Izvor: Glas javnosti, 01.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopao šaht, iskopao muzej
ZAJEČAR - Zaječarac Miodrag Tomić, vlasnik preduzeća „Unipromet“ koje se bavi proizvodnjom delova za poljoprivredne mašine, i sanjao nije da će kopajući šahtu u dvorištu kuće u Ulici Nikole Pašića 135 naići na muzejske vrednosti. Naime, Miodrag i njegov sin Stevan otkopali su grnčarsku peć iz najverovatnije druge polovine 19. veka i o tome odmah obavestili nadležne u ovdašnjem muzeju.
- Ma ja sam hteo samo šahtu, a evo šta sad ispade - kaže sa osmehom Miodrag. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << - Dok smo kopali ašovima i lopatama, naišli smo na nešto neobično - obrise neke građevine. Moj sin se zainteresovao i počeo je polako da skida slojeve zemlje. Posle sat vremena naišli smo na dno grnčarske kade u kojoj je bilo pet-šest manjih otvora. U kadi je bilo dosta gotovih grnčarskih ćupova. Neke smo polomili prilikom otkopavanja, dok su drugi ostali čitavi. U samoj kadi bilo je pet-šest manjih otvora.
Posle ovoga, Tomiće je kopkalo šta je ispod kade, pa se Miodrag dosetio, vezao digitalni fotoaparat za kanap i spustio kroz otvore tek otkrivene grnčarske peći.
- Na video-zapisu se jasno vidi da je ispod podrum sa lepo urađenim svodovima, ali čega tu još ima saznaćemo tek kada nam u otkopavanju stručnu pomoć budu pružili ljudi iz Narodnog muzeja u Zaječaru - kaže Miodrag.
Arheolozi zaječarskog muzeja, pošto su pregledali „nalazište“, obećali su pomoć u daljem otkopavanju, a slučaj prepustili kolegama etnolozima.
PRADEDA PAZARIO KUĆU
Tomići ne znaju otkuda grnčarska peć u njihovom dvorištu. Miodragov pradeda je kuću kupio 1920. godine. Kasnije kada su Tomići u dvorištu, baš iznad sadašnjih iskopina, zidali novu zgradu prilikom kopanja temelja, nisu naišli ni na šta neobično.
- Verovatno zato što je kopanje za temelj bilo pliće od ovog za šahtu - kaže Miodrag. - U predratnoj Srbiji u ovim zgradama u našem dvorištu su bili dućani. Sada je tu poslovni prostor mog preduzeća. S obzirom na sve ovo i na postojanje podruma ispod građevine, moraću da vidim koliko je sve to sada sigurno i da li je potrebno neko ojačanje zgrade. U svakom slučaju, čekam pomoć ljudi iz muzeja i posle daljih istraživanja videću šta ću i kako ću.
Krstić kaže da na osnovu nađenih grnčarskih proizvoda može da se zaključi da se radi o takozvanoj pirotskoj grnčarskoj školi koju su u Zaječaru razvili Piroćanci doseljeni na ove prostore posle 1850. godine.
- Doseljavanjem na ove prostore Piroćanci su urbanizovali Zaječar, dali mu gradski duh, da bi njihova doseljavanja posle 20. veka oduzela taj isti gradski duh - kaže Krstić. - U dvorištu Tomića se najverovatnije nalazi grnčarska radionica iz druge polovine 19. veka. Budući da su proizvodi ostali upakovani u peći, nekome se žurilo da napusti grad, pa pretpostavljamo da je bežanija vezana ili za srpsko-turski rat ili Prvi svetski rat, mada se verovatnije radi o ovom drugom, jer je prisutan građanski stil.
Zanimljivo je da je kuća koju je kupio Tomićev pradeda bila bez podruma, iako su u to vreme kuće uglavnom imale podrume. Arheolozi kažu da svodovi koji se vide na video-snimku ukazuju da bi ispod mogao biti neki vinski podrum, ali i skladište grnčarskih proizvoda. U svakom slučaju, to bi moglo biti iskorišćeno za pravljenje nekog malog kućnog muzeja kakvi se, recimo, neguju u Triru, u kojima domaćini čuvaju vredne predmete iz prošlosti. Ako stručnjaci procene da bi otkriće imalo muzejski značaj, Tomići nemaju ništa protiv da deo njihovog dvorišta postane muzejski prostor.
S obzirom na to da je i ranije bilo određenih otkrića na prostoru Zaječara, etnolog Krstić kaže da sve to samo potvrđuje da Zaječar ima kontinuitet vekovnog naselja, pa i dalje, još iz praistorije. Bilo kako bilo Tomići su odustali od šahte i čekaju pomoć ljudi iz muzeja. Ko zna šta će se ovde još otkopati.
