Izvor: Politika, 06.Okt.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beba je najveća nagrada
Nadam se da će nagrada Robertu Edvardsu konačno otkloniti zablude o vantelesnoj oplodnji i njenoj navodnoj neetičnosti, kaže genetičar Miodrag Stojković
Otac in vitro dece Robert Edvards počeo je da izučava vantelesnu oplodnju još šezdesetih godina, ali je postao nobelovac tek pre dva dana. Posle pola veka i četiri miliona dece koja su rođena zahvaljujući njegovom radu na veštačkoj oplodnji, ovaj britanski naučnik je dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Čovek čije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ime u Srbiji simbol za vantelesnu oplodnju, genetičar Miodrag Stojković kaže, međutim, da je fiziologu sa Kembridža pravi Nobel stigao 1978. kada je zahvaljujući njegovim dostignućima rođena prva beba iz epruvete.
– Najveća nagrada je beba koja se rodi zahvaljujući nauci – kaže poznati naučnik Miodrag Stojković koji u Leskovcu vodi Specijalnu bolnicu za vantelesnu oplodnju.
Kako Stojković objašnjava iz Leskovca u telefonskom razgovoru za „Politiku”, pionir in vitro začeća se dobro namučio pre nego što je uspeo da ubedi ljude da nema ničega lošeg u vantelesnoj oplodnji.
– Nadam se da će ova Nobelova nagrada konačno odagnati predrasude o veštačkoj oplodnji i sumnje u njenu neetičnost.
A predrasuda, sumnji i osude ima. Stojković ih svakodnevno primećuje u svojoj klinici gde dolaze parovi koje kao da je sramota što traže ovakvu vrstu pomoći.
– Trebalo bi konačno da shvatimo da je sterilitet bolest koja se leči, a ne sramota koje se moramo stideti. Posle Nobela za Edvardsa mislim da su naše domaće zablude o vantelesnoj oplodnji još nerazumljivije.
Međutim, Stojković ne osuđuje parove koji su postali roditelji zahvaljujući njegovoj bolnici a koji to kriju i nikada mu se više ne jave kada se ispostavi da je žena ostala u drugom stanju.
– Dolaze mi žene pod ogromnim pritiskom da rode. Usuđujem se da kažem da je za njih to što nemaju decu porodična tragedija. Od nas mnogo očekuju a strahuju od neuspeha. Shvatam ako ne žele da se zna da im je dete začeto u laboratoriji.
Ipak, on kaže da bi ljudi u Srbiji morali da budu otvoreniji prema novim naučnim dostignućima jer je muški sterilitet prisutniji kod nas nego u drugim delovima sveta.
– Neplodnost se češće javlja kod naših nego kod većine drugih muškaraca jer je ovde poročnost – alkohol, cigarete, kafa – redovan stil života.
Međutim, mnogi parovi koji su postali roditelji zahvaljujući tretmanu u bolnici u Leskovcu ipak s radošću Stojkoviću pošalju slike svojih mališana. Miodrag Stojković ima album svojih in vitro beba a neke fotografije su uramljene i krase zidove njegove klinike.
– Kada nove pacijentkinje vide ove fotografije to im daje nadu da će i one postati majke.
Prva beba nastala u Stojkovićevim epruvetama je jedna devojčica iz Beograda, rođena prošle godine.
Kolike su šanse ostalima? Statistika iz klinike u Leskovcu kaže da je uspešnost vantelesne oplodnje kod žena mlađih od 30 godina 76 odsto, kod onih između 30 i 40 je 58 odsto, a kod starijih od 40 godina je 17 odsto.
Njegova klinika nije na spisku onih na kojima se vantelesna oplodnja radi o trošku zdravstvenog osiguranja i zato je za ovaj tretman potrebno izdvojiti između dve i tri hiljade evra. Ipak, za pokušaj u ovoj bolnici, za razliku od tretmana koje pokriva osiguranje, nije neophodno da pacijentkinja bude mlađa od 40 godina, ukoliko i dalje ima ciklus.
I pored toga što ova metoda nije nova, ljudi i dalje robuju izvesnim predrasudama: ovako začeto dete neće biti zdravo, da ne kažemo normalno.
– Naravno da to nije tačno. Neke studije su pokazale da se kod ovako začete dece mogu javiti izvesne bolesti ali u jednom od 50.000 slučajeva, što se može desiti i kod mališana koji su došli na svet na tradicionalan način.
Kao čovek od nauke, Stojković podržava i to što će se u Srbiji uskoro otvoriti i banka sperme jer veruje da je Srbija više nego mnoge druge zemlje pogođena sterilitetom. Mnogi muškarci će zahvaljujući donatorima postati očevi, ali ova šansa nije data i svim ženama. Nažalost, ističe Stojković, kod nas nije prošao zakon kojim bi se legalizovalo surogat majčinstvo.
– To ide na štetu žena koje su ostale bez materice i koje nikako ne mogu da rode. Za njih je jedina nada surogat majka. Srbija, međutim, ne dozvoljava ovakvu pozajmicu materice iako nema nikakvih problema ako nekome hoćete da poklonite bubreg.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Vatikan: banalizovano očinstvo i materinstvo
Rim – Odluka iz Stokholma da ove godine dodeli Nobelovu nagradu za medicinu ocu bebe iz epruvete prouzrokovala je lavinu polemika, pogotovu kada je vatikanska država u pitanju.
„Zbog novog nobelovca na hiljade embriona biće napušteno i uništeno“, komentar je predsednika papske Akademije za život Injasija Karaska de Paula. „Bez oplodnje u epruveti ne bi postojao ni šverc jajnih ćelija a ni zaleđivanja embriona. Začeti životi osuđeni su na uništenje ukoliko se ne iskoriste. Sa ovakvom vrstom oplodnje, ’iznajmljivanjem’ materice, razmenom embriona i čudnim preprodajama, opasno se banalizovalo materinstvo ali i očinstvo. Mnogo bi bolje bilo da se potenciralo istraživanje kojim bi se suzbila neplodnost“, zaključuje De Paulo.
„Oplođenje u epruveti prevazilazi svaki vid etike“, komentar je Žaka Suaudea, člana papske Akademije za život, dok udruženje Nauka i život zaključuje:„Dete ne može da predstavlja proizvod“. Komentar je u suštini da veštačka oplodnja izaziva ogromnu konfuziju gde su decu počele i bake da rađaju ili „iznajmljene“ majke.
Dokaz da je vest o novom nobelovcu za medicinu potpuno neslavno prihvaćena jeste i najpoznatiji vatikanski list „Oservatore romano“ koji je ovoj novosti posvetio samo šest tankih redova.
Prve kritike Edvardsovog istraživanja pojavljuju se 1968. Upravo je te godine prvi ljudski embrion začet u epruveti. Samo dve godine kasnije, engleska vlada prekida finansiranje ovog medicinskog istraživanja koje će se ubuduće razvijati isključivo putem privatnih donacija. Kako prenosi list „Human Reproduction”, iako je radio na Kembridžu, Edvards nikada nije dobio titulu profesora a smatrao se i za nekvalifikovanog doktora.
M. Lalović
-----------------------------------------------------------
Indija svetski centar za „surogat majke”
Hinduizam dozvoljava veštačku oplodnju, a Indija je zemlja u kojoj je rođena druga u svetu „beba iz epruvete”, u Kalkuti, samo dva meseca posle male Luize. Indija je danas vodeći svetski centar za „surogat majke”, prednjače klinike u Mumbaju, a zemlja godišnje od tog „turizma” zaradi četiri milijarde dolara.
Mnoge evropske zemlje su izrazile zabrinutost zbog moguće eksploatacije siromašnih žena u Indiji da budu „surogat majke”.
Neke su čak upozorile indijske vlasti da je njihova zakonska procedura u pogledu IVF suprotna evropskoj, pa deci koju su rodile „surogat majke” u Indiji preti neodobravanje državljanstva.
-----------------------------------------------------------
Islam: dozvoljeno bračnim parovima
U islamskom svetu smatra se da tek četvoromesečni fetusi imaju sva prava čoveka, a ipak je vantelesna oplodnja dozvoljena isključivo bračnim parovima, i to samo vanmateričnim ukrštanjem ženinog jajašca sa muževljevom spermom.
U judaizmu je naglašeno „stvaranje života”, pa mnoge jevrejske verske vođe dozvoljavaju in vitro oplodnju, te je Izrael zemlja sa najvišom stopom IVF u svetu.
-----------------------------------------------------------
Hrišćanske crkve uglavnom protiv
Mnoge hrišćanske crkve – evangelističke, protestantske i pravoslavne slažu se sa katoličkim stavom da je „rad s embrionima ubitačan”, uz izričit stav da „ljudski život počinje samom oplodnjom”. Pod tim uticajem je 1996. u SAD zabranjena upotreba federalnih fondova za istraživački rad sa jajnim ćelijama i embrionima.
objavljeno: 06/10/2010
.jpg)
