Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokazi na mačjim šapama
Neophodno je da građani prijavljuju policiji svoja saznanja o nasilju nad životinjama, kaže za „Politiku” Milan Škulić
Policija još nije pronašla nikakav trag koji bi mogao da ukaže na krivca za mučenje i sakaćenje dve mačke u Pančevu. Nije pronađena ni osoba koja je keruši Mili odsekla šape. Zaječarska policija došla je do zaključka da je obezglavljeni pas Miško stradao na železničkim šinama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali je podnela krivičnu prijavu protiv njegove starateljke. U međuvremenu, našoj redakciji se javio čitalac koji tvrdi da je u voćnjaku u Čenti našao leš psa obešenog za jednu višnju.
I dok se pitamo kakve su to psihopatske strukture ličnosti koje mogu da učine tako gnusne zločine prema životinjama i da li su u stanju da budu tako okrutni i prema ljudima, zaboravljamo da je najvažnije otkriti krivce i privesti ih pravdi.
Najnoviji slučajevi ukazuju upravo na problematiku istrage, otkrivanja tragova i dokazivanja krivice. Osakaćene mačke ne mogu da opišu zločince i pomognu policiji da napravi fotorobot. Na zločince mogu da ukažu samo materijalni tragovi i očevici, ako ih ima.
– Životinja nije podobna da bude svedok. U praksi je vrlo komplikovano dokazati zločin nad životinjom ukoliko nema ljudi koji imaju o tome bilo kakva saznanja ili su videli zločin. Međutim, nedostaje svest da se takvi slučajevi moraju prijavljivati jer je reč o psihopatama koji su potencijalno opasni i za ljude – kaže za „Politiku” dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava i kriminalistike na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Napominje da se ovakvi slučajevi vrlo teško dokazuju i u svetu, ali ističe da je neophodno odmah potražiti materijalne dokaze, naročito biološki materijal jer on protekom vremena može nestati.
– Ako je mačka bila u situaciji da se brani, vrlo je verovatno da je mogla ogrebati onog ko ju je zlostavljao, pa bi ogrebotina na telu sumnjivog lica mogla biti predmet ispitivanja i dokazivanja. Osim toga, pod mačjim kandžama mogao bi da ostane DNK materijal zločinca, ali protekom vremena pronalaženje tog materijala postaje otežano. Na osobi koja je mučila mačke mogu se naći i mačje dlake, ali i u tom slučaju vreme radi protiv pronalaženja dokaza – kaže dr Škulić.
Ukoliko je zločinac koristio oštre ili tupe predmete u zlostavljanju životinja, ti predmeti bi takođe mogli da otkriju neke tragove, čak i otiske prstiju, ali je pitanje da li je naša policija otkrila bilo kakve predmete koje su zločinci koristili u mučenju životinja. Nisu otkriveni čak ni odsečeni delovi tela.
Američki stručnjaci koji proučavaju profile serijskih ubica ustanovili su da većina njih u svojim „biografijama” ima i okrutnost prema životinjama, koja često datira još iz detinjstva. Istraživanje univerziteta u Masačusetsu pokazalo je da ljudi koji zlostavljaju životinje imaju pet puta veću verovatnoću da učine zločin prema ljudima.
Većina zatvorenika osuđenih na smrt zbog ubistva u kalifornijskom zatvoru „San Kventin”, ranije je „vežbala zločine” na životinjama. Serijski ubica i silovatelj Ted Bandi, kome se na teret stavlja ubistvo više od 40 žena, bio je u detinjstvu svedok očevog nasilja nad životinjama, a kasnije je i sam zlostavljao životinje. Brenda Spenser, koja je u jednoj kalifornijskoj školi vatrenim oružjem ubila dvoje i ranila devetoro dece, imala je običaj da životinjama pali repove. Serijski ubica i kanibal Džefri Dahmer je glave pasa i mačaka nabijao na kolac.
Američka istraživanja ukazuju i na tesnu vezu između porodičnog nasilja, posebno u odnosu na decu, i nasilja nad životinjama. S druge strane, nasilje u roditeljskom domu je često razlog za okrutnost dece prema životinjama. Nasilje se prenosi, tako da zlostavljana deca kasnije ispoljavaju svoje frustracije upravo prema životinjama. Studije su pokazale da maloletnici koji su vršili nasilna krivična dela, čak i masovna ubistva, imaju u svojim dosijeima frapantne slučajeve ubistva životinja.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 06/09/2010
.jpg)
