Izvor: Prva.rs, 01.Okt.2014, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta radi mozak dok vi spavate?
Trećinu života provedemo u krevetu spavajući, a svi znaju da je san neophodan za dobro funkcionisanje organizma isto koliko i hrana i voda. Tokom spavanja, neuroni u mozgu rade skoro istom brzinom kao i kad smo budni, zato vas ne bi trebala iznenaditi činjenica da su sati koje provodimo u spavanju veoma važni za moždane i kognitivne funkcije.
1. Donosi odluke
Mozak tokom spavanja može obraditi informacije i pripremiti vas za akcije i delotvorno donošenje odluka, tvrdi novo >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << istraživanje. Procesi koji se događaju u mozgu tokom spavanja koriste dostupne informacije koje nam olakšavaju donošenje odluka kad smo budni. Kada zaspite, vaš mozak i dalje traži najbolja rešenja za neki problem, pa se nakon buđenja osećate spremnijim da ga rešite. Ko god je rekao da je jutro pametnije od večeri, sigurno je mislio na ovo!
2. Stvara i utvrđuje sećanja
Dok spavate, mozak je zauzet stvaranjem novih sećanja, utvrđivanjem starih i povezivanjem novijih, “svežijih” i starijih sećanja. Ako se ne naspavate dovoljno, to će uticati na hipokampus, deo mozga koji je odgovoran za stvaranje sećanja i njihovo utvrđivanje. Zato san igra jako važnu ulogu u procesu učenja – pomaže nam da zapamtimo nove informacije i bolje ih upotrebimo kasnije, kad nam zatrebaju.
Spavanje pre učenja priprema mozak za prvo skladištenje sećanja, a spavanje posle učenja važno je jer pomaže u pamćenju i čuvanju novih informacija, što znači da ćete ih teže zaboraviti. Zato obavezno odspavajte pred važan ispit, umesto da celu noć provedete “za knjigom”.
3. Stvara kreativne veze
San može da podstakne kreativnost jer se tokom sna stvaraju iznenađujuće nove veze koje ne biste imali dok ste budni. Jedna američka studija iz 2007. otkrila je da san može stvoriti neobične poveznice u mozgu i da može izazvati reakciju „prosvetljenja“, tj. nove ideje, kad se probudite.
4. Rešava se toksina
Serija studija iz 2013., otkrila je da je samopročišćavanje jedna od bitnih funkcija mozga tokom sna. Istraživači sa Univerzitetu u Ročesteru otkrili su da se tokom spavanja mozak miševa čisti od štetnih molekula povezanih sa neurodegeneracijom (starenjem i propadanjem ćelija mozga). Prostor između moždanih ćelija zapravo se povećao tokom sna i omogućio mozgu miša da izbaci toksične molekule koje su se sakupile tokom dana. Dakle, ako ne spavamo dovoljno dugo da se mozak pročisti od toksina, može doći do neurodegenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest.
5. Uči i pamti kako da izvede fizičke zadatke
Mozak skladišti informacije u dugoročnu memoriju preko kratkih moždanih valova jake frekvencije tokom REM faze sna. Ovi procesi mogu pomoći čuvanju informacija koje su u vezi s motoričkim sposobnostima kao što su vožnja, vežbanje novog plesnog pokreta i slično, pa ove veštine brže postaju automatske (ne morate više razmišljati o njima). Mozak tokom REM faze transformiše kratkoročnu memoriju u dugoročno pamćenje.
