Izvor: Dzungla.org, 24.Avg.2013, 09:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poremećaj cirkulacije hladi celo telo
Teško je poverovati nekome ko kaže da mu je na 37 stepeni hladno i da ima osećaj hladnoće u nogama i rukama. Upravo je to najbolja definicija periferne arterijske bolesti (PAB) koja predstavlja poremećaj arterijske cirkulacije na nogama i rukama. Smatra se da od ove bolesti u svetu pati oko 15 odsto stanovništva, a čak 20 procenata starijih od 70 godina žali se na slabiju prokrvljenost. Reč je o poremećaju cirkulacije koja dovodi do smanjenog protoka krvi kroz tkiva. Kada se to >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << desi, dolazi najpre do osećaja, a kasnije i do bolova kod povećanog napora. Ukoliko se ne leči na vreme, krajnji ishod su gangrena i amputacija. I što je podjednako zabrinjavajuće – bolesnici sa PAB imaju pet puta veći rizik od srčanog i moždanog infarkta. Doktor Marjan Ilić, vaskularni hirurg iz KBC „Zvezdara“, objašnjava da se bolest razvija postepeno, a ateroskleroza i stvaranje plakova koji sužavaju lumen arterije glavni su uzroci nastanka ove bolesti: – Osim ateroskleroze, PAB mogu izazvati i mnogobrojni zapaljenski procesi arterija, sužavanja ili začepljenja arterijskog lumena krvnim ugrušcima ili embolusima što dovodi do poremećaja prokrvljenosti ekstremiteta.JEDNOSTAVAN TEST Doktor Marjan Ilić kaže da se PAB dijagnostikuje pomoću jednostavnog ASP testa.- Vrednosti manje od 0,9 ukazuju na slabu prokrvljenost i alarmiraju da treba da se uradi kompletnija dijagnostika. Pouzdan i neinvazivan metod je i ultrazvuk, odnosno dopler. Klasična arteriografija je nezaobilazna u donošenju definitivne odluke o operativnom lečenju. Pomoću nje je moguć i balon proširivanje krvnih sudova ili ugradnja stentova, ukoliko je potrebno. Sve više je u upotrebi MSCT arteriografija kao suverena metoda koja pruža 2D i 3D prikaz krvnih sudova. Postoje mnogobrojna stanja koja direktno ili indirektno utiču na stvaranje plakova i ubrzavaju razvoj bolesti. Na prvom mestu je šećerna bolest, jer svaki treći dijabetičar stariji od 50 godina razvije PAB. Dijabetes poremećajem metabolizma utiče na male krvne sudove na vrhovima prstiju i dovodi do njihovog sužavanja ili začepljenja pa su takvi bolesnici tri do četiri puta skloniji nastanku ove bolesti. Visok krvni pritisak iznad 150/90, takođe je jedan od faktora rizika. Visok krvni pritisak direktno utiče na krvni sud koji postaje podložan oštećenju i nastanku bolesti. Povišene vrednosti lošeg holesterola, iznad 2,6 milimola po litru, a kod bolesnika koji je već imaju oštećene krvne sudove iznad 1,1 milimola po litru, takođe dovode do periferne arterijske bolesti. Među faktorima rizika su i metabolički sindrom, gojaznost i koronarna bolest. Iako je veoma zastupljena, ova bolest kod gotovo 80 odsto obolelih ne stvara velike tegobe. U ranoj fazi se najpre javlja blaži bol u listovima nogu posle šetnje. – Pošto je bol vezan za nedostatak snabdevanja krvlju onda se tegobe javljaju kod napora odnosno šetanja kada je potreba mišića i tkiva za krvlju veća – objašnjava dr Ilić. – Nakon odmora i stajanja bol nestane. Zbog nelagodnosti zbog čestih pauza u hodanju u nekim zemljama ih zovu „gledaoci izloga“. U daljem toku se bol pojačava i javlja na kraćim distancama da bi se na kraju pojavio i u miru. Pojava čireva, infekcija i izumiranje tkiva (gangrena) ukazuje na poodmaklu fazu bolesti. Lečenje je usmereno na smanjenje i otklanjanje faktora rizika, poboljšanje uslova života, smanjenje tegoba pacijenata i sprečavanje najtežih komplikacija. Dokazan je, recimo, uticaj nikotina na sužavanje krvnih sudova. Samo jedna cigareta može da smanji temperaturu nogu za jedan do dva stepena. Nekada je neophodan i medicinski tretman: lekovima, hirurški i endovaskularno (kroz krvni sud). – Lekovima se smanjuje nivo šećera i holesterola kao i krvnog pritiska. Hirurško lečenje ne otklanja samu bolest, ali otklanja posledice i usmereno je na oslobađanje suženja i začepljenja u krvnom sudu ili njihovo zaobilaženje (bajpas), korišćenjem prirodnih ili veštačkih krvnih sudova – kaže dr Ilić. – Endovaskularne metode su minimalno invazivne metode koje uz pomoć tankih žica, katetera i stentova pomažu u otklanjanju suženog ili zapušenog krvnog suda. Primena hiperbarične oksigeno-terapije pokazala je delotvoran efekat na posledice PAB. OpširnijeVečernje Novosti
