Izvor: Blic, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajtonovac na Dunavu
Prvu epizodu putopisnih reportaža Majkla Pelina, nekadašnjeg člana „Letećeg cirkusa Monti Pajtona" u kojoj opisuje svoje putovanje kroz Srbiju i druge zemlje bivše Jugoslavije, u nedelju uveče je na prvom programu Bi-Bi-Sija gledalo više od 7,5 miliona Britanaca.
Po navodima lista „Gardijan", Pelinov serijal „Nova Evropa" je prošle nedelje bila najgledanija emisija na Bi-Bi-Siju. U svom putopisnom dnevniku Majkl Pelin opisuje dvodnevni boravak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beogradu, druženje sa Bracom Petrovićem i Rambom Amadeusom...
Prvi dan u Beogradu
Pelin je ovako opisao svoj prvi dan boravka u Beogradu...
„Prilazim Dunavu u automobilu koji je star koliko i ja. Pored mene vozi Braca Petrović, rođen u Beogradu 1948, staložen čovek, sa kratkom sedom kosom. Pomalo nervozno gledam u njega, jer sada smo samo pola metra od sive reke, a on ne koči. Nisam stigao bilo šta da mu kažem a on je stisnuo usne, čvrsto zgrabio volan i uleteo u Dunav. Dok se voda pela oko kola, Braca je neverovatno opušteno skrenuo desno i uputio se ka suprotnoj obali. Srećom, naš automobil je pravljen za ovakve stvari. Dizajnirao ga je Ferdinand Porše za nemačku invaziju na Rusiju 1941. Upravlja se pomoću zadnjeg propelera, a kroz vodu može da ide brzinom od 13 kilometara na čas, a na kopnu 80 kilometara na čas. 'Schwimmwagen’, kako su ga zvali, korišćen je za prelaženje Volge. Međutim, ovi automobili su bili veoma ranjivi, napravljeno je 15.000 komada, pretrpeli su ogromne gubitke, a samo kod Staljingrada je potonulo 200 kola. Naš automobil, četvorosed bez krova, ruska armija je izvadila iz Volge, ofarbala u crveno, i dovezla na Dunav 1944. Braca ga je kupio, restaurirao, i veoma je ponosan što je njegov automobil jedini koji i dalje može da se vozi u vodi i na kopnu. Kao i svi Srbi, i Braca je zaluđenik za mehaniku. Kasnije otkrivam da on vodi porodični kafe, lutkarsko pozorište, a bavi se i pozorišnom produkcijom. Prvi put sam se s njim sreo jutros u staroj garaži koja se nalazi preko puta policijske stanice u centru Beograda. Skoro stidljivo, pokazao mi je svoju kolekciju automobila. Posebno je ponosan na svoj 'mercedes 300’ iz 1955. koji je nazvan po Konradu Adenaueru, nemačkom kancelaru koji je bio sinonim za posleratnu obnovu Nemačke.
- Sa ovim automobilom, Nemci su ostatku sveta poručili: 'Mi smo se vratili’ - priča Braca. Da ga slučajno ne bih preozbiljno shvatio, on mi pokazuju dve lutke u kolima, zavaljen na zadnjem sedištu je Tito, a na mestu vozača nalazi se Slobodan Milošević."
Rambo kao domaćin
Drugog dana, Pelinov domaćin bio je muzičar Rambo Amadeus...
„Nakon dogovora sa Rambom Amadeusom, veći deo dana smo proveli u jedrenju Dunavom. Po hladnom vetru trkali smo se sa ostalim brodovima iz jaht-kluba u Zemunu. Moj kapetan je sebi dao ime Rambo Amadeus. Veliki čovek, veliko ime. On se naginje prema meni i bezobrazno mi namiguje, tako da do kraja nisam bio siguran da li mogu da mu poverujem u sve što priča. Rambo tvrdi da je izmislio termin 'turbo folk’, bučnu, kičersku plesnu muziku, koju moj današnji vodič opisuje kao 'Balkanski gangsterski rep, samo bez repa’. Isključiv je i u drugim svojim zapažanjima.
- Televizija je glupa, internet je kul - kaže on. Ukratko, on nije čovek kojeg možete povezati sa jaht-klubom. Ali, on je zabavan i dovoljno dobar jedriličar i ubeđen je da bi pobedio u trci da ga ja sve vreme nisam zamajavao glupim pitanjima. Po njemu, ratovi devedestih su predstavljali nemilosrdan i neizbežan proces u kojem su veliki delovi nacionalnih ekonomija bili uključeni u pripreme za napad ili odbranu u ratu. On kaže da je situacija u Beogradu krajem devedestih bila veoma loša. 'Da bacite svoj televizor kroz prozor, niko ne bi primetio’, kaže Rambo, ali, brzo se predomislio: 'U stvari, niko nije bacao televizor kroz prozor’.
- Previše su bili dragoceni? - pitam ja, a on mi odgovara: - Baš tako."
Rambo razočaran
- Gledao sam tu epizodu, i ostao mi je gorak ukus u ustima, jer ispod moje izjave je stavljen titl sa pogrešnim prevodom. Ja sam rekao da je u Beogradu za vreme rata bilo prilično mirno, jer ako nisi gledao televiziju, nisi mogao ni da znaš da se negde vodi rat. Međutim, ispalo je kao da sam ja izjavio da je u Beogradu bio haos... Razočaran sam jer sam mislio da je Bi-Bi-Si profesionalna televizija, ali, očigledno sam se prevario. Što se Pelina tiče, on je bio prilično rezervisan, usrdesređen na svoj zadatak. Toliko sam se radovao susretu s njim, a nisam dobio ništa - ogorčeno za „Blic" priča Rambo Amadeus.
