Izvor: Dzungla.org, 27.Feb.2014, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je danas srpski boks: Zanesenjaci čuvaju klubove (2)
BAZU i talentovanu decu imamo. Imamo i stručan obrazovani trenerski kadar koji bi, kada bi se ujedinio, zakopao sve ratne sekire bio sasvim dovoljan da isprati njihov talenat. Ako do toga dođe, verujem da će i država i svi dobri ljudi da pomognu. Bila bi to ona mala, ali sasvim dovoljna iskra da upali gotovo ugašenu boksersku vatru. Vatru koju bismo mi, bokserski radnici, uz pomoć ove divne, talentovane dece vrlo brzo rasplamsali u plamen najlepšeg sjaja. To priča Miodrag Milić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << jedan od naših najboljih i trenera, koji je decenijama brusio talente u ringovima širom zemlje i godinama vodio nacionalni tim. – Realnost je veoma teška, nažalost. Danas, i tako velike klubove kao što su BK Partizan, Radnički BG, Crvena Zvezda, Kablovi iz Jagodine, 14. oktobar iz Kruševca, Smederevo… održavaju pojedinci, uglavnom treneri ili zanesenjaci, veliki zaljubljenici u boks. Sve je to, naravno, nedovoljno da bi se pojavili i iskristalisali novi Simići, Puzovići, Mirkovići, Kačari, Belići, Bajrovići, Popovići… Slično je i u mom matičnom klubu Metalcu iz Kraljeva. Jedva sastavljamo kraj sa krajem, i da nije velikog razumevanja ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi, bojim se da bi se klub davno ugasio. Ovako radimo, i jedan smo od najuspešnijih u Srbiji. Naši takmičari Baltić i Karadžić su višestruki prvaci države, a tek im je 20, odnosno 18 godina. Milić dodaje i da su šanse da se ožive stari bokserski centri gotovo nikakve. – Da bi se izašlo iz ove krize koja vremenom postaje i agonija potrebno je da se u boksu uspostavi sistem rada, takmičenja, ponašanja svih onih koji rade u boksu. Samo velikim radom i jasnom vizijom se to može prevazići. Posle 59 godina, u Srbiji se prošlog novembra nije održala „Zlatna rukavica“. – Posle bugarskog Strandžata, najstariji bokserski turnir u Evropi prvi put nije održan. Neću nikog da prozivam. Odgovorni će se sami pronaći. Ali, to je još jedan, možda i najdrastičniji pokazatelj u kakvom je stanju naš boks. Naš trener smatra da je šteta što je sa scene nestala ne jedna, već više zlatnih generacija. – Od raspada Jugoslavije kroz sve pogone nacionalnih selekcija prošlo je zaista na desetine vanserijskih takmičara. Pomenuću samo one najbolje: Gajović, Sjekloća, Pejanović, Ličina, Ajetović, Piperski, Mitrović, Mitić, Marjanović, Zlatičanin, Drenovak, Branimir i Milutin Stanković… Još dva puta ovoliko takmičara je zasigurno ostalo nedorečeno zbog nedostatka sredstava, nestručnog rada i nedostatka vizije ljudi koji su u ovom periodu vodili srpski boks – zaključuje Milić.ČETVORICA BOKSERA NAŠ KVALITETMILIĆ smatra da Srbija ima mnogo dobrih boksera.- Posle dugogodišnjeg rada i stroge selekcije, seniorski tim se iskristalisao i imamo četvoricu kvalitetnih boksera. Tu, naravno, mislim na olimpijca Aleksandra Drenovaka, zatim Branimira Stankovića, pa Miloša Baltića i Milutina Stankovića. Pomenuo bih i nekolicinu mlađih koji su u juniorskoj konkurenciji već skrenuli pažnju: Bačić, Janković, Stošić, Stanimirović, Karadžić, Vlaić, Memetović… SutraDošli smo do beznađa OpširnijeVečernje Novosti
