Izvor: Politika, 01.Mar.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stado koza zaustavlja vozove
Nesreće na putnim prelazima preko pruga uglavnom izazvane nedovoljnim oprezom vozača ali i čudnom železničkom praksom
Užice – Puni su u poslednje vreme mediji neveselih slika tragičnih dešavanja na putnim prelazima preko pruga, koja odnose ljudske živote i prave veliku štetu. Nedavno se jedan takav udes s četiri žrtve dogodio kod Zaječara. Ko je u ovakvim prilikama kriv i da li se to moglo izbeći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neretko se čuju pitanja, s tim što praksa pokazuje da su mašinovođe uglavnom na udaru kao dežurni krivci za ovakve udese.
U svemu se, ipak, nedovoljno čuje glas poznavalaca ove oblasti, čija iskustva katkad otvaraju priče o zabludama u vezi s odvijanjem saobraćaja preko naših putnih prelaza. Samo se kod nas i nigde više, kažu upućeni, voz zaustavlja ispred prelaza da bi propustio ne samo vozila i pešake, već i – stoku. Mašinovođe na barskoj pruzi, recimo, pamte sijaset takvih primera, pa i onaj kad je voz Beograd–Bar ispred stanice Divci kod Valjeva stajao sve dok putem koji prelazi prugu nije prešlo stado koza.
To nam je, govoreći o stanju na ovdašnjim putnim prelazima, potvrdio i Miloš Marković iz Sekcije za vuču vozova Užice, koji se za potrebe „Železnica Srbije” već 34 godine bavi isleđivanjem svih vanrednih događaja na barskoj pruzi između Resnika i crnogorske granice, te obukom mašinovođa radi sprečavanja propusta i udesa u železničkom saobraćaju. Miloš je u karijeri isleđivao i analizirao mnoga nemila dešavanja, od iskliznuća vozova i drugih manjih incidenata do sudara vozova kakav je bio u Priboju 1981. godine i ekološke katastrofe u Slovcu 1991, kad su se u livadu pored Kolubare izlile stotine tona mazuta, i sličnih.
– Bezbednost saobraćaja na putnim prelazima je veliki problem Srbije. Gube se životi, nastaju ogromne štete, konfuzije u saobraćaju, pa i nesnalaženja u pokušajima društva, a naročito pojedinih medija, da se razume ovaj problem. Mada propuste mašinovođa niko ne opravdava, niti ih amnestira od odgovornosti za nepoštovanje procedura, iskustva govore da su vozači drumskih vozila i pešaci sve nemarniji prema prolascima vozova. Kao da se sasvim gubi svest među učesnicima u saobraćaju da je voz neprikosnoven na putnom prelazu, bez obzira da li ima branika i drugih signala na tom mestu. Naime, važeći zakoni izričito kažu da voz ima prvenstvo prolaza u odnosu na sve druge učesnike u saobraćaju. Ljudi, međutim, kad vide dignutu rampu, smatraju da oni treba da prođu, a voz da čeka, što je pogrešno. Nekad rampa može da ostane bez struje ili da bude polomljena pa da se ne spusti. Takođe, olako se zanemaruje Andrejin krst, znak stop, trougao preglednosti, vozači ne staju kad priđu prelazu, smatrajući da je jedino branik zabrana, i zato se događa neželjeno – upozorava Marković.
Propusta, međutim, ima i u samoj organizaciji železničkog saobraćaja. Već čitavu deceniju, kaže naš sagovornik, ustalila se praksa da železnica zaustavlja voz ispred putnog prelaza umesto da zaustavi drumski saobraćaj. Više nikog ne čudi što železnička kompozicija duga i 600 metara, koja nosi 1.500 tona tereta, staje van stanice ispred nekog prelaza samo da bi propustila automobile, pešake i stoku.
– Samo između Valjeva i Divaca ima pet takvih mesta, iako oba zakona, i o železnici i o bezbednosti saobraćaja na putevima, daju prvenstvo prolaza vozu. Jedan pravilnik o železničkom saobraćaju ta stajanja je poslednjih godina „ozvaničio”, a nadležni u železnici objašnjavaju da je jednostavnije i jeftinije zaustaviti voz nego postaviti čuvara ili radnika da brine o drumskom saobraćaju kraj putnog prelaza kad branici ne rade.
Smatram da treba promeniti takvu praksu i vozove tu ne zaustavljati, svesti to na najoprezniju vožnju. A više raditi, pre svega, na promeni svesti vozača automobila, boljem održavanju trouglova preglednosti ispred putnih prelaza, te na uvođenju video nadzora gde god je to moguće, a o čijoj uspešnosti govori primer na Pepeljevačkoj rampi kod Lajkovca, gde su posle njegovog postavljanja višestruko smanjeni incidenti i štete – predlaže Miloš Marković, dodajući i jednu jezičku finesu: u glasilima se neretko pogrešno opisuje da je „voz naleteo na auto”, a ispravno valja reći da je drumsko vozilo podletelo pod voz, jer je naišlo na prostor na kome drugi ima prvenstvo.
Branko Pejović
objavljeno: 02.03.2014.
