Izvor: Prva.rs, 02.Jan.2015, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sertić: 188 firmi ide u stečaj
Sertić je Tanjugu rekao da je akcionim planom, koji bi trebalo da bude donet na sednici Vlade Srbije, predviđeno da 188 firmi u kojima radi oko 5.000 ljudi, ode u stečaj. Međutim, kako je objasnio, stečaj je za te firme više "samo pravna formulacija".
"Najveći broj tih preduzeća već dugo nema nikakvu privrednu aktivnost, a formalno-pravno nisu ugašena, jer nismo imali model i način da to učinimo. Sada je faktički stečaj način gašenja tih preduzeća, koja nam prave negativne >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << bilanse, a u realnom životu zapravo ne postoje", rekao je Sertić.
Postoji veliki broj firmi, kazao je, koje imaju jednog ili dvoje zaposlenih, ali to su ljudi koji ne primaju platu, i više su formalno ostavljeni samo zbog ljušture od firme koja i dalje postoji, a već rade neke druge poslove.
Za jedan deo preduzeća će se akcionim planom omogućiti da uđu u unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR), kako bi eventualno uspeli da se kroz taj plan spasu, rekao je ministar. To će, dodao je, biti omogućeno ukoliko poverioci prihvate takav model i sudski bude doneto rešenje.
"Deo preduzeća ima realnu mogućnost da se na takav način vrati na tržište, dok će neki od njih to teško uspeti. Nama je interes da preduzećima omogućimo život i da ona nastave da rade", rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, za pojedine firme i stečaj može da bude nova šansa. "Imate zainteresovanih kompanija za preduzeća koja imaju deo imovine ili opreme koja može da se iskoristi, i deo radnika koji znaju posao. Problem je što takođe imaju i ogromna dugovanja, pa ih zato niko neće. Međutim, kroz proces stečaja, radnici i deo opreme, deo imovine, mogu da budu izdvojeni u drugo preduzeće i da nastave da rade. Onda smo opet u mnogo boljoj situaciji, nego u onoj u kojoj su te firme danas kada ne funkcionišu i predstavljaju negativan bilans", rekao je Sertić.
On je podsetio da je od inicijalnih 502 preduzeća na spisak Agencije naknadno stiglo još oko 10-ak zahteva za privatizaciju, a za oko 90 firmi će privatizacija biti obustavljena.
"To su preduzeća koja su ili pod sudskim sporom, ili su u procesu vraćanja nekome. Primera radi, u procesu vraćanja opštinskim upravama imamo određeni broj veterinarskih stanica, ili neki deo vodoprivrednih preduzeća za koje je važno da budu u sastavu Srbijavoda", naveo je Sertić.
Upitan koliko novca očekuje nakon privatizacije, ministar odgovara da od podaje preduzeća sa spiska Agencije ne očekuje ozbiljne privatizacione prihode. Veći prihodi kako je rekao, mogu se očekivati od prodaje Telekoma, koncesije aerodroma, i prodaje udela u još par vecih državnih preduzeća.
"Važno je istaći da u budžetu za 2015. nisu uračunati prihodi od privatizacije. Bez obzira na to, uspeli smo da donesemo budžet koji je prelomni i veoma važan za budućnost naše zemlje", rekao je Sertić.
Prema njegovim rečima, dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, jeste da se polovina novca od privatizacije direktno investira u važne infrastrukturne i druge projekte, koji bi povećali ekonomsku snagu Srbije.
Drugi deo tih para, kazao je on, može biti iskorišćen za vraćanje skupih kredita, što bi omogućilo pozitivnu razliku u budžetu po osnovu manjih kamata koje država otplaćuje.
Zadovoljni smo radom Fonda za razvoj u 2014, a u 2015. godini ćemo nastaviti sa tim kreditnim programima, ali i sa podrškom preduzećima sa poplavljenih područja, izjavio je Sertić, dodajući da bi Fond u ovoj godini mogao da uvede i kredite za poljoprivredu.
"Zadovoljni smo radom Fonda u delu godine koja je iza nas i nastavićemo to i u narednoj godini, s tim što ćemo kreirati još jednu liniju namenski za poljoprivredu. Tako ćemo imati mnogo širu sliku, širi portfolio nego što je to do sada bio", rekao je Sertić Tanjugu.
On je podsetio da se gotovo dva puta mesečno održavaju sastanci Fonda za razvoj, a kako je rekao, od septembra su aktivnosti fonda podignute i ponovo je, nakog pauze od godinu dana, počeo da kreditira privredu. Prema njegovim rečima, sada je cilj da se, uz programe koje finansira, što više ljudi zaposli u malim i srednjim firmama, jer su se te firme pokazale kao najsnažnije.
"Fond će obezbediti dugoročna investiciona sredstva i novac za obrtni kapital, za malu privredu i za one nešto veće. Nastojaćemo da novac iz Fonda na najbolji način opredelimo, i to najpre kroz podršku izvoznicima i firmama koje imaju petnaest ili dvadeset zaposlenih", rekao je Sertić.
Ministar je naveo da je važno da postoji mogućnost da mala proizvodna preduzeća u Fondu dobiju jeftinije kredite nego u bankama, gde retko koje preduzeće može da dobije nižu kamatu od oko 10 odsto.
Fond za razvoj je u jednom momentu imao i veliki broj nenaplativih kredita, kazao je Sertić, dodajući da se i danas zbog mnogih od tih kredita vode sporovi,
"Na poslednjoj sednici smo došli do zaključka da je najveći broj problematičnih kredita, "start ap". Dakle, to su početnici koji su u različitim fazama pokušavali da naprave svoj posao, međutim, ili nisu imali dovoljno znanja, ili dovoljno podrške od drugih institucija koje treba da ih prate kako bi svoje poslove učinili kvalitetnijim", rekao je Sertić.
Upitan na koji način se razlikuje podrška koju firmama daje Fond za razvoj od kredita Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, odgovara da se Agencija bavi isključivo izvoznim poslovima, dok Fond kreditira i firme koje ne izvoze.
"Tačno je da se u jednom delu preklapamo, i to ćemo u narednom periodu racionalizovati, pokušaćemo da odvojimo poslove", rekao je ministar privrede.
Govoreći o podršci firmama sa poplavljenih područja, Sertć je podsetio da je Vlada Srbije odlučila da na preduzeća sa tih teritorija odvoji milijardu dinara, a i uslovi u smislu brzine rešavanja zahteva su za te firme povoljniji.
"Do sada je 318 miliona dinara odobreno za preduzeća sa poplavljenih područja, što je uspeh. Svaki dinar kojim možemo da pomognemo je značajan, jer oni su se suočili ne samo sa gubitkom opreme i materijalnom štetom, već i sa gotovo nikakvim ekonomskim aktivnostima u pojedinim područjima.
"Pre par dana smo na vladi doneli odluku da se 500 miliona dinara namenski uplati preduzećima koja su sa ovih područja, koja imaju probleme. Samo u opštini Obrenovac, recimo, imamo gotovo 700 firmi koje bi trebalo da dobiju tu pomoć, koja se kreće od 240.000 do 600.000 dinara u zavisnosti od broja zaposlenih. To važi samo za firme koje zapošljavaju do 50 ljudi", objasnio je Sertić.
Za velika preduzeća, kako je kazao, praviće se poseban program, a oni su više zainteresovani za reprogram poreskih dugova ili kreditne linije.
"Za to je zaduženo Ministarstvo finansija, a već početkom januara ćemo sesti da napravimo određene dogovore, već smo imali sastanke i na tu temu", rekao je on i dodao da je Fond za razvoj prolonigirao otplate rata za kredite svim preduzećima koja su sa tih područja.
"Imali smo široku lepezu pomoći tim preduzećima koja, a ono što je njima u stvari najvažnije, jeste obezbeđivanje novog posla. Takođe, svuda gde su rađeni bilo infrastrukturni projekti, obnova stambenih i poslovnih objekata, gledali smo da najvećim delom angažujemo upravo preduzeća koja rade u tim područjima, kako bi to bio još jedan podstrek za njihov rad i razvoj", rekao je Sertić.
Izvor: Tanjug
