Izvor: Blic, 10.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturni skandal u zaječarskom teatru
Odluka gradonačelnika Zaječara Boška Ničića da ugasi Pozorište „Zoran Radmilović" uzburkala je javno mnjenje, kulturne krugove, stvaraoce, publiku. Kako to obično u ovakvim situacijama biva, ima i onih koji su protiv i onih koji su za.
No, i oni koji smatraju da su drastični koraci katkad nužni ne kriju zebnju da je pomenuti slučaj slika i prilika principa, blago rečeno, preteranog uplitanja politike u kulturu, što, da nevolja bude veća, neretko biva upotpunjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekim pojedinačnim animozitetima. Za „Blic" o tome govore Jovan Ćirilov, Dejan Mijač, Ljiljana Todorović i Gorčin Stojanović
Podsećanja radi recimo da je Boško Ničić (koga su glumci javno prozivali da im ne daje plate i optuživali da je u pozorište doveo svoje ljude koji nisu adekvatni i na koga je glumac Vasa Spasojević najavio atentat, pa je proveo osam dana u pritvoru) rešio da ugasi Pozorište „Zoran Radmilović" u Zaječaru zbog, kako je naveo, probijenog budžeta, nezakonitog poslovanja, poremećenih ljudskih odnosa, a da će osnovati novo, pod istim imenom koje će biti pozorište Timočke krajine, što znači da će biti finansirano i iz budžeta okolnih gradova. Naveo je da će početi sa radom u avgustu, a ostalo je neizvesno ko će i kako biti angažovan u njemu. Kako to obično biva, i među poslenicima tog teatra, među glumcima, kao i među meštanima ima onih koji su (manje-više) saglasni sa njim, ali i veliki broj onih koji ne kriju nezadovoljstvo i neslaganje.
Ansambl u neverici
Kako javlja „Blicov" dopisnik iz Zaječara, deo glumačkog ansambla u neverici prati razvoj događaja, napominjući da su želeli i žele da se bave svojom umetnošću, te da pripisana im krivica teško može biti zaista njihova. Upravnik pozorišta Vladimir Đuričić je rekao da pozorište godinama posluje sa gubicima, a „budžet je probijen zbog republičke odluke da se glumcima povećaju plate, koje jesu bile mizerne, ali lokalni budžet to nije mogao izdržati".
Po rečima Jovana Ćirilova, (svako) zatvaranje pozorišta je tuga: „Ispunjava me brigom jer strepim da bude početak čarape koja se cepa, odnosno to uvek preti da se prenese i na druge institucije. Nisam do detalja upoznat sa radom ovog pozorišta zadnjih godina, ali bivao sam u mnogim pozorištima koja su bivala u krizi pa su se stvari rešavale i prevazilazile dobrim repertoarom, kreativnim snagama i iznutra i spolja. Zaista je zabrinjavajuće kad se odlukom vlasti ukida jedno pozorište uz izgovor da će se osnovati drugo".
Reditelj Dejan Mijač polazi od toga da su naše kulturne ustanove i institucije dobrim delom zaparložene, i postoje po inerciji:
Kao bog i batina
„Ljudi ako nešto hoće da urade, moraju iz početka, nema druge. Zamislite kakav bi pomak bio kad bi neko imao (političke) snage i volje da zatvori Narodno pozorište u Beogradu, da sutra otvori novo i kaže, na primer, kako neće više biti 850 zaposlenih, koliko ih sada ima, nego 350, koliko ih u stvari i radi. Vidite, konstelacija naših društvenih odnosa danas je drugačija u odnosu na ustrojstvo pozorišta koja zapravo funkcionišu po socijalističkom principu. Pogledajmo teatre u Evropi, uočimo i učimo ono što nam može doneti neka rešenja. Ali to naravno ne znači da neki lokalni moćnik može da radi stvari na svoju ruku, a po sredinama u unutrašnjosti lokalna vlast je bog i batina".
Rediteljka Ljiljana Todorović, član Predsedništva Saveza dramskih umetnika Srbije, za „Blic" kaže: „Veoma mi je teško da sagledam potpunu sliku o tome šta se već godinama događa u zaječarskom pozorištu 'Zoran Radmilović’. SDUS je u delikatnoj situaciji, s obzirom na to da su njihovi glumci podeljeni, a svi su naši članovi... Ali meni je potresno saznanje da je vlast pronašla da zarati upravo sa pozorištem, da u sukobu - međuljudskom, organizacionom, političkom, kakvom god - strada (nedužno) pozorište.
Otvoriti novo pozorište znači, prvo stručno, vizionarski odgovoriti na pitanja: sa kojom idejom, programom, misijom? Postoji li takav 'stručnjak’ tamo, a da im je pri tom i politički podoban? Postoji li moćnik koji će obezbediti veća finansijska sredstva, a znamo da nije mogao ni manja - za postojeće pozorište? Teško mi je da poverujem u to. A ime ovog pozorišta nas obavezuje: javnost treba da sazna šta se tamo događa, a potom i da reaguje".
Pozorišta obavezuju
Gorčin Stojanović, umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog i reditelj, kaže da nema potpuni uvid u sve ono što je dovelo do gašenja pozorišta. „Ali nije mi ni potrebno. Dovoljna je činjenica da pozorište, koje se, istina, nije nametnulo u tzv. prvu ligu, ali jeste održavalo lep festival, voleli ga glumci i publika, biva ugašeno. Posle Drugog svetskog rata pozorišta su dekretom osnivana, pedesetih dekretom ukidana (čačansko, na primer), očekivano je bilo da se u nekim drugim, novim vremenima stvari promene. A što se zaječarskog pozorišta tiče, koje je imalo svoje uzlete i bilo poznato po imenu..., uprkos svim problemima neshvatljivo je da nije bilo rešenja. Kulturni skandal. A činjenica da su pozorišta prepuštena opštinama znači da takva sudbina može snaći i druge. Dakle, dešava se da kultura zavisi od nečega vrlo promenljivog - (lokalne) političke vlasti."
Svi žele pozorište
Selena Ristić-Vitomirović, dugogodišnja glumica zaječarskog pozorišta smatra: „Za ovu višegodišnju krizu odgovore treba tražiti unutar same kuće. Odluku osnivača smatram ispravnom i jedinim mogućim prelaznim rešenjem. Glupo je pomisliti da grad želi da ugasi jedino pozorište u regionu, naprotiv, svi žele pozorište na koje će ponovo moći da budu ponosni."
Reč gradonačelnika Ničića
O razlozima za ukidanju zaječarskog pozorišta za „Blic" govore glumci, upravnik i gradonačelnik Boško Ničić, koji ima većinu u Skupštini.
Boško Ničić: „Likvidacija pozorišta, koja će trajati samo do avgusta, bila je jedino moguće rešenje.Budžetom je za ovu godinu predviđeno 19 miliona dinara za teatar, a do početka aprila oni su potrošili 11 miliona. Dugovanja su dostigla 4,2 miliona dinara, što će nakon ukidanja platiti opština. Tačno je da pozorište godinama posluje sa gubicima i da su međuljudski odnosi loši...Međutim, po prvi put pozorište je bilo pred stečajem, i to je osnovni razlog ukidanja"
Prema njegovim rečima, i prema rečima glumaca koji nisu želeli da ih imenujemo, u pozorištu rade umetnici koji i po dve godine nisu izašli na scenu a navode se i drugi problemi. Deo ansambla za stanje u pozorištu krivi upravnika Vladimira Đuričića a dugogodišnji glumac ovog teatra Jovan Krstić kaže: „Razlozi koje je gradonačelnik Ničić nabrojao nisu razlozi za ukidanje teatra, već za smenu upravnika koji je do toga doveo. Sada smo bukvalno pušteni niz vodu." S.B.
