Izvor: Glas javnosti, 19.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatično spuštanje tela trajalo 12 sati
ZAJEČAR - Na planini Rtanj kod Boljevca tokom vikenda vladala je prava drama nakon što je na visini od 1.335 metara iznenada preminuo planinar Planinarskog društva „Pobeda“ iz Beograda Vojkan Aleksić (45). Iskusni planinar, koji se uspeo i na Mon Blan, Kavkaz i mnoge druge vrhove, doživeo je infarkt prilikom uspona severnom, težom stranom Rtnja na 250 metara od vrha „Šiljak“.
Članovi planinarskih društava >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Šiljak“ iz Boljevca i „Dragan Radosavljević“ iz Zaječara, na čelu sa gorskim spasiocem Jelenkom Todorovićem, spuštali su telo niz planinu punih 12 sati.
- Od policije u Boljevcu primio sam informaciju o tragediji u subotu oko podne dok sam bio na putu - kaže gorski spasilac Jelenko Todorović. - Odmah sam krenuo nazad ka Rtnju i angažovao članove planinarskog društva iz Boljevca da krenu ka vrhu i počnu sa spuštanjem tela. Ono je moralo da se spušta lakšom, južnom stranom planine. Kasnije, oko 17 sati, nas četvorica smo donekle došli terenskim vozilom vatrogasne službe, a onda pešice do prve spasilačke ekipe. Dvojica planinara koji su bili sa preminulim spustili su se pešice niz planinu. Negde oko ponoći telo smo predali familiji i pogrebnom preduzeću.
Miroslav Žikić, predsednik zaječarskog planinarskog društva, kaže da je razočaran ponašanjem članova PD „Avala“ iz Beograda koji su se u momentu ove tragedije nalazili na vrhu planine i znali da je na 250 metara od njih preminuo planinar iz njihovog grada, a da uopšte nisu pritekli u pomoć, već su sišli niz planinu južnom stranom, ručali i produžili za Beograd.
POVREĐENI BI UMRO
- Dva spasioca, koliko ih trenutno ima, nisu dovoljna za ovaj prostor s obzirom na broj planina - kaže Miroslav Žikić. - Ako Savez nema snage da to odradi, neka angažuje gorske službe susednih zemalja koje su voljne da nam pomognu, jer da se u ovoj prilici na mestu preminulog nalazio teško povređen planinar, verovatno bi umro do podnožja, a onda bi se postavilo pitanje ko je kriv za to. Ipak je u ovakvim situacijama ulog veliki - ljudski život.
Prvo,moje iskreno sucesce. Bilo koji aktivni sportista mora da se redovno kontroliseMnogo me je razocarala ne briga clanova "Avale"to nisu sportisti,vec skorojevici ,kojima se cini nesto .tatini sinovi.Zato predlazem da se uputi molba Avali i da se ti ljudi trajno iskljuce iz drustva,jer to nisu sportisti vec susumige,koji imaju i pare i vreme da se motaju po Rtnju u ovo zlo doba kada podosta ljudi u Beogradu nema ni sta da jede ,ni sta da lozi.TO SU SADASNJI PARAZITI.
"Spuštanje niz planinu mrtvog planinara trajalo bi znatno kraće da su planinari „Avale“ pokazali bar malo solidarnosti u ovoj tragediji na koju sigurno ne treba da ostane ravnodušan ni jedan planinar - kaže Žikić."
1. Navodim gornji komentar gospodina Žikica jer pokazuje da pojma nema ko je bio na južnoj strani planine u grupi planinara PSD Avala iz Beograda, i da bi umesto jednog, u tom momentu nažalost mrtvog planinara, imao možda jos nekog ali stvarno unesrećenog planinara, ili planinarku, ili dete-planinara, je su grupu Avalinih planinara sačinjavali planinari prosečne starosti 63 godine (od 50 do 74) i planinarke prosečne starosti 37 godina (od 12 do 53).
2. Pouzdane informacije o nesreći, planinari Avale su dobili tek kada su već bili na putu za Beograd.
3. U svetlu gore navedenih činjenica (koje svako može da proveri) ostaje svakome da prosuđuje o njihovoj (ne)solidarnosti, odnosno o mogućim namerama gospodina Žikića da privatizuje planinarstvo u svojoj bližoj i daljoj okolini mimo Planinarskog Saveza Srbije, te su ovakvi zlonamerni komentari sa njegove strane i očekivani u široj planinarskoj javnosti.
Za one koji nisu imali priliku da upoznaju Vojkana-Kekija Aleksica bilo bi lepo da saznaju da je za njegove iskrene prijatelje bio veliki drugar ,odlican sportista (trenirao uspesno dzudo kod Vuka Rasovica-bio je standardno medju prvih 4 u Srbiji sredinom 80-tih ;kasnije je strasno zavoleo planinarenje i osvojio mnoge vrhove) a iznad svega bio je Gospodin u pravom smislu te reci.S obzirom da smo bili bliski prijatelji od 5-te godine zivota -znaci punih 40 godina mogu bez ikakve lazne patetike da tvrdim da je Vojkan pripadao soju tihih heroja- ljudi kojima je urodjen osecaj pravde i casti,tradicije,postenja i hriscanske dobrote a takvi nisu nikada od sebe pravili lazne velicine pistoljima,prevarom i samoreklamerstvom.Umeo je nash dobri Vojkan-Keki da se suprotstavi nepravdi i licemerju. Otvoreno je prozivao kako podmukle lihvare tako i bahate i nasilnike i nije se stedeo ako je i na tucu bio izazvan.Njegovi dobri roditelji Mira i Dragan -Gane vaspitali su ga u duhu pravoslavlja,tradicije i bio je Patriota i Srbenda a u isto vreme i kosmopolita sirokih znanja i interesovanja.Proveo je vise godina u Juznoj Africi ali se ipak vratio Beogradu gde je proziveo i najlepse i najteze trenutke kao i vecina nas rodjenih izmedju 61 i 65-te,stasalih u Beogradu lepih 80-tih i rasturenih po svetu surovih 90-tih.Bio je omiljeni profesor i siguran sam da ce svojim ucenicima mnogo nedostajati.Iza sebe ostavlja suprugu i tek godinu dana staru cerkicu Milu.Nadam se da cemo mi koji smo ga dobro poznavali dostojno cuvati uspomenu na naseg dobrog Vojkana-Kekija jer to zasluzuju i on i njegova porodica kojoj je bio izuzetno privrzen.Keki.hvala ti na svemu. Tvoji vecni drugari Milan(Toronto) i Branko(Beograd)sa porodicama.
Za Vasu informaciju, planinari Avale pouzdanu informaciju o smrti planinara imali su u 13.10h. Gospodina Zikica ne poznajem ali znam de bi bez pomoci pomenutog gospodina kao i gorskog spasioca Jelenka, planinara Gagija i Sase iz Boljevca i jos nekoliko ljudi cija imena na zalost ne znam mozda imali zaista, kako vi kazete, jos nekog STVARNO UNESRECENOG PLANINARA (umrli je valjda bio nestvaran), obzirom da su dvojca ljudi koji su bili sa mrtvim Vojkanom proveli na obroncima Rtnja 8 sati dok prva pomoc nije stigla do njih. U momentu tragedije, najblizi njima bili su planinari Avale koje je pri vrhu, kada je izasao na greben video jedan od planinara iz grupe koja je bila sa pokojnim Vojkanom. Racunajuci na veliko iskustvo gospodina Gocmanca, koga takodje ne poznajem, smatrao sam da je bilo dovoljno obavestiti ga o tragediji a da ce on vec u takvim situacijama znati kako da postupi. Koliko je meni poznato radi se o iskusnom vodicu, vodji mnogih uspona i ekspedicija, organizatoru skola i akcija... Za ljude koji su tada bili uz mrtvo telo svoga druga i brata dovoljno bi bilo da se neko pojavi i da su znali da nisu sami. O strukturi grupe ne znam nista, samo sam znao da je to grupa koja se sprema za uspon na Mon Blan. Ako je Rtanj isuvise zahtevan za pomenutu grupu dobronamerno savetujem, ka neko ko je bio i na Mon Blanu i na Rtnju da ne krecu u Alpe. O svemu sto Vas zanima kao i o detaljima, spreman sam da razgovaram i privatno, narocito sa onima koji se osecaju prozvani. Narocito bih zeleo da znam kako izgleda rucati u podnozju planine dok se na njenim obroncima mrznu dva coveka cuvajuci telo preminulog planinara. Srdjan Veljovic 063227300
