Izvor: Blic, 23.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Figueres
Figueres
Vreme nas je i danas poslužilo. Još jedan sunčani dan u Španiji. Autoput je bio izuzetno prometan, na pumpama i naplatnim rampama bile su velike gužve. Stigli smo u Figueres, grad Salvadora Dalija.
Apsolutno opravdano, potpuno nebrendiran, bez ijedne reklame bilo kojeg proizvoda ili svetske marke. Imaju samo jednu - Dali. Grad u kojem je Dali stvarajući proveo celi život i gde je za žitelje Figueresa ostao besmrtan. Sve je u znaku njegovih dela, čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kafići, pošte, recepcije hotela i prodavnice drže okačene reprodukcije njegovih slika i predmeta.
Otišli smo u obilazak njegovog teatar-muzeja gde je izloženo sve što je za života stvorio. Preovladava hiperrealizam, posvuda su instalacije i njegove najčuvenije slike_arhiva.
Shvatam da je Endi Vorhol bio u povoju kada je Salvador već bio velikan pop-arta, pravca koji je, takoreći, i stvorio. Teatar-muzej je ogroman i trebalo nam je više od tri sata da ga obiđemo. Od prizemlja pa do petog sprata kroz lavirintske prolaze ređala su se dela od najranije Dalijeve mladosti do jednostavnih ilustracija koje je pravio već jako star.
Ove ilustracije čine celi četvrti sprat koji nosi ime 'Sekret life of Salvador Dali'. Posebno me je oduševilo što ovom velikanu na kraju nije bilo važno na čemu ilustruje: papirići, kafanski računi, salvete, kartončići, razglednice, crtao je na svemu. Prilikom izlaska kroz drugi lavirint na trećem spratu naišli smo na jednu mračnu prostoriju. Jedini detalj koji je osvetljen je ploča sa imenom iza koje je kripta u kojoj počiva Salvador Dali.
Odlazimo u drugo zdanje gde je izložen nakit koji je pravio i dizajnirao. Zabranjeno je slikanje s blicom i korištenje stativa, pa stoga naše slike_arhiva iz vrlo zatamnjenih prostorija nisu uspele. Šteta.
Nakon obilaska, standardno sam se bacio u potragu za lokalnom žrtvom - sagovornikom. Iako su svi vrlo ljubazni i otvoreni za razgovor, nije lako jer ovde vrlo malo ljudi govori strane jezike. Naučiću španski, ponavljao sam ceo dan.
Konačno, stari gospodin po imenu Raul, meštanin, na vrlo čudnom engleskom rekao nam je da je godinama bio konobar u hotelu 'Pariz', tada čuvenoj kafani u centru Figueresa, i da je tu služio Galu i Salvadora sa kojima je bio i prijatelj. Dali je mnogo voleo kafanu, kaže stari Raul.
Na večeru u hotel 'Pariz' dovodio je tada najpoznatije umetnike i kreatore. Pjer Karden, Kristijan Dior često su dolazili u Figueres. Ispričao nam je da je najluđi dan u Figueresu ikada bio 28. septembar 1974. godine, kada je Dali otvorio teatar-muzej. Ogromna povorka ljudi, maski, patuljaka i životinja na čelu sa slonom Jaseline paradirali su po gradu, govorio je Raul sa puno sjete u očima.
Pozdravili smo se sa starim meštaninom i obišli još jednom male ulice Figueresa. Najoriginalnije mesto do sada, nema šta. Svima od srca želim da posetite Figueres. Ispunjeni najpozitivnijom energijom nastavljamo putovanje. Gas! Pravac Azurna obala. Pozdrav iz Figueresa Vlado
