Izvor: Dzungla.org, 28.Feb.2014, 10:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je danas srpski boks: Došli smo do beznađa (3)
U VIŠE nego bogatoj karijeri, Tadija Kačar je osvojio srebrnu medalju na OI u Montrealu 1976. Dve godine kasnije postao je svetski vicešampion u Beogradu, osvojio je srebro na Prvenstvu Evrope 1979, pokorio je Mediteranske igre. Od tada je prošlo više od 30 godina, ali se još nije pojavio bokser koji je u stanju da se barem donekle približi ovim rezultatima. Svestan je toga i Kačar, koji smatra da je uzrok posrnuća srpske plemenite veštine u lošem odnosu prema talentima i kvalitetnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << takmičarima na ovim prostorima. – Imamo veliki broj mladih i talentovanih boksera, ali nemamo adekvatan odnos prema njima, niti logistiku koja se podrazumeva. Tu mislim na stručan i sistematičan timski rad, adekvatne pripreme, opremu, stipendije najboljima, kontrolna takmičenja, sve je to ono bez čega smo, evo već skoro deceniju. Zato nemamo osvojenu nijednu medalju, ne samo u seniorskoj konkurenciji, nego ni u mlađim selekcijama, što govori da nam je olimpijski boks na niskim granama – govori Kačar. Tadija dodaje da se struka nije dovoljno konsultovala sa starim i priznatim šampionima.KARIJERATADIJA Kačar je rođen 5. januara 1956. godine u Perućici, u Bosni i Hercegovini. Boksovao je od 1972. sve do 1984, i to u srednjoj kategoriji. Od uspeha izdvaja se srebro na OI 1976. (Montreal), srebro na SP 1978. (Beograd), srebro na EP 1974. (Kijev), srebro na EP 1979. (Keln), zlato na MI 1979. (Split), zlato na Balkanskom prvenstvu 1977, 1981. (Bursa, Pula). Radio je i kao direktor BSS i selektor reprezentacije. Magistar je fizičke kulture, bavi se privatnim biznisom i živi u Novom Sadu. – Većina od tih starih asova je tu, u Srbiji, ali njihovo znanje, iskustvo, dobronamerni saveti i uputstva, do sad, nisu bili potrebni slabim i nestručnim vođama reprezentativnih selekcija, koji su vodili reprezentaciju poslednjih osam godina. Gledali su samo svoj interes, da se zovu trenerima, selektorima reprezentacije, da su za to još i dobro plaćeni, a to im je dosadašnje rukovodstvo omogućavalo. Zbog sopstvenih kompleksa, doveli su naš boks tamo gde nikad nije bio. Skoro u beznađe. BK Novi Sad, na čijem je Tadija čelu, proživljava sudbinu ostalih sportskih kolektiva u našoj zemlji. – Klub funkcioniše veoma teško. U prošloj godini smo i pored takve situacije, posle Spartaka, najuspešniji klub u Srbiji, ali nemamo još mogućnosti da zaposlimo trenera profesionalca, koji bi se maksimalno posvetio stručnom radu, da radi pre i posle podne sa bokserima. U Novom Sadu postoji osam bokserskih klubova, a svi zajedno nemamo osam ozbiljnih boksera. Moramo koncentrisati sredstva koja skoro svi dobijamo od grada, u jedan, najbolji klub, koji bi, siguran sam, veoma brzo imao šta da pokaže i na međunarodnoj sceni. Kačar predlaže brojne ideje u cilju oživljavanja starih centara koji su nekada bili rasadnici talenata. – Olimpijski boks se dobrom reklamom prvo mora omasoviti, a onim najtalentovanijima stvoriti optimalne uslove za usavršavanje i napredovanje. To se može postići sa stručnim i kompetentnim ljudima, koji će obilaziti gradove i opštine, predlažući im plan, koji će uz adekvatnu podršku brzo dati vidljivo dobre rezultate. Ubeđen sam da će većina lokalnih uprava takvu ideju podržati, jer nam fale dobri sportisti, šampioni. Naša publika voli boks i razume se u kvalitet – zaključuje legenda našeg i svetskog boksa.Sutra: Potrebni su nam heroji OpširnijeVečernje Novosti
.jpg)
