Izvor: Dzungla.org, 26.Jul.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratko Kušić: Snimio sam 300 čuda!
U SEVERNOJ Americi, u Arizoni, ostvario je dečačke maštarije – popio viski kod čuvenog OK korala gde se krajem 19. veka odigrao najpoznatiji obračun na Divljem zapadu, a usput posetio i mesto u kom se više od šest godina igrala najduža pokerska partija na svetu; u Južnoj Americi, u nenaseljenoj Patagoniji video je koliko je naša planeta lepa i surova, a na Dalekom istoku, u Vijetnamu, pronašao najlepše žene na svetu, čiji je osmeh, kaže, kao pesma. Više od 20 godina Ratko >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Kušić snima i režira emisiju „Svet na dlanu“, u kojoj sa drugarom iz detinjstva, Slobodanom Mićićem, slikama nestvarnih predela i pričama kao iz bajke mami gledaoce da se otisnu na putovanje iz snova. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, kofer sa opremom u kom su nekad bile kamere od po 20 kilograma, stativi, 30 kaseta i desetine baterija, sada je znatno olakšao. U „koferu“ sa kojim kreće nema mesta ni za predrasude, a kod kuće ostavlja i komentare poput onog: „Gde ćeš u Indiju, pa ona je prljava“. Spreman da vidi, a ne samo gleda, čuje, umesto da sluša, obišao je planetu nekoliko puta. I shvatio da je bogat čovek.OD KUSTURICE DO EDIJA MADA najpoznatiji po serijalu „Svet na dlanu“, biografija Ratka Kušića otkriva da je tri decenije radio za TV Beograd, da je jedan od prvih na ovim prostorima koji je snimao film o filmu („Arizona drim“, Emira Kusturice), da je režirao dokumentarac o pripremama Edija Granta za milenijumski koncert u Trinidadu i Tobagu. – Na TV Beograd radio sam kao reditelj, ali da bih što manje zavisio od drugih savladao sam i kameru i postao i snimatelj. Ne mislim da radim nešto posebno, jedino što stvarno obožavam ovaj posao, pa se možda ta ljubav oseća u emisijama. – Putujući po svetu mnogo bolje sam sebe upoznao i postao realniji. Ono što je nama važno u životu, za neku drugu kulturu je potpuno nevažno. Blizak mi je i stav da materijalno treba samo da pomogne da čovek preživi, a da je jedino pravo ono duhovno. Putovanja su bogatstvo koje niko ne može da vam uzme. U grob idete sa punom ili praznom dušom, kamioni i avioni se ne nose.Kažu ljudi da su putovanja skupa, ali kad ne bi dva puta otišli na neka bezvezna mesta, imali bi dovoljno da odu da vide nešto vredno – kaže Kušić. Prva na listi destinacija koju, po Kušiću, obavezno treba videti je Burma, zemlja u kojoj se u proteklih 300 godina ništa nije menjalo, gde nema gledanja na sat i jurnjave karakteristične za zapadnu civilizaciju. Tu su i Kambodža, Laos i Vijetnam, a na Crnom kontinentu oduševio ga je Mali i jedna od najvećih atrakcija ove države – Zemlja Dogona. – Etiopija je takođe privlačna. Tamo žive crnci pravoslavci koji su dosta pobožni, a crkve ne prave iznad zemlje, već kopaju tunele u stenama. Kad su verski praznici, na hiljade žena i muškaraca se obuku u belo i to izgleda fantastično. Uhvatio sam tu atmosferu u martu i sad to montiram – otkriva Kušić. Jedan od najvećih izazova sačekao ga je na krovu sveta, u Tibetu, gde je krenuo u koru – ritualan obilazak oko svete planine Kajlaš. Po legendi, tu se nalazi Šambala, neka vrsta raja u kojoj vlada harmonija i mir, gde borave bogovi, a tišina postaje muzika. Činjenica da se peške prelazi 54 kilometra i to na visini između 4.500 i 5.600 metara nije odvratila Kušića od namere da završi ekspediciju i snimi je. Serija od četiri epizode je u fazi montiranja, a datum i mesto emitovanja još nisu utvrđeni. – Mesec dana smo Nenad Šumonja, Milan Rakočević, koji je i napisao knjigu „Sveta planina Kajlaš“ i ja bili na toj ekspediciji. Posebno mi je zadovoljstvo što niko do sada nije snimao koru koja je za budiste i hinduiste isto što i Meka za muslimane. Smatra se da su se oni koji obiđu Kajlaš očistili od svih ovozemaljskih grehova. A nije lako, jer zbog visine i nedostatka kiseonika napravite pet koraka, pa stanete da biste došli do daha. Spava se u šatorima, a morali smo da angažujemo i šerpase – priča Kušić. Postoji i verovanje da se u pećinama u Kajlašu nalaze ljudi iz prethodnih civilizacija, Atlantiđani i Lemurijanci u samadi stanju u kom se duša odvojila od okamenjenog tela, ali u njega može da se vrati i posle milion godina. – Obišli smo i napušteni grad Caparang, koji izgleda kao čardak ni na nebu ni na zemlji. Kad je Tibet bio podeljen na istočno i zapadno carstvo, dva brata su bili vladari. U 17. veku došao je holandski misionar i pokušao da izgradi crkvu u zapadnom Caparangu, kako bi budiste preveo u hrišćanstvo. Kada je to čuo drugi brat, došao je i pobio 30.000 ljudi, među kojima je bio i njegov brat. Eto, gde god je belac došao, napravio je frku – kroz osmeh kaže Kušić. Dok u oktobru planira putovanje u južnu Indiju, a u januaru posetu plemenima na jugu Etiopije, otkriva nam i koja mesta su za njega precenjena. – Karibi. More jeste tirkizno, plaže prelepe, ali sve je toliko komercijalizovano i napravljeno da se turistima uzmu pare. Isti izleti, iste animacije. Ne volim ni krstarenja velikim brodovima. To preporučujem ljudima koji mogu mnogo da jedu, jer je tamo hrana dostupna 24 sata. Može i jednim udarcem dve muve, kruzer po Karibima, za neke koji su umorni od svega. Ja još nisam – osmehujući se zaključuje Kušić. OpširnijeVečernje Novosti
