Izvor: TvojPortal.com, 29.Nov.2011, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEVOLjE U SAOBRAĆAJU –NEKAD I SAD
Izvor: tvojportal.com Zastoji na putevima mučili su naše pretke i pre pojave automobila .Sa zakrčavaljem drumova čovečanastvo se borilo još od antičkih vremena.Ovu tematiku Tvoj portal će za svoje posetioce „provozati“ u 10 brzina .
1.Projektovanje gradova
Razumno planiranje gradskog naselja i sitema saobraćjnica u njemu predupređivali su pojavu gužvi i zastoja na ulicama i trgovima.Nesmetanom odvijanju saobraćaja idealno pogoduje sistem graditeljstva >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << poznat još tri milenijuma pre nove ere koji se zasniva na presecanju ulica pod pravim uglom i geometrijski pravilnim kvartovima .U skladu sa njim podizali su se i širili mnogi savremeni gradovi,kao Njujork na primer-kad je to nepohodno bez teškoća se može skrenuti na raskrsnici i zaobići gužva vozeći paralelnom ulicom.
2.Julije Cezar uvodi prva saobraćajna Pravila
Još su starim Rimljanima tešku brigu zadavale gužve koje su nastajale zbog gomilanja velikog broja dvokolica pošto u gradskim jezgrima Rima nije bilo dovoljno mesta za njihovo“parkiranje“.Da bi rešio taj problem i otklonio gužve i zagušivalje saobraćajnica , Gaj Julije Cezar je u prvom veku pre nove ere uveo prva u istoriji Pravila odvijanja saobraćaja. Njima je propisano jednosmerni kretalje dvokolica , zabrana privatnim vlasnicima vožnja po gradu tokom dana .Osim toga , Cezar je obrazovao jedinicu prve saobraćajne policije od bivših vojnika sa ratišta , koji su kontrtolisali odvijanje saobraćaja u gradu.
3.Saobraćajne petlje
Tuneli, vijadukti i obični putevi izgrađeni na različitim nivoima koji se ne ukršataju međusobno , sprečavaju saobraćajne gužve.Ideja izgradnje odogovarajućih saobraćajnih petlji potekla je još u XVI veku od Leonarda da Vinčija , a pretočena u život četiri veka kasnije , kad je 1928. g. u Nju-Džersiju ( SAD) bila izgrađena prva u svetu saobraćakna petlja na dva nivoa.Danas se gigantske po razmerama i raznoobrazne po formi petlje grade svuda po svetu, najviše ih je izgrađeno u SAD i Japanu. Kod nas je najčuvenija petlja kod „Mostara „ u Beogradu.
4.Javni saobraćaj
Istorija gradskog javnog prevoza počinje 1826.g. kad se u francuskom gradu Nantu pojavio prvi omnobus-furgon sa mnogo mesta koji su vukli konji.On je smanjio gužvu u gradskim ulicama prevozeći veliki broj putnika odjednom.Zatim su u arenu ušla i druga prevozna sredstva od konjskog tramvaja, pa električnog tramvaja, autobusa, troljebusa i sve do taksija i metroa .Sada se gužve u gradskom prevozu rešavaju tako što se za autobuse i troljebuse odrđuju posebne trake kojima je automobila zabranjeno kretanje.
5. Virtuelno proširivanje saobraćajnica
I prošireni putevi , iako važe za najočevidniji način „protivudara „ na zakrčivanje soabraćaja,i sami bivaju neretko „usko grlo „.Otuda se došlo na ideju da je prostije proširiti saobraajnicu virtuelno tako što bi se tokom dana izmenio pravac kretanja i režim saobraćaja na pojednim trakama u zavisnoti od toga u kom smeru se kreće glavni tok vozila.Ovaj metod se naziva reverzivni saobraćajem i reguliše se specijalnim semeforima i drugom vertikalnom i horizontalnom putnom signalizacijom.Ovakav vid regulisanja saobrćaja je posebno popularan u Australiji i SAD u kojima se primenjuje još od 1903.g.Poslednjih godina sve se više praktikuje i u drugim svetskom prestonicama, kao u Moskvi na primer.
6.Naplata putarine
Danas prevoz plaćaju ne samo putnici u gradskom i međugradskom saobraćaju, nego i automobili kao i druga drumska vozila od kojih se naplaćuje putarina.Prvo plaćanje putarine uvedeno je u Italiji još 1920.-za vožnju prvim u svetu autoputem. Putaruna se plaća ne samo na magistarlama ,nego i u nekim velikim gradovima , kao na primer u Melburnu ( Australija ).Potvrda u plaćenoj putarini kroz grad mora se istaći ispod brisača na šofer -šajbni. Rasprostranjeni su takođe i plaćeni ulasci na lokaciju centra grada , odakle su inače odstranjeni u redovnim prilikama, kako bi se olakšalo kretanje pešaka i turista.
7.Zajedničko korišćenje automobila
U SAD je od 1970-ih godina popularno zajedničko korišćenje automobila-Carpool.Tako na primer , jednim automobilom se prevoze do centra na posao više radnika koji stanuju u susedsvu na periferiji grada.Na taj način se znatno smanjuje broj automobila na putu.Kako bi se stimulisala ta korisna praksa kojom se rasterećuje saobraćaj, uvedno je i dopunsko regulisanje :automobilima sa nekoliko putnika dostupne su specijalne trake kojima vozač“solista „ nema pravo da vozi.
8.Alternativni vidovi prevoza
Gdine 1980. u svetu je počeo biciklistički bum , pa su na Zapadu uveliko građene staze za ovaj dvotočkaš na nožni pogon.Na rezultate nije trebalo dugo čekati.U Holandiji, na primer, već se četvrtina prevoza obavlja biciklima , a saobraćajne gužve u ovoj gusto naseljenoj zemlji su sve ređe.Sada je u modi elektronski „samogon „ na dva točka koji takođe doprinosi rasterećenju saobraćaja.
9.Kvote na kupovinu i korišćenje automobila
U nekim zemljama Istočne Azije uvode se rigorozne mere sa ciljem da se smanji broj automobila u saobraćaju .Tako u Singapuru još od 1990. g. postoji limit na kupovinu automobila u svojini građana, a izdaje se i ograničeni broj licenci.Pri kupovini četvorotočkaša ukupne dažbine nadmašuju kupovnu cenu gvozdenog konja. I Kina je od ove godine počela da uvodi kvote na izdavanje registarskih tablica, a srećni posednici novih automobila se odrđeuju – lutrijom.
10.Korišćenje kompjuterske tehnologije u regulaciji saobraćaja
Krajem prošlog veka u megalopolisima su počeli da se primenjuju intelektualni sistemi upravljalja saobraćajem .O zakrčenosti puteva vozač XXI veka saznaje za vreme vožnje :on sluša radio i dobija onlajn-informaciji koja ga upućuje da izbegne gužvu tako što će pomoću navigacionog programa izabrati kraću maršrutu na svom putovanju.Uostalom, to umesto vozča radi sam kompjuter u automobilu koji očitava podake sa puta i održava stalnu vezu sa navigacionim saputnicima.
Branko Rakočević
saobraćajsaobraćajne gužveprojektovanje gradovanaplata putarine
