Izvor: Blic, 29.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još čekam svoju životnu ulogu
Nenada Jezdića pamtimo po raznim ulogama, a trenutno je najaktuelniji kao Života Grujić u komediji „Drug Crni u NOB-u” čija je premijera večeras. Ovom liku glumac je uneo nove elemente, a sa ostalom ekipom mnoge će nasmejati kroz dogodovštine smeštene u period Drugog svetskog rata. U intervjuu za „Blic” Jezdić otkriva prednosti i mane ovog lika, govori i o suštinskim stvarima koje ga održavaju kao glumca, novim projektima, voćnjaku koji ga ispunjava" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Života Grujić Crni je krvoslednik Crnog Gruje i to genetsko nasleđe se produžava, a dao sam mu neku novu dimenziju ili boju koja ga više definiše u tom vremenu. Ali i dalje je to ta strvina, taj prevarant, fukara" Vremena se samo menjaju i okolnosti u kojim ovaj narod strada i biva navođen na greh i pad, a mentalitet je takav kakav jeste i bez obzira na to što je ovo komedija i bez obzira na to što je taj projekat postao žanr za sebe, ono suštinski bitno jeste da ima neku poruku koju nosi, ideju koja je trajnija od onoga da se publika nasmeje. Upravo je to ta ideja da su karakteri ovde nepromenjivi, da će uvek postojati poguban oportunizam koji nas sada, recimo, čini naprasno Evropejcima. Veoma je bitno da je to jedna promena koja ne sme da bude naprasna jer će biti kratkog veka i kratkog daha" ako mi preko noći saopštimo nekome da smo se promenili. Sve u ovom projektu je neozbiljno, a ja zapravo imam svest da postoji dobro opravdanje za taj stil koji negujemo sa Crnim Grujom i njegovim potomkom Životom Grujićem.
Kako je raditi na filmu sa uigranom ekipom koja se dobro poznaje?
- Mi kao da smo se rodili zajedno. Kada sam ja došao u taj projekat, doživljavao sam sebe kao nekog uljeza posle Sergeja i u tom smislu mi ja bilo delikatno. I zato je Života Grujić negde sasvim autentičan, novi lik. Sada sebi dajem za pravo da kažem da sam već dugo u ovom projektu i komotnije se osećam. Lepo smo se dopunjavali.
Koja vam je replika u filmu najdraža?
- Imam repliku koju sam sam smislio. Negde je filozofska, negde je banalna, negde je prostačka, a u suštini trgovačka, kafedžijska, opančarska, srbijanska... a glasi: „Da saberemo, da oduzmemo, da vidimo gde smo" pa eventualno.” To je verbalna poštapalica Živote Grujića kad god sluti da će teško da se izvuče iz okolnosti koje su ga pritisle. To je, čini mi se, slika i prilika tog čoveka, ali i naša kolektivna boljka.
Vas i inače veliki broj ljudi prepoznaje po ulogama u serijama. Sada je ponovo aktuelna i „Bela lađa”.
- Mislim da je televizijski serijski program glup i nepotreban ako nije autentično svedočanstvo jednog vremena. Siniša Pavić skuplja onu dnevnu temu i onako iskustveno metaboliše sve to pa čak napravi i neki proročki sadržaj za tu seriju. To je takođe ekipa koja osluškuje vreme i prilike vremena u kome živimo.
Koja uloga je obeležila vašu dosadašnju karijeru?
- Po slabosti svojoj, ili možda gordosti svojoj, čekam svoju ulogu. I čekaću je verovatno do kraja života, dok budem radio ovaj posao. Uvek imam osećanje da je nešto moglo i drugačije, ali definitivno lik koji je obeležio moj televizijski život je Boda Tajson iz „Porodičnog blaga”. To je isto svedočanstvo jednog vremena. Publici se dopao i Gojko Marić iz serije „Ranjeni orao”.
Gledaoce očekuje i serija „Na terapiji”.
- Sa Tamarom Vučković tumačim bračni par u životnoj, emotivnoj krizi i koji jednom nedeljno odlazi kod svog terapeuta. Krajnje ozbiljna tema, dramatična situacija i nije iz tog žanra po kome me ljudi inače prepoznaju. Miki Manojlović je terapeut i stvar je vrlo potresna. Ići kod terapeuta, to je javno ispovediti se. E sad, da vidimo šta je to sve što čovek može da ispovedi.
Gde pronalazite inspiraciju za sve te različite likove?
- Život je sam po sebi najbanalnija i najduhovitija, najtamnija i najsvetlija inspiracija istovremeno. Mene inspiriše sve, pun autobus na ulici, ulični prodavci, žene u pekari koje mi daju burek ujutro" I u kući je inspiracija, kad živiš jedan lep, lagodan miran život i imaš osećaj kako to izgleda kada je neko srećan u životu. Ali isto tako oko sebe vidiš i neku nevolju, vidiš pijanca na ulici, kako mu se žute prsti od cigarete... sve su to stvari oko nas koje me inspirišu. A mašta je onaj folder gde to ostaje pohranjeno.
Da li vas ta kreativnost navodi da se izrazite i kroz neki drugi vid umetnosti?
- Pa" postoje aktivnosti koje me prazne u jednom fizičkom smislu, najbanalnijem fizičkom smislu. Ta aktivnost se zove selo i voćnjak od šest hektara. Ima tu nešto i uzvišenije od fizičkog rada, a zove se predanost između neba i zemlje. Znači, gore je nebo, u sre-dini si ti sa svojim voćem i uvek imaš neko pravilno osećanje života, da si mali, da si stabljika koja ako se bude negovala možda i urodi plodom. Tako i sebe poistovećujem sa tim voćem i to me upućuje na jednu životnu disciplinu. Čovek mora da život neguje na pravi način.
Da li biste kroz neki svoj autorski projekat mogli potpuno da se ostvarite?
- Sa kolegom Nebojšom Ilićem imam producentsku kuću koja se zove „Familija teatar” i imamo želju da se ravnopravno bavimo teatrom na svoj način iz svog interesovanja, iz svoje potrebe. Za sada imamo jednu pilot-seriju, a nadam se da će da zaživi na televiziji. To bi bila mini serija, a tiče se mentaliteta. Događa se na selu, ali nije tipična priča o seljacima nego treba da pomiri ukuse sela i grada. Uslovno se radnja događa na jednom proplanku pored šumarka, a može da se događa i u velegradu. Ne pravim priču o primitivnim, musavim, krezavim i zrikavim seljacima sa dijalektom, nego pravim priču o unutrašnjem biću ovdašnjem i nekako mi se učinilo da bi to trebalo da se događa na selu.
Harmonija porodice
Kako uspevate da pored toliko posla dovoljno vremena provodite sa porodicom?
- To morate da pitate moju porodicu pošto možda najobjektivniji odgovor oni imaju. To su neke stvari koje mi poverimo jedni drugima, ali za ovo što radim imam ogromno razumevanje porodice. Da nemam to razumevanje i spokojstvo u porodici, verovatno ne bih ni mogao da radim ovoliko. Čovek bez porodice je kao da bez jedne cipele hoda po snegu. Ne mogu da zamislim stabilan život bez jedne harmonije u porodici. Čovek kad nema za koga da radi, nema ni volje da radi.
Glavni junaci i gosti
Boris Milivojević - Brale Kalabić
Nikola Kojo - Drug Tetak
Nela Mihajlović - Leposava
Lena Bogdanović - Rozalija
Nebojša - Cile Ilić - Kekec
Dragoljub Đuričić - dobošar
Rene Bitorajac - Hrvoje Budak
Igor Brakus - komentator utakmice
Ivan Tasovac - nemački vojnik
Ognjen Amidžić - pijanac
Nenad Jezdić - Života Grujić - Drug Crni
Marinko Madžgalj - Veselin Čegović - Če; Marija
Dragan Jovanović - Adolf Hitler; Muftija; Džejms Bold
Dušanka Stojanović-Gild - Druzilka Doktorović
Dragan Vujić Vujke - Ruzvelt, Krigermajster
Boda Ninković - Šturmkugl; Drug Uča; Bajrami; Bejli
Srđan Miletić - Kurir; Milić Batinić; Dr Mengel; Berger
Velimir Bata Živojinović - Valter, partizanska legenda
Vodimo vas na premijeru
Prvih 20 čitalaca koji se danas od 10 do 10.15 jave na broj 011/3334-666 dobiće po dve karte za večerašnju premijeru filma „Drug Crni u NOB-u” u beogradskom „Sava centru”.
