Izvor: Press, 13.Okt.2013, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Mića Jovanović?
Mića Jovanović rođen je u Knjaževcu, u istočnoj Srbiji, pre 60 godina. Pokojni otac Božin, predratni komunista i prvoborac, čovek od posebnog poverenja pokojnog predsednika Tita i majka Slavka ratni član Komunističke partije Jugoslavije, partizanka od 1944. godine - vaspitavali su ga u duhu tradicionalnih socijalističkih vrednosti tog vremena: skromnost, solidarnost, odgovornost, radnost... Vukovac u osnovnoj školi u Zaječaru >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i vrlodobar đak borske gimnazije, Jovanović se upisuje na Fakultet političkih nauka u Beogradu, gde u roku diplomira sa prosekom oko 7.50 i nastavlja poslediplomske studije kod profesora Danila Ž. Markovića, kod koga postaje asistent na predmetima Sociologija samoupravljanja i Sociologija rada. U 25. godini života Mića Jovanović piše prvu knjigu „Sociologija samoupravljanja“, koja je – iako je odobrena kao priručnik za pomenuti predmet – dugo godina bila udžbenik na Fakultetu političkih nauka i na Defektološkom fakultetu Beogradskog univerziteta.
Mića Jovanović uspešno brani svoj magistarski rad na FPN-u u septembru 1979. godine. U oktobru iste godine, Izborno veće ovog fakulteta ne prihvata njegov izbor u zvanje asistenta. Obrazloženje, kojem je „kumovao“ tadašnji docent ovog fakulteta, hrvatski špijun u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije (1991-1995), i potonji ambasador Srbije – Ivo Visković, glasilo je: „Jovanović radi za strane obaveštajne službe. Dokaz: kao asistent-pripravnik gostujući je predavač na univerzitetima u Londonu, Bradfordu i Portsmutu, a nas docente i profesore – niko ne zove...“ (Naš novinarski tim je imao uvid u zapisnik sa sednice IV). Jedini, koji je branio Jovanovića, bio je čestiti, tada asistent, a sada redovni profesor Dragan Simeunović. Izbačen sa FPN-a, Jovanović se, u januaru naredne godine, obreo u Londonu, gde – kao talentovani mladi naučnik – dobija stipendiju od britanskog Saveta za nacionalna akademska zvanja (Council for National Academic Awards) za doktorske studije i gde – u novembru 1983. godine - doktorira na temu „Radna motivacija u industrijskim odnosima samoupravljanja“, kod čuvenog profesora Stivena Vuda sa London School of Economics. Već u toku prve godine svog boravka u Londonu, Jovanović osniva konsultantsku kuću „Megatrend International Expert Consortium Limited“ (avgust 1980). Naši novinari su imali uvid u dokumentaciju „Company House“ iz Kardifa i utvrdili da je ova kompanija registrovana pod brojem 7096481 i na adresi 9-11 Kensington High Street u Londonu. Kao konsultanti u ovoj kompaniji radili su profesori Artur Stokvin, Ulrih Jirgens, J.J. Chanaron, S.J. Park, Nomura Masami... Uglavnom su rađeni projekti za automobilsku industriju (British Leyland, VW, Toyota, Nissan...), a u području efekata robotizacije radnog procesa na radnike na proizvodnim trakama. Predpostavlja se da je M. Jovanović prvi svoj veći novac zaradio na ovim poslovima. Istovremeno, Jovanović počinje da radi, kao broker, na Londonskoj berzi metala (LME). Sredinom osamdesetih, Jovanović – zajedno sa italijanskim firmama „Zenit“ iz Trsta i „Komekar“ iz Verone – „zgrće“ više desetina miliona dolara samo u jednoj transakciji na pomenutoj berzi, a trgujući tzv. „fjučersima“.
Jovanović se, definitivno, vraća u Srbiju u avgustu 1989. godine, gde osniva prvu privatnu visokoškolsku instituciju u Jugoistočnoj Evropi – Megatrend Business School (27.12.1989.). Takođe, vraća se na Defektološki fakultet, gde ga, posle nepunih godinu dana – proglašavaju „tehnološkim viškom“ i izbacuju sa ovog fakulteta! Tome je „kumovao“ tada Jovanovićev najbolji prijatelj pokojni profesor Zoran Đuričić sa svojom ženom Zoricom Matejić-Đuričić. Profesor Đuričić je tada bio dekan Defektološkog fakulteta, a žena Zorica, tada docent mediokritetskih mogućnosti – bila je „siva eminencija“ ovog fakulteta. Jovanović, na poziv profesora Radovana Kneževića, odlazi na Višu poslovnu školu („kod Vuka“), gde poklanja kompletan nastavni plan i program svoje Megatrend Business School ovoj školi, koja – zahvaljujući tome – prerasta u Poslovnu školu Beograd. Mića Jovanović piše prvi udžbenik menadžmenta na prostorima bivše Jugoslavije, pod nazivom „69 lekcija o menadžmentu“ (1990), koji postaje pravi „hit“ među studentima. Jovanović je punio amfiteatar pomenute škole, ne samo studentima iste, već su na njegova nadahnuta predavanja, dolazili i studenti arhitekture, medicine, ekonomskog fakulteta... U međuvremenu, Jovanović završava svoju drugu doktorsku disertaciju, koju brani, pred sam rat, u junu 1991. godine na Univerzitetu u Mariboru, pred komisijom na čijem je čelu bio čuveni profesor Jože Florjančić. Međutim, i pored svih postignuća profesora Jovanovića, novi direktor Više poslovne škole, takođe pokojni, magistar Đurađ Novaković (nikada nije uspeo da doktorira) – daje otkaz profesoru Jovanoviću (1993), uz obrazloženje: „Otpustio sam ga, pošto ima svoju višu školu...“. Samo par godina kasnije, obreo se na Megatrend univerzitetu, moleći za posao za svoju ćerku... Jovanović je, bez razmišljanja, zaposlio gospođicu Jasminu Novaković, iako nije imala odgovarajuće kvalifikacije. Još uvek radi na Megatrendu.
Inače, čovek koga su tako lako izbacivali sa raznih fakulteta ima zavidnu profesionalnu biografiju. Napisao je devet autorskih knjiga i ko-autor je u istom broju univerzitetskih udžbenika. Napisao je više desetina naučnih i stručnih radova, objavljenih kod nas i u inostranstvu. Knjige su mu prevođene i objavljivane u Engleskoj, Italiji i Francuskoj. Član je mnogih međunarodnih organizacija i izvršni je sekretar Globalne univerzitetske mreže, koja okuplja 87 najpoznatijih svetskih univerziteta. Odlikovao ga je italijanski predsednik Đorđo Napolitano i španski kralj Huan-Karlos I. I to je samo deo biografije Miće Jovanovića.
Pošto je tri puta izbacivan sa državnih visokoškolskih institucija, Mića Jovanović je odlučio da ne traži posao na državnim visokoškolskim institucijama, već da razvija svoj sopstveni univerzitet. Veliki deo novca, zarađenog u Londonu, Jovanović je investirao u razvoj Megatrend univerziteta. Jovanović nikada nije dobio novac iz „sive“ emisije, nikada ništa nije privatizovao, pa posle prodao, ni jedan „režim“ mu ništa nije poklonio... Sve je stvorio sâm, sa deset prstiju svoje dve šake. Zbog toga što „nema ničeg zajedničkog sa tajkunima“, kako sam kaže – više puta je odbio da se učlani u čuveni „Klub privrednika“.
Jovanović slovi za jednog od najuticajnijih ljudi u Srbiji, posebno u Socijalističkoj partiji.
„Od osnivanja sam u SPS, bez ikakvog interesa, pošto nikakve usluge nisam tražio. Jednostavno, kada sam, po rođenju, pre 60 godina, otvorio oči – prvo što sam ugledao bila su „petokraka zvezda“ i „srp i čekić“. To je bila duga porodična tradicija i svoje levičarsko opredeljenje nikada nisam menjao, a svoje ideološke principe ne bih prodao ni po koju cenu“, kaže Jovanović. Koliko tu nije bilo interesa govori i podatak da je rektor Mića Jovanović, odmah posle „revolucionarnih“ događaja 5. oktobra 2000. godine, „zbrinuo“ 18 istaknutih članova SPS-a (Rajko Unčanin, Mirko i Živko Kulić, Moma Živković, Milivoje Pavlović, Vladan Kutlešić... itd.). Niko to od Jovanovića nije tražio. SPS je bio u rasulu, a članstvo je bilo izloženo progonu od „dosovaca“. Bilo je nepojmljivo da će se SPS više ikada oporaviti i ponovo vratiti na političku scenu. Jovanović je „imao petlju“ da se suoči sa visokim rizikom odmazde novih „demokratskih“ snaga. A nije morao. Ot tada je Megatrend univerzitet, od strane dosovaca, nazvan „crvenim univerzitetom“. Kasnije, 2008, Jovanović je odigrao ključnu ulogu u vraćanju SPS-a na političku scenu, „gurnuvši“ SPS prema Borisu Tadiću. „Tada sam mislio da je to ispravno i dobro za budućnost Srbije“, kaže Jovanović. „Posle sam se pokajao, naročito zbog toga, što je Boris Tadić – iz meni nepoznatih razloga – otpočeo hajku na Megatrend i mene lično. Pridružili su se i drugi „žuti“, pa sam, pre godinu i po dana, zajedno sa Žarkom Obradovićem, Banetom Mitrovićem i Ivicom Tončevim uticao na predsednika Ivicu Dačića da ide u koaliciju sa „naprednjacima“. Dobro je, što nas je poslušao“, ističe Jovanović.
Na kraju, da podsetimo čitaoce, da je Megatrend univerzitet, kao jedina društveno odgovorna institucija, prošle, a i ove godine – dao besplatno studiranje svim studentima prve godine studija. „Predsednik Dačić je sugerirao, a ja sam prihvatio da poklonimo skoro 5 miliona evra omladini Srbije. Svesni loše ekonomske situacije odrekli smo se još i veće sume novca ove godine. Dakle, dve godine za redom poklanjamo milione evra mladima Srbije. Ukupno, za dve godine, blizu 11 miliona evra. Dok drugi otimaju, mi dajemo. I to je egzaktno merljivo, nema ničeg fiktivnog“, kaže profesor Jovanović. Na naše pitanje, zašto Megatrenda i njega lično ima puno u medijima, uglavnom u negativnom kontekstu, Jovanović kaže: „Nelojalna konkurencija plaća korumpirane novinare da pišu svašta o nama. Omladina se na sve to lako „prima“, pa na raznim društvenim mrežama, portalima možete videti najgore moguće komentare. Niko nije napisao ništa o našoj velikoj ulozi u obrazovanju generacija mladih ljudi. Niko nas nije pohvalio što smo se odrekli miliona evra u korist obrazovanja mladih Srbije. Sa druge strane zavist i ljubomora prema našim dostignućima, pretvara se u iracionalnu mržnju... Ali, to je Srbija...“, završava profesor Jovanović.
Pogledaj vesti o: Bor
