Izvor: S media, 08.Feb.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dukati i ogledalce za verenicu
Da bi početkom prošlog veka u Srbiji mladić mogao da veri devojku, morao je da ubedi roditelje da je ona „prava prilika“ – vredna, poštena i mlađa godinu-dve od njega. Retko se događalo da mladić iz bogataške porodice prosi devojku koja pripada siromašnom sloju, i obratno. O veridbenim običajima za S media portal govori Ilinka Ristić (90), koja je 66 godina živela u srećnom braku.
Prava „srpska devojka za udaju“ početkom 20. veka nije smela da „očijuka“ >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa momcima na tada aktuelnim društvenim okupljanjima – svadbama, igrankama i mobama. Kog bi momka pogledala i sa kojim bi razmenila poneku reč, znalo se da će se i udati za njega. Tri nedelje pred udaju usledila bi veridba, na kojoj bi se familije budućih mladenaca upoznale i dogovarale detalje svadbenog veselja. Palo bi, naravno, i „šacovanje“ imovinskog stanja, i dogovor oko miraza; ali, ako bi se procenilo da je mladić jako zainteresovan za devojku, njegovi roditelji umeli bi da "zažmure" pred činjenicom da buduća snajka pripada "nižoj kasti".
Četiri godine stariji - nepremostiva razlika!
Ilinka Ristić (90) iz Borče provela je u braku 66 godina. Od pre pet godina je udovica, a udala se za sada pokojnog Živu zahvaljujući njegovoj upornosti i mudroj osvajačkoj strategiji.
-Imala sam nepunih 17 godina kad sam ga upoznala – priča Ilinka Ristić za S media portal. – Videli smo se na igranci u seoskom Domu mladih u Borči. Dopao mi se, ali kad sam saznala da je četiri godine stariji od mene, nisam ni pomišljala da bih mogla da se udam za njega. U to vreme, bilo je nepristojno da momak bude toliko stariji od devojke. Godinu, dve, u vrh glave! Ali, Živa je bio uporan, dopalo mu se što sam poštena i vredna, pa me je mesec dana pre nego što će otići u vojsku pitao da li ću da ga čekam da se vrati, pa da se onda verimo i uzmemo. Ništa mu nisam rekla, ali sam pomislila: „Ma idi, otkud mi ti trebaš? Toliko stariji?!“.
Kako je izgledala prosidba
Ali, dok je Ristić bio u vojsci, oko njegove buduće supruge stvorio se „bedem“ koji su činili njegovi rođaci i braća. Budno su motrili na svaki Ilinkin korak, pazeći da joj se ne približi neko mlađi i vispreniji.
-Čekala sam godinu i po dana da se Živa vrati iz vojske, ali bez ikakvih obaveza. I dalje sam odlazila u Dom na igranke, ali mi se nijedan mladić nije dopao. Kad se Živa vratio iz vojske, više nisam imala kud. Došao je da me isprosi. Sa njim su bili njegovi roditelji, braća, sestre i najuža familija, njih dvadesetak. Moji roditelji su čuli da će Ristići doći da me prose, pa su pripremili poklone kojima ću darivati budućeg muža i njegove roditelje – priseća se naša sagovornica.
Darovi – dukati, garderoba i ogledalce
Ilinka je poklonila Živi „trubu“ (deset metara štofa), košulju, džemper, bademantil, pidžamu, pola tuceta čarapa i isto toliko platnenih maramica. Buduća svekrva dobila je štof za kostim i košulju, a svekar štof za odelo i belu košulju. Ilinkine buduće zaove darivane su „šlingovanim“ košuljama, odnosno košuljama od srpskog platna sa vezom, dok su deveri dobili srpsko platno za izradu košulja.
Budući mladoženja poklonio je svojoj izabranici tašnu, damsko ogledalo, zlatne minđuše, lančić i dukat. Njegovi roditelji darivali su buduću snahu kesom dukata, a rođaci zlatnim nakitom i novcem.
Veridba uživo na Radiju S
-Tri nedelje kasnije Živa i ja smo se venčali. Živeli smo u srećnom braku punih 66 godina. On je preminuo pre pet godina, a ja još ne mogu da se naviknem da ga nema – iskrena je Ilinka.
Ko se brzo venča, natenane se kaje
Upoređujući nekadašnje kibicovanje i današnje zabavljanje, sagovornica S media portala kaže:
-U moje vreme, pre 70-80 godina, momak i devojka su se samo gledali, a birali su se samo ako su išli jedno uz drugo po bogatstvu i statusu. Tad se momci i devojke nisu zabavljali ko danas. To je u ono vreme bilo sramota, tad je vladalo poštenje i poštovanje. A danas... Ne zna se ko se sa kim zabavlja, koliko veza traje, sastavljaju se i rastavljaju se na svakih mesec-dva! Zato i ne čudi što se venčavaju na brzinu, a kaju natenane...
S. Moldovan
