Izvor: Mondo, 30.Nov.2016, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijani traže da Narodni muzej vrati slike?
Pokrenuta istraga zbog slika srednjovekovnih majstora, u Muzeju kažu da su one zakonito vlasništvo Srbije, prenosi "Politika".
Italijansko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog osam slika srednjovekovnih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača koje se, navodno, nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, javlja ANSA. Istraga pokrenuta u Bolonji probudila je nadu u mogućnost da osam remek-dela bude vraćeno u Italiju, iz koje su odneta tokom Drugog svetskog rata, za račun tadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << nacističkog maršala Hermana Geringa, piše "Politika". Tvrdi se da se slike čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu, zahvaljujući kontroverznom jugoslovenskom antikvaru Anti Topiću Mimari i inerciji posleratne italijanske diplomatije, preneo je Fonet pozivajući se na agenciju ANSA.
Narodni muzej: Slike pripadaju Srbiji
U Narodnom muzeju rekli su za taj list da su iznenađeni napisima u kojima se insinuira da postoji zvanični zahtev italijanskog tužilaštva. "Sva umetnička dela u zbirkama zakonito su vlasništvo Republike Srbije, dok muzej do utorka nije dobio nikakav zvnaični zahtev italijanskog tužilaštva, niti je do ove institucije došla informacija o navodnoj poseti pomoćnika italijanskog glavnog tužioca i javnog tužioca Ministarstvu spoljnih poslova," navodi se u saopštenju te ustanove.
Narodnom muzeju u Beogradu postoji dokument na kome je popisano 49 slika koje se vode kao Reparaciona zbirka, a na čijem su spisku Tintoreto, Kanaleto, Rubens, dva Ibera Robera, dva Karpača, jedan Koro, jedno ulje Roze Boner… Na dokumentu piše "Ustupila Reparaciona komisija pri vladi FNRJ 1949. godine". Međutim, jedan drugi dokument osvanuo je u Parizu 2015. godine, a reč je o "Katalogu Gering" (izdavač Flamarion). Gering je uredno popisivao šta je i gde oteo, ali problem je u tome što se u ovom katalogu, u koji je saradnik politike Miodrag Ćertić imao uvid, nalaze i dela iz Reparacione zbirke Narodnog muzeja. Za Ibera Robera piše "oteto od Rotšilda", a za neke piše da su dobijene trampom za francuske impresioniste uključujući i Tintoreta iz Narodnog muzeja. Narodni muzej je sada u stvari žrtva Mimarine prevare.
Naime, na kraju Drugog svetskog rata u Minhenu se nalazio sabirni centar u kojem su Amerikanci skladištili pronađene umetnine. U tom centru radila je Viltrud Mersman, Mimarina prijateljica koja se kasnije i udala za njega. Ona je popisivala šta je sve ostalo od vrednih objekata za koje se nisu javili raniji vlasnici.
Istovremeno, u Berlinu, pri Vojnoj misiji FNRJ, pravio se spisak dela koja su opljačkana i odneta iz Jugoslavije. Taj spisak pravio je Ante Topić Mimara. Sve što je stavljeno na spisak Amerikanci su vratili u Beograd krajem 1949, a u" američkim arhivima predmeti su zavedeni kao "Predmeti greškom vraćeni Jugoslaviji" ili "Mersman lista". Na spisku je bilo 166 dela, krenula su kasnije potraživanja iz drugih zemalja, američki Stejt department pedesetih godina šalje komisiju u Beograd, ali ne nalazi sva dela u Narodnom muzeju…
To je ukratko tehnologija prevare koju je Mimara sa svojom suprugom sproveo i sa kojom je danas suočen Narodni muzej. Fonet prenosi agenciju ANSA po kojoj su pomoćnik glavnog tužioca Valter Đovanini i javni tužilac Roberto Čeroni pre nekoliko meseci bili u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu da bi direktno postavili zahtev srpskim pravosudnim organima. Vrednost slika se smatra neprocenjivom, napominje ANSA.
U dokumentima se nalaze informacije o prelasku Ticijanovog "Portreta kraljice Kristine od Danske" i Tintoretove "Bogorodice sa detetom i darodavcem" iz vlasništva kolekcije Kontini Bonakosi iz Firence u vlasništvo Geringovog posrednika Valtera Andreasa Hofera za tadašnjih 1,3 i 1,5 miliona lira. Te slike su se, posle Drugog svetskog rata, našle u savezničkom sabirnom centru u Minhenu i trebalo je da budu vraćene vlasnicima.
Italija je, prema svemu sudeći, bila upoznata sa sudbinom slika, ali su osetljiva posleratna situacija i potreba da se zaštite diplomatski interesi osujetili svaku moguću akciju. Dela iz Narodnog muzeja bila su izložena u Bolonji i Bariju 2004. i 2005. godine. Karabinjeri su, piše ANSA, tada obavestili tužilaštvo u Bolonji, zahtevajući da se ispita eventualna odgovornost direktora srpskog muzeja i priređivača izložbe, ali su slike po okončanju izložbe vraćene u Srbiju.
