Izvor: Politika, 05.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaječarsku „Vodenicu” melje vreme
Najstariji i najpopularniji zaječarski restoran, smešten u objektu koji je pod zaštitom države, već dve godine je zakatančen, dvorište je zaraslo u korov, a iz kanala kojim je tekao rukavac Crnog Timoka širi se nesnosan smrad
Zaječar – Najstariji zaječarski nacionalni restoran „Vodenica”, smešten u samom centru grada, prestao je da radi još početkom 2007. godine: od tada, ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << popularno okupljalište Zaječaraca, vodenični kamen i sve druge etnodetalje, koji podsećaju na vreme iz prve polovine 19. veka, prekriva paučina, dvorište je zaraslo u korov, a ispod zdanja, gde je nekada proticao rukavac Crnog Timoka, širi se nesnosan smrad.
Od 1977. restoranom je gazdovalo UTP „Srbija”, koje je 2003. godine privatizovano. Nova vlasnica, Snežana Mitrović, bila je voljna da objekat (čiji je inače vlasnik Narodni muzej) i nadalje zadrži u zakupu, ali je „Vodenica” ustupljena Turističkoj organizaciji Zaječara.
Tri godine kasnije, tačnije, krajem 2006. restoran u kome su Zaječarci decenijama uživali u pesničkim večerima, autentičnom folkloru i gastronomskim specijalitetima, počeo je da pokazuje ozbiljne znake posrtanja. Spekulisalo se da je „Vodenica” opterećena gubicima, da su se nagomilali neplaćeni računi „važnih gostiju” koji su počesto dolazili u restoran na provod. Međutim, predsednik Turističke organizacije Zaječara Zoran Stamenković za naš list kategorički tvrdi da ništa od toga nije tačno, već da je ključ u bravu „Vodenice” morao da bude stavljen u januaru 2007. zbog „dotrajalih instalacija i lošeg stanja sanitarnog čvora”, koje je Turistička organizacija nasledila od prethodnog zakupca, UTP „Srbije”. Ali Stamenković nije mogao da odgovori na naše pitanje zašto Turistička organizacija Zaječara, za tri godine koliko je gazdovala „Vodenicom”, taj problem nije mogla da sanira.
Bilo kako bilo, pokazalo se da optimističke procene da će restoran oživeti već na leto 2007. nisu bile utemeljene. Jednostavno, zainteresovanih da uđu u zakup restorana nije bilo...
Sadašnja vlasnica UTP „Srbija” Snežana Mitrović, nam kaže da žali što propada nekadašnji gradski ugostiteljski biser, ali da ga sad ne bi uzela u zakup čak i da joj ga lokalna samouprava ponudi. Kako ističe, nema sumnje da bi je gradska uprava opteretila astronomskim lokalnim taksama, a kako smo već pisali, o toj vrsti nameta na zaječarske privrednike negativno mišljenje dala je i najviša sudska instanca u Srbiji.
Inače, Turistička organizacija Zaječara je od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja tražila sredstva kojima bi „Vodenica” bila obnovljena. Posle godinu dana, stigao je negativan odgovor, pa je sačinjen novi projekat etnouređenja ovog objekta i upućen novi zahtev za dodelu 10 miliona dinara. Nadležno ministarstvo zatražilo je dodatnu dokumentaciju na osnovu koje bi donelo odluku, a dok sve to traje, „Vodenicu” neumitno melje vreme.
No optimizam ne napušta Zorana Stamenkovića, predsednika TO Zaječar. Ukoliko i dopunski projekat bude odbijen, tvrdi, u pomoć će priteći grad, nadležni su mu to čvrsto obećali.
– „Vodenica” će, uprkos zluradim prorocima, početi da radi još ovog leta – smatra Stamenković.
Stojan Todorović
-------------------------------------------------
Valjala i Turcima i knezu Milošu
Prema popisu iz 1863. „Vodenica” je pripadala braći Nikoli i Jovanu Laloviću, a njen poslednji vlasnik, do 1945. godine i nacionalizacije, bio je Vanja Lalović, unuk Jovana Lalovića. Pre toga, stara vodenica mlela je Turcima, pa je zatim ujam od njene meljave uzimao za sebe i knez Miloš.
I danas, uprkos dvogodišnjoj nebrizi, ovo zdanje, koje je inače pod zaštitom države, spolja deluje moćno. Ima debele kamene zidove, impresivne hrastove grede i – sve uslove da dugo i uspešno posluje.
[objavljeno: 05/06/2009]
