:
prekomerni unos vode nizak natrijum u ishrani hiperglikemija hipotireoza Takođe je moguće imati povišen nivo natrijuma. Ovo se zove hipernatremija. Hipernatremija je često uzrokovana gubitkom viška tečnosti, što se može desiti kada:
imate jako povraćanje ili dijareju uzimate određene lekove, kao što je litijum jedete velike količine hrane sa visokim sadržajem natrijuma Kalcijum Hipokalcemija je postojanje niskog nivoa kalcijuma u krvi. Hipokalcemija često je povezana sa hipoparatiroidizmom, stanjem koje se može javiti nakon uklanjanja štitne žlezde. Štitna žlezda je blizu paratiroidnih žlezda, što ih čini podložnim oštećenju tokom ovog zahvata. Hipoparatiroidizam može biti uzrokovan i određenim autoimunim stanjima ili genetskom bolešću.
Hipokalcemija takođe može biti povezana sa drugim stanjima kao što su:
teški nedostatak vitamina D zbog neuhranjenosti ili stanja koje dovodi do loše apsorpcije hranljivih materija u digestivnom sistemu otkazivanje bubrega pankreatitis rak prostate ili dojke Hipokalcemiju takođe mogu izazvati lekovi:
određeni lekovi za hemoterapiju diuretici anti-konvulzivi lekovi za osteoporozu Visoki nivoi kalcijuma, poznati kao hiperkalcemija, mogu se javiti uz stanja kao što su:
određeni karcinomi, uključujući rak pluća i dojke hiperparatiroidizam bolest bubrega bolesti pluća kao što je tuberkuloza Određeni lekovi takođe mogu izazvati hiperkalcemiju:
tiazidni diuretici litijum antacidi prekomerna upotreba suplemenata kalcijuma ili vitamina D Kalijum Nizak nivo kalijuma naziva se hipokalemija i dešava se i kada medicinska stanja ili upotreba lekova uzrokuju gubitak tečnosti iz gastrointestinalnog sistema ili urinarnog trakta. Na primer:
prekomerno povraćanje uzimanje diuretika Hiperkalemija – previše kalijuma u krvi – povezana je sa brojnim različitim stanjima:
metabolička acidoza, koja se javlja kada bubrezi nisu u stanju da uklone višak kiselina iz krvi nedostatak insulina dijabetička ketoacidoza bolest bubrega Hiperkalemija takođe može da se desi i kod uzimanja određenih lekova, kao što su:
beta-blokatori blokatori kalcijumskih kanala blokatori receptora angiotenzina-II nesteroidni antiinflamatorni lekovi određeni antimikrobni lekovi kao što su trimetoprim i pentamidin Magnezijum Hipomagnezijemija se odnosi na smanjene nivoe magnezijuma u krvi. Obično se javlja kada se izgubi previše tečnosti povraćanjem ili dijarejom ili kada se gubi previše magnezijuma u urinu. Neke od stvari koje mogu izazvati hipomagnezemiju uključuju:
gastrointestinalna stanja kao što su Kronova bolest ili sindrom kratkog creva dijabetes tipa 2 prekomerno konzumiranje alkohola nizak unos magnezijuma ishranom Određeni lekovi takođe mogu izazvati hipomagnezemiju:
inhibitori protonske pumpe diuretici određeni antibiotici i antifungici određeni lekovi za hemoterapiju Hipermagnezijemija je previše magnezijuma u krvi i česta je kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega i kod osoba koje su hospitalizovane zbog povrede bubrega. Određena medicinska stanja takođe mogu izazvati hipermagnezemiju:
dijabetička ketoacidoza metabolička acidoza hiperparatiroidizam Osobe koje uzimaju previše magnezijuma kao dodatak ishrani takođe su u opasnosti od hipermagnezijemije.
Hlorid Hipohloremija (premalo hlorida u krvi) takođe se može desiti kada se izgubi previše tečnosti kroz gastrointestinalni sistem ili urinarni trakt. Neke od stvari koje mogu izazvati ovo uključuju:
teško povraćanje ili dijareja problemi sa bubrezima nedovoljna količina hlorida u ishrani hronična respiratorna acidoza Određeni lekovi, poput diuretika, takođe mogu izazvati hipohloremiju.
Hiperhloremija (previše hlorida) može se desiti kada se izgubi više tečnosti nego hlorida. Može biti povezana sa:
gubitkom tečnosti zbog dijareje dehidracijom usled prekomernog znojenja, visoke temperature ili drugih uzroka visokim nivoom natrijuma u krvi visokim unosom soli određenim stanjima kao što su dijabetes insipidus i hronična bolest bubrega Fosfat Hipofosfatemija (nizak nivo fosfata) može imati više uzroka, uključujući:
nedostatak vitamina D hiperparatiroidizam neuhranjenost hronična dijareja refeeding-sindrom, koji se može javiti kod neuhranjenih ljudi koji su nastavili da jedu Hiperfosfatemija (visok fosfat) može biti uzrokovana:
hipoparatiroidizmom hroničnom bolešću bubrega Simptomi neravnoteže elektrolita Simptomi se razlikuju u zavisnosti od specifičnih uključenih elektrolita, kao i od težine neravnoteže. Neki potencijalni simptomi mogu uključivati:
glavobolju vrtoglavicu konfuziju umor mučninu i povraćanje često mokrenje zatvor povećan broj otkucaja srca grčeve mišića ili slabost mišića lošu koordinaciju pri hodanju bol u kostima Ako je ozbiljna, neravnoteža elektrolita može izazvati veoma ozbiljne probleme, kao što su:
abnormalnosti srčanog ritma napadi koma smrt Međutim, neravnoteža elektrolita možda neće izazvati nikakve primetne simptome. Ovo je posebno verovatno kada je neravnoteža blaga ili ako se neravnoteža postepeno razvija.
Disbalans elektrolita takođe povećava rizik od komplikacija i smrti kod ljudi koji već imaju ozbiljne zdravstvene probleme.
Dijagnostikovanje neravnoteže elektrolita Dijagnoza disbalansa elektrolita može se izvršiti jednostavnim testom krvi. Elektroliti se obično testiraju kao grupa, zajedno sa drugim ključnim laboratorijskim vrednostima. Međutim, ovi testovi krvi vam ne govore zašto imate neravnotežu elektrolita. Ponekad razlozi mogu biti očigledni. U drugim situacijama, lekar će možda morati da traži dodatne analize krvi, snimanje ili druge dijagnostičke testove kako bi otkrio uzrok neravnoteže elektrolita.
Testovi za elektrolite često se rade kada osoba ima simptome, ali još nije dijagnostifikovana. Na primer, slabost je potencijalni simptom određenih disbalansa elektrolita. Ponekad se ove analize rade kao deo praćenja za osobe koje imaju određena medicinska stanja koja mogu da promene nivoe elektrolita. To može uključivati bolesti koje utiču na organe kao što su:
bubrezi srce endokrini sistem gastrointestinalni sistem pluća Nivoi elektrolita možda će morati redovno da se analiziraju ako uzimate lekove koji mogu da promene nivoe elektrolita, poput diuretika. Nivoi elektrolita obično se testiraju zajedno jer to može pomoći lekaru da pronađe osnovni uzrok neravnoteže. Kada su upareni, određene neravnoteže elektrolita mogu signalizirati probleme u delovima tela. Pored toga, problemi sa određenim elektrolitima mogu izazvati probleme sa drugim elektrolitima. Na primer, nizak nivo magnezijuma može biti osnovni uzrok niskog nivoa kalcijuma.
Lečenje Elektroliti se prirodno nalaze u mnogim namirnicama i pićima. Sportski napici mogu pomoći da se nadoknade izgubljeni elektroliti u određenim situacijama, na primer, nakon intenzivnog vežbanja.
Većina ljudi dobija dovoljno elektrolita iz hrane koju jedu, ali ponekad su potrebne druge intervencije da bi se ispravio disbalans.
Lečenje osnovnih medicinskih problema Lečenje disbalansa elektrolita zavisiće od osnovnog medicinskog problema. Često, problem sa elektrolitom može da se reši nakon što se leči osnovno zdravstveno stanje. Kod nekoga sa relativno blagim disbalansom, ovo bi mogla biti jedina potrebna intervencija. Važno je takođe identifikovati lekove koji mogu doprinositi problemu. Možda će biti potrebno da se pređe na drugu vrstu leka.
Popravljanje stanja dehidracije ili prekomerne hidratacije Ako je dehidracija deo uzroka, možda ćete morati da primate intravenske tečnosti. S druge strane, ako ste preterano hidrirani, možda ćete morati da ograničite unos tečnosti i potencijalno da uzimate diuretike kako biste se oslobodili viška tečnosti putem urina.
Prilagođavanje elektrolita Neki ljudi će takođe morati da prime dodatne elektrolite tokom ograničenog perioda. Oni se mogu davati oralno ili putem intravenske linije. U određenim okolnostima, možda će biti potreban dodatni unos elektrolita putem određene hrane.
Praćenje Nakon lečenja, lekar će izvršiti procenu kako bi video da li se problem rešava sam. To će zahtevati naknadne testove elektrolita. Pošto je disbalans elektrolita veoma čest kod ljudi na odeljenju intenzivne nege, kod njih se često svakodnevno proveravaju nivoi elektrolita.
Kako sprečiti neravnotežu elektrolita Osobama koje gube mnogo tečnosti kroz povraćanje ili dijareju, piće sa elektrolitom može pomoći u sprečavanju dehidracije. Ako dete povraća ili ima dijareju, pedijatar će dati najbolji savet o tome kada treba dati tečnost elektrolita.
Sportski napici sa elektrolitom mogu zameniti neke od elektrolita i tečnosti izgubljenih tokom znojenja, ali takođe mogu biti bogati šećerom. Ovo može biti od pomoći nekim sportistima tokom dužih aktivnosti. Međutim, voda je često jedino što treba da se pije da bi se nadoknadila izgubljena tečnost.
Hidratacija pre početka vežbanja dobar je način da se spreče problemi. Takođe je važno napomenuti da ispijanje previše tečnosti – bilo vode ili komercijalnih pića sa elektrolitom – takođe može dovesti do neravnoteže elektrolita.
Uzimanje lekova tačno onako kako je propisano takođe može pomoći da se smanji rizik od neravnoteže elektrolita. Generalno, preduzimanje koraka za kontrolu osnovnog zdravstvenog stanja (ako postoji) može smanjiti rizik od budućeg disbalansa elektrolita.
Članak Dibalans elektrolita u telu pravi ozbiljne probleme: Kako da minerale u krvi vratite u normalu se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...