Izvor: Dzungla.org, 01.Dec.2013, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što si mlađi bolest bubrega opasnija
IAKO tumori bubrega nisu među vodećim kancerima koji pogađaju veliki broj ljudi, stručnjaci upozoravaju da se broj obolelih stalno povećava, a u poslednjih 20 godina je – udvostručen! Takođe, zabrinjava i činjenica da se bolest, koja se nekada otkrivala tek u petoj ili šestoj deceniji, sada dijagnostikuje kod osoba mlađih od 50 godina, kada ima znatno brži tok. U svetu se godišnje otkrije 270.000 novih pacijenata, a 116.000 umre od karcinoma bubrežnog tkiva (parenhima). Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batutu“, iz 2011. godine, u našoj zemlji je evidentirano 720 obolelih od tumora bubrega, 465 kod muškaraca i 255 kod žena, a od ove bolesti je umro 381 pacijenat. Napredak je, međutim, što zahvaljujući uvođenju ciljane terapije sada dvostruko više pacijenata posle postavljanja dijagnoze živi pet i više godina. Na ciljanoj terapiji je trenutno 60 pacijenata u Klinici za urologiju Kliničkog centra Srbije. – Još nismo usvojili kompletnu terapiju tumora bubrega, ali smo za poslednjih desetak godina puno uznapredovali – kaže u intervjuu „Večernjim novostima“ profesor dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije. – Ranije je hirurgija bila jedina metoda lečenja, pokušali smo bolest da zaustavimo i imunom i citostatskom terapijom, ali smo tek sa uvođenjem ciljane terapije pacijentima omogućili duži i kvalitetniji život. * Koliko su pacijenti dobili primenom ciljane terapije za lečenje tumora bubrega? – U početku, kada se ova terapija pojavila 2002. godine, govorilo se o produženju preživljavanja za četiri do osam meseci. Međutim, ta molekularna medicina, koja će nas na kraju nadam se izlečiti od svih bolesti, veoma je napredovala, tako da danas primenom kombinovane terapije možemo da produžimo život pacijentima koji imaju uznapredovalu bolest za dve, tri, četiri, pa i više godina. Uvođenjem primarne, sekundarne i tercijalne terapije, ova granica se stalno povećava. * Na koji način se postiže produžavanje života obolelih od najtežih oblika tumora bubrega? – Određena terapija može malignu bolest da smiri, ali u jednom trenutku ti lekovi jednostavno više ne deluju. Kada ne mogu da pomognu lekovi iz prve linije, prelazi se na drugu liniju, i tako dalje. Nedavno, na skupu u Zagrebu, izneti su podaci iz velikih evropskih centara u kojima već postoji i sedma linija terapija. Ta kombinatorika lekova, prebacivanje pacijenta sa jednog na drugi preparat, pruža nam dodatno vreme, od četiri do šest godna. * Kako ciljana terapija deluje? – Ciljanom terapijom TKI, odnosno inhibitorima tirozin kinaze i inhibicijom vaskularnog endotelijarnog faktora rasta, koji je dokazano odgovoran za rast malignih ćelija u organizmu, prekida se veza između tih ćelija i usporava tok bolesti. Na taj način se stanje pacijenta uvodi za duži period u mirnu fazu, bez tegoba. * Da li postoji neka predispozicija za pojavu tumora bubrega? – Dokazano je da je pušenje jedan od inicijalnih faktora, i da udvostručuje rizik od nastanka karcinoma bubrega. Na pojavu bolesti mogu da utiču i neke vrste hrane, gojaznost, genetika. Za tumore kanalnog sistema, hronična iritacija i infekcija, hronično prisustvo kamena u bubregu jesu značajni etiološki činioci koji mogu da dovedu do pojave tumora. Međutim, ne znamo zbog čega nastaju tumori bubrežnog tkiva.SAMO ZA METASTAZE * KOJE kriterijume pacijent mora da ispuni da bi mogao da primi ciljanu terapiju? – Ova terapija se daje pacijentima koji imaju metastatsku bolest bubrežnog parenhima, koji zadovoljavaju propisane kriterijume za davanje ovog leka. Moraju da imaju metastaze u organima gde se one najčešće i javljaju, dobre biohemijske parametre, da je nivo kalcijuma u okviru referentnih vrednosti, i da nemaju anemiju. Zasada imamo samo lekove iz prve linije, to su tablete koje se pacijentima daju kontinuirano dve nedelje. Onda se pravi pauza i kontroliše efekat terapije. * Šta je uticalo na to da se broj obolelih u protekle dve decenije tako drastično poveća? – Priroda bolesti se nije promenila, one su iste kao i pre, ali poslednjih godina imamo bolju dijagnostiku i uspeli smo da osvojimo savremenu terapiju mnogih bolesti bubrega. Tu prvenstveno mislim na maligne bolesti koje su u strašnoj ekspanziji svuda u svetu. Pokušavamo da edukujemo ljude da su maligni tumori bubrega veoma teške bolesti, ali da blagovremena dijagnostika daje velike šanse. * Zbog čega se tumori bubrega tako kasno otkrivaju? – Tumori bubrega mogu da budu tumori parenhima (plemenitog tkiva) i tumori kanalnog sistema. Ovi drugi mnogo pre daju kliničke manifestacije, jer se javlja krv u urinu. Tumori bubrežnog parenhima su podmukli, jer kasno daju simptome. Naime, dok tumori iz plemenitog tkiva ne uđu u kanalni sistem, daju oskudnu simptomatologiju, i mogu da poprime čak i velike dimenzije a da se to ne primećuje zbog anatomskog položaja bubrega u organizmu. Zbog toga se vrlo često otkrivaju slučajno. * Da li se na osnovu veličine tumora može dati prognoza bolesti? – Veličina tumora ne govori o stepenu maligniteta i malignog potencijala. Vrlo često veliki tumori koji ispunjavaju kompletan prostor u šupljini gde se bubrezi anatomski nalaze, mogu da ostanu samo na nivou bubrega, da nemaju sekundarne depozite, a nekada mali tumori vrlo agresivno rastu i brzo metastaziraju. Najčešće se sekundarni depoziti otkrivaju u plućima, jetri, limfnim čvorovima, koštano-zglobnom aparatu, a u terminalnom stadijumu bolesti i u centralnom nervnom sistemu. * Šta je najveća prepreka u lečenju pacijenata sa tumorom bubrega? – U trenutku dijagnoze tumora bubrega, koji su u više od 90 odsto maligni, čak četvrina pacijenata već ima metastaze odnosno proširenu bolest. Doskora pristupačni modaliteti terapije su davali veoma loše rezultate. Hirurgija je „zlatni standard“ u terapiji tumora bubrega parenhima, ali ona nije dovoljna kada pacijent ima metastatsku bolest. To je bio začaran krug u kome su pacijenti gubili bitku. * Da li se i hirurgija tumora bubrega promenila i napredovala? – I tu postoje velike promene. Nekada smo pacijentima vadili bubreg na kome se nalazi tumor, radili smo radiklanu operaciju sa skidanjem limfnih čvorova, jer su prva linija mogućeg širenja. Međutim, pokazalo se da dobro urađena konzervirajuća operacija kod tumora koji se nalaze na polovima bubrega, daje bolje rezultate. * Kada treba krenuti sa kontrolom kako bi se bolest na vreme otkrila i lečila? – Dovoljno je OpširnijeVečernje Novosti
