Izvor: Press, 27.Nov.2014, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLOBODA U PET NIVOA: Sloboda se uči, postiže i dostiže!
Sloboda se uči, postiže i dostiže, jer je ograničena na telo i razum.
Фото.ваннабемагазине
Рађамо се као скица људског бића, нацрт потенцијала са мапом замки у које морамо да упаднемо и козијих стаза ка ослобађању, које можда >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << успемо да пронађемо. Али тако је предвиђено.
Људи смо и слобода нам није дата. Али можемо да се угледамо на оно најбоље у себи. На свој дух, своје биће, своје срце и памет. Кад дођемо до некле и осврнемо се, слобода се углавном огледа у ономе што нам није потребно да би нам било добро.
Не занима ме шта други мисле о мени
Врло важна слобода. Можда и услов за све остале. Немогуће је освестити и осетити овај степен слободе, док смо врло млади. Тада смо можда бунтовни и терамо инат, гурамо прст у око свима око себе, јер желимо да нас баш брига шта они мисле и желимо да будемо самостални и слободни. Али нисмо. Научићемо. Кроз многе тешке лекције, кроз савијање кичме, скривање осећања, наказно увртање сопственог карактера, да бисмо се прилагодили очекивањима других и задобили њихову подршку, одобравање и љубав.
Једном кад се због тога веома разболимо, веома повредимо и веома наљутимо, на добром путу да схватимо у чему је прва и најважнија слобода. Да будемо то што јесмо, без обзира на све који нам поручују да треба да будемо нешто друго.
Није ми потребно признање и подршка родитеља
Ponekad nismo u stanju da se oslobodimo pupčane vrpce, dokle god su nam roditelji živi. Ona je naša omča oko vrata, koja zateže i poput praćke otpušta naša srca u životne izazove. Međutim, često ne možemo ničim zadovoljiti očekivanja svojih roditelja, jer se njima prosto ne sviđa ono što jesmo. Ne odobravaju naše oblačenje, naše zanimanje, naše partnere, naše odluke i način života. Pa dobro.
Kad smo veliki i svoji, nije nam potrebno ni da im se inatimo ni da kupujemo njihovo odobravanje. Shvatimo kakvi su ljudi naši roditelji i volimo ih i dalje, zbog toga što su naši.
Nije mi neophodan partner
U potrazi za ljubavlju, najlakše se izgubi sloboda. Doduše, ponekad se izgubi i duša. A naročito se izgubi ljubav. Ona najvažnija, osnovna i ultimativno neophodna. Sloboda od potrebe za partnerom kao uslovom za osećanje i razmenu ljubavi, znači da istinski volimo sami sebe.
Tek tada smo istinski u stanju i da volimo nekog drugog. I spremni smo za partnerski odnos koji ne zarobljava, nego oslobađa.
Ne plaši me samoća
Samoća je blagoslov za slobodne ljude. Oni je obično nemaju u onoj meri koja im je potrebna da bi u njoj kupali i odmarali svoj duh, ali zato umeju da cene svaki njen trenutak. Takođe, samoća kao životna opcija – bez porodice, dece, partnera, stvar je izbora, a ne strah, pred kojim bežimo u neadekvatne odnose i zajednice.
Ne bojim se smrti
Коначна слобода, коју можемо постићи много пре коначног часа, јесте демистификација страха од смрти. Психолози кажу да сваки страх има корен у страху од смрти, губитка, престајања, нестајања. Филозофи кажу да је страх од смрти страх од живота. Кад осетите како вам потпуно растерећење по питању коначности пуни плућа свежим ваздухом, онда сте стварно срећан човек.
