Izvor: Blic, 03.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik
Predsednik
Početak školske godine obeležila su mala slavlja u školama, kolači u kućama prvaka, zdravice svake vrste, kako i dolikuje deci dece Titovih pionira. Mi smo, naime, voleli septembar i voleli smo školu. Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je svoju osnovnu školu na Dorćolu i seo je u zadnju klupu. Njegova razredna obraćala mu se sa ‘’ti’’. To je revolucionarni događaj za ovu zemlju. To govori o predsedniku, Borisu. To govori o Beogradu i o razrednoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Taj mali detalj daje nadu.
Prvo, Srbija nikada nije imala predsednika koji je dečko iz komšiluka i koji može da sedne na tramvaj da obiđe staze svog detinjstva. Drugo, Srbija nikada nije imala predsednika koji je tako mlad da njegova razredna i dalje predaje. Treće , to ‘’ti’’ Borisu samo govori da ovde još ima ljudi.
Kao trešnja na sladoledu, došla je Borisova izjava deci da je nekada u toj učionici stajala Titova slika i da je srećan što danas nema slike_arhiva predsednika u učionicama, i da je srećan što nema njegove slike_arhiva, i da na tim zidovima treba da stoje slike_arhiva dece. Boris je rekao da se nada da više nikada u učionicama neće stajati slike_arhiva predsednika.
Deca sada ne znaju, ali će znati - došlo je novo vreme. Ove godine nema više onih očiju koje iznad školske table koje gledaju decu opominjući ih da je život tako ozbiljan, tako mračan i tako zahtevan. I predsednik je nekada bio mali dečko, i zna šta je lopta. Kult ličnosti, koji je u raznim varijantama ophrvavao ovu zemlju svih ovih godina, ugašen je jednim modernim, beogradskim, kulturnim stavom. Borisa su optuživali da je narcisoidan i da se ponaša kao paun. E, pa, ako ničim drugim, Boris je ovim gestom pokazao da njegovi kritičari greše. Nije mnogo, ali je dovoljno za početak jednog lepog prijateljstva - između nas i našeg predsednika.
