Izvor: Press, 13.Nov.2014, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PORADITE NA SAMORAZVOJU: 6 emocionalnih obrazaca za zadovoljstvo i unutrašnji mir
Sklonost ljutnji i uznemirenosti zbog malih stvari, negativan stav i slika prema sebi (ili drugima) mogu biti znak nezrelosti i perioda odrastanja, i to ne samo fizičkog, već i duhovnog...
Сви смо осетили у различитим периодима живота емоционални немир и лоша осећања. Најизраженији су, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << свакако, били у доба одрастања, када се тек формирала наша личност.
Када радимо на себи, долази до сличних проблема и лоших, осуђујућих мисли. Оне не би требало дуго да потрају, већ само толико колико да научимо нешто из њих (какви би желели да будемо, да се осећамо...). Често из негативних искустава највише научимо, она су саставни део нашег живота. Проблем се јавља када се ти лоши осећаји настају у нама, не дозвољавајући нам да искусимо прави унутрашњи мир и задовољство. Они се тада претварају у чврсто формиране обрасце, који утичу на наше понашање и ставове према себи, аи другим.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ЗАШТО СМО ОДЛУЧИЛИ ДА НЕМАМО ДЕЦУ: Срећни смо удвоје, не треба нам потомство за добар брак!
ЗА СВЕ БУДУЋЕ ОЧЕВЕ: Овај духовити тата саветује вас како да „изађете на крај” са трудницама!
КОРАЦИ КА ПОНОРУ: Најгоре навике које уништавају ваше ментално здравље!
Уколико нама руководе погрешни обрасци, стална узнемиреност и претерана осетљивост, склоност замерању и кривици, сломљено срце и слична искуства - нећемо успети да пронађемо праву срећу и потребан душевни мир. Стога је најбитније освестити да ли постоји у нама такав образац понашања и осећања, јер га тек тада можемо стварно и променити. Будимо искрени према себи и учинимо потребне кораке ка саморазвоју у задовољну особу.
1. Научимо како да праштамо.
Kada neko izneveri naše poverenje ili nam učini nešto nažao, često smo skloni nepraštanju i loše se osećamo zbog toga. Umesto da na taj način kaznimo (samo) osobu koja nas je povredila, kažnjavamo i sami sebe lošim mislima i osećanjima, jer smo mi ti koji ih doživljavamo.
Takođe, onemogućavamo drugoj osobi da se pokaje i izvini za bol koju nam je nanela, što je najčešće i slučaj kada mi pokažemo ispravan stav. Umesto toga, možemo oprostiti drugome razmišljajući pritom kako nas je osoba povredila zbog sopstvene slabosti i neznanja, ili svojih loših osobina. Tako konflikt nećemo doživeti lično, već kao posledicu nekakvog konflikta unutar druge osobe. Važno je biti objektivni promatrač, i vežbati da se emocionalno ne uplićemo u svaku lošu situaciju.
2. Nemojmo se bespotrebno frustrirati.
Ukoliko se brzo frustriramo malim stvarima, to često pokazuje da iznutra patimo i da "zataškavamo" neku ljutnju ili nezadovoljstvo iz prošlosti koju ne možemo pustiti ili osvestiti. Ako nama vlada neka potisnuta loša emocija ili iskustvo s kojim se ne možemo suočiti, ona će doći "na naplatu" u vidu stalne frustriranosti čak i najmanjim stvarima.
To je jasan znak da bi trebalo da se oslobodimo tereta prošlosti i prihvatimo sve što je bilo kao deo rasta i razvoja (neminovnosti života). Ako razmišljamo pozitivno, shvatićemo da je sve što nam se dogodilo prilika iz koje učimo o sebi i drugima te tako postajemo bolje i pametnije osobe.
3. Posmatrajmo svet s vedrije strane.
Današnje društvo nas uči da se stalno brinemo. Oko posla, zdravlja, budućnosti, sigurnosti, odnosa, uglavnom svega čega se sada možete setiti...
...Od malih nogu u nas je usađen strah i ideja o konstantnoj brizi za život. Međutim, apsurdna je činjenica da koliko god mi brinuli o nečemu - loše stvari kojih se plašimo se događaju u vrlo malom broju slučajeva i nikada nisu tako crne i zastrašujuće kako nam se čine.
Zato brigom samo narušavamo naš unutrašnji mir i fizičko, pa i psihičko zdravlje.
Briga dovodi do težih ili lakših oboljenja tela, slabi našu volju i entuzijazam, i nikada nije stvarno pomogla oko rešavanja bilo kakvog problema. Zato, prestanimo brinuti i delujmo iz stanja ravnoteže, racionalnosti.
Koliko zapravo ima smisla biti uznemiren oko trenutne situacije? Svaki problem je mnogo veći i teži u našoj glavi nego u realnosti, upamtimo to.
4. Trudimo se da uvek vidimo "širu sliku".
Svi donosimo razne zaključke u vezi sveta i ljudi oko sebe svaki dan, što je potpuno normalno. No, u trenutku kada počnemo s negativnim kritikama drugih ljudi koji se ne uklapaju u naše okvire, pokazujemo nedostatak razumevanja i sposobnosti sagledavanja šire slike situacije u kojoj se neko nalazi.
Skloni smo da sudimo prema sopstvenom iskustvu i idejama s pogrešnim stavom da svako treba da se ponaša i oseća poput nas, što je u krajnjem slučaju i nemoguće. Različitosti su povoljne, i svako sam bira način kako će koračati kroz život, u skladu sa sopstvenim iskustvom i željama koje ga motivišu. Najbolje što možemo učiniti kada primetimo da smo krenuli u kritikovanje je - pokušajmo objektivno sagledati osobu i situaciju u kojoj se nalazi, te joj pomozimo dobrim savetom, ili je jednostavno prihvatimo, baš takvu kakva je.
5. Budimo zahvalni na onome što imamo.
Svima dobro poznata ljubomora je zapravo krajnji rezultat nepoštovanja prema sebi, te neosveštenost sopstvenih vrednosti i svega što stvarno imamo u životu. Kada smo na nekoga ljubomorni, fokusirajmo se na ono što bismo mi stvarno želeli, ali sa zavišću gubimo vreme i snagu da to stvarno i dobijemo. Umesto da priželjkujemo tuđi auto, kuću, posao, partnera, trebalo bi da se koncentrišemo na sve ono što trenutno imamo u životu, i budemo zahvalni za to. Krenimo hrabro u osvajanje onoga čemu težimo bez potpuno nepotrebne ljubomore.
Ona bi trebalo samo da nam bude pokazatelj da nam nešto nedostaje, a nekada to može biti samo sopstveni unutrašnji mir i zadovoljstvo duše. Prava sreća se ne krije u spoljnim objektima, već u nama samima, i stanju duha. Iz stanja zadovoljstva ćemo bolje i lakše shvatiti koje su prave vrednosti kojima težimo i koje blago već sada imamo u životu.
6. Delujmo iz ljubavi.
Svi grešimo i učimo kroz svoje greške. Kada se ne možemo osloboditi tereta prošlih grešaka, gajimo potpuno nepotrebnu krivicu umesto da dozvolimo sebi dalji napredak sa novim saznanjima i energijom u životu. Krivica nas doslovno proganja sve dok ne promenimo svoje delovanje i obrasce koji su nas naveli na činjenje grešaka. Ukoliko se promenimo i činimo najbolje što možemo, a i dalje osećamo krivicu, možda jednostavno previše zahtevamo od sebe i uzaludno se trudimo da ugodimo celom svetu, što je nemoguće.
Važno je činiti koliko možemo i pritom imati najbolje namere za sebe i druge, a posledica nekada i ne zavisi od nas, već od sklopa raznih faktora... Imajući to na umu, delujmo iz ljubavi i brige prema sebi i ostalima, i sigurno nećemo imati ni jedan razlog za osećaj krivice.
.jpg)
