Izvor: Danas, 11.Dec.2015, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na granici
Negde tamo krajem osamdesetih godina prošlog veka otpočeo je proces ekonomskog i društvenog propadanja, može se slobodno reći, celokupne istočne Srbije a Zaječara ponajviše. Kako sada stvari stoje, ne nazire se oporavak Zaječara i okoline. Bor, kao grad većih potencijala (bakarni kompleks), mnogo je značajniji za državu te je ona svojski zalegla garancijama na velike kredite koji su podizani za izgradnju nove fabrike sumporne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kiseline i obnovu topionice u RTB-u.
Na volju "lokalnih moćnika"
Pominjemo Bor i zbog činjenice da su direktno iz ovog grada došli u Zaječar i postali "šerifi" Boško Ničić i Saša Mirković. Jedan za drugim obeležili su period od 2000. pa do ovih dana. Rezultati "vladavine" ovog negdašnjeg dvojca, donedavno bliskih prijatelja i saradnika, po građane Zaječara veoma su "tanki". Nezaposlenost je velika, nešto manje od deset hiljada ljudi je na evidenciji NSZ i bez mnogo uspeha pokušava da nađe posao, po popisu stanovništva grad je u proteklim godinama "izgubio" više od deset hiljada stanovnika, ko god je mogao, otišao je makar na nelegalni rad u Austriju i Nemačku. Svima je poznato da se studenti nakon završetka školovanja ne vraćaju, već ostaju u centrima gde su im šanse za zaposlenje i napredovanje realne.
Da bi se potpuno shvatio sav jad i čemer koji je snašao ljude grada Zaječara istorija odnosa ove dvojice političara zahteva, makar, kratak osvrt. Ničić je 2003. godine "dvorskim udarom" smenio tadašnjeg predsednika opštine (iz DS-a) te je kao kadar Dušana Mihajlovića (Nova demokratija) vratio u "političku igru" socijaliste i radikale i komotno vladao Zaječarem čitavu deceniju. U to vreme je prozvan timočkim knezom, što je on ozbiljno shvatio i napravio sopstvenu političku stranku "Živim za Timočku Krajinu".
Baš u toj stranci Saša Mirković je bio zamenik predsednika. Ničić je tih godina postao poznat po sprovođenju politike koja bi se mogla ovako okarakterisati - ulažemo pare iz budžeta u dovođenje najpoznatijih domaćih estradnih zvezda ("pevaljki") jer će se u Zaječar sliti veliki broj turista koji će potrošiti velike pare tog dana na korist lokalnih preduzetnika i ulagaćemo novac u stvaranje ženskog rukometnog kluba koji će osvojiti sve evropske trofeje te će u naš Zaječar pohrliti gomila investitora kojima će biti čast da investiraju u takav grad. Uz tu filozofiju treba dodati i brojna Ničićeva putovanja u inostranstvo (putovao po Evropi više od ministra spoljnih poslova) u potrazi za investitorima. Rezultati te politike su svima ovde vidljivi. Prethodne cifre govore o tome.
Nestvaran broj
Valja reći da su obojica pokušavala da naprave političko-poslovnu karijeru u svom Boru, ali tamo nisu imali neki veći uspeh, te su iskoristili neke porodične okolnosti i koncentrisali se na Zaječar. Saradnja i prijateljstvo je osnažena u estradi. Brojni pevači i pevačice su dolazili u Zaječar posredstvom Mirkovićeve firme. Gotovo da je nestvaran broj javnih-besplatnih koncerata tih godina, ali je veliki trošak koji je plaćan iz budžeta grada bio jako stvaran. Poznavaoci prilika tvrde da je među ovom dvojicom "pukla tikva" u trenutku kad je Ničić pare preusmerio na ženski rukometni klub u želji da ostvari neke svoje ambicije, a tu nije bilo mesta za Mirkovića.
Paralelno sa estradnim poslom, Mirković je počeo da stvara (danas se to jasno vidi) svoju "medijsku imperiju" uspostavljanjem kontrole nad "Timočkom televizijom". Ona je dobijala milionske svote iz gradskog budžeta, ali je zauzvrat služila Ničiću u svakom trenutku i prilici. Posle ove televizije, nekako sa preuzimanjem vlasti i kontrole nad budžetom grada Zaječara, Mirković je kupio "Sport", Metropolis televiziju i "formirao" TANJUGinfo.
Da se za trenutak vratimo na odnose Ničića i Mirkovića. Ambicije jednog i drugog su išle do "nacionalnog nivoa" i počelo je sudaranje. Posebno je bilo važno ko će da kontroliše i troši budžet Zaječara. Tada je i Mirković formirao svoj PRS, ali nije uspeo da na lokalnim izborima, uprkos brojnim pokušajima, preuzme vlast. To mu je pošlo za rukom tek kad je opstrukcijom rada lokalne skupštine izdejstvovao privremene mere i vanredne lokalne izbore. Tada je pobedio Ničića, ali je izbornu listu predvodio Aleksandar Vučić a ne Saša Mirković. Pobeda je (dok nisu počela "preletanja" odbornika) bila tesna, ali dovoljna da se preuzme vlast. Biračima su tih dana, sa najviših mesta u državi, davana brojna obećanja o, pre svega, nekoliko hiljada novih radnih mesta, i mnogo čega još. Od svega toga gotovo ništa nije ispunjeno. Investitora i novih radnih mesta nema na vidiku.
Stvarnost u Zaječaru je, nažalost, jako neprijatna. Plate u javnim preduzećima, vrtićima, institucijama kulture kasne mesecima, ali, kažu iz opozicije, redovno se uplaćuju milionski iznosi iz budžeta grada koji završavaju na računu Mirkovićeve televizije. Većina javnih preduzeća je u ogromnim dugovima i velikim i dugotrajnim blokadama. U direkciji za izgradnju tako recimo nema struje, ali se odlazi na posao.
Opozicija u gradu već više od godinu dana organizuje protestne mitinge i šetnje (Ničićev Pokret, Samostalni DSS i DS) i na njima iznose brojne optužbe na račun lokalne vlasti. Tvrde da je Mirković uz pomoć svojih saradnika počinio brojna krivična dela. Da možda u tome ima istine potvrđuje najnovija izjava gradonačelnika Velimira Ognjanovića da je policija "ušla" u Gradsku upravu i da češlja dokumentaciju i da je to osveta za Mirkovićev izlazak iz SNS-a. Šta je od svega toga istina pokazaće rezultati istrage.
Vredni pomagači
Ovdašnju javnost je posebno zabrinuo masovni protest ovdašnjih prosvetnih radnika. Tom prilikom je saopšteno da se iz budžeta grada duguju milionske sume, da škole duguju za struju, grejanje, da nemaju para za nabavku osnovnih potrepština - kreda, higijenskog materijala i sl. Najžalije od svega je što građani imaju utisak da tamo u Beogradu nikoga i nije briga za ovaj deo države. Ovdašnji mediji su uspešno "pacifikovani". Pored TV Best (koja dobija lavovski deo para iz budžeta) i ostali dobijaju taman toliko da su postali nemi posmatrači ili vredni pomagači lokalne vlasti.
Najnoviji događaji, Mirkovićev izlazak iz SNS-a i stvaranje nove političke stranke-pokreta "Jaka Srbija" još više su zabrinuli građane. Dosadašnje iskustvo nam pokazuje da u okolnostima sukoba lokalne i republičke vlasti najviše štete imaju građani. Zatvaraju se sve dotadašnje slavine preko kojih je nešto para i investicija u nekoliko ulica i jedan most došlo u ovaj grad. Još ako znamo da je ministarka Zorana Mihajlović (kojoj je Mirković uz veliku pompu dodelio zvanje počasnog građanina Zaječara) u nemilosti premijera. Jednom rečju, odvijanje života u ovom gradu postaje "nemoguća misija".
Iskustvo prethodnih godina i snaga i ugled kod birača ovdašnje opozicije dodatno smanjuje optimizam da će u ovom gradu stvari krenuti nabolje. Nažalost.
Naslov ovog teksta "Život na granici" nema ama baš nikakve veze sa geografskom činjenicom što je ovaj grad na 11 kilometara od granice sa Bugarskom.
