Izvor: Blic, 25.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaće uvrnute anegdote
Domaće uvrnute anegdote
Čuveni engleski pesnik Tomas Sterns Eliot dao je možda jednu od najpreciznijih definicija kulture - a po njemu je kultura sve ono što je kreativno u jednom narodu, od folklora preko umetničkih dela, pa sve do heklanja, ispijanja čaja, neobičnih običaja ili čak uvrnutih anegdota. Uvrnute anegdote su možda ponajbolji pokazatelji stanja duha nekog naroda i njegove snage da kroz naizgled banalne i glupave dogodovštine svojih pojedinačnih pripadnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otkrije svoje veličanstveno lice. Premda je opšta tendencija našeg Ministarstva za kulturu forsiranje slike_arhiva o Srbiji kao o patrijarhalnoj sredini koja čuva vrednosti pravoslavnog duhovnog sveta, pri čemu su vrhunci te kulture manastiri, Pavić, Bregović itd, stvarna slika 'kulturne' Srbije u svetu je nešto drugačija. Prosečan Evropljanin ili Amerikanac Srbe doživljava kao relativno nekulturan narod, a našu kulturu doživljava kao pagansku ili još gore primitivnu. Toj lažnoj predstavi o srpskoj kulturi, mnogo više od uspešnih filmova Emira Kusturice ili Gorana Paskaljevića, doprinose uvrnute anegdote čiji su akteri naši ljudi.
Naš čovek u Diseldorfu živeo je pola godine u javnom toaletu njihovog U-bahna, tako što je na jednoj tabli napisao 'radovi u toku' i stavio je pred ulaz. Naš čovek u Bernu, posle vesti da švajcarske vlasti plaćaju lepu svotu za svakog uhvaćenog pacova, organizovao je u podrumu stambene kuće u kojoj je živeo pravo pravcato leglo, postao je sumnjiv kada je počeo da isporučuje veće količine i kada su stanari počeli masovno da se žale da im četvoronoga stvorenja jurcaju po dvorištu. Ovakvih anegdota o našim sunarodnicima ima sijaset i sve na određeni način stvaraju imidž Srbije u Svetu. Da bi se to nekako rešilo i da sve te uvrnute anegdote budu u korist naše zemlje, treba se poslužiti jednim jednostavnim receptom. Sve te čudne, bizarne, neobične storije treba prikupiti i objaviti ih u formi knjige ili magazina. Ne bi bilo loše da sve to prati i prava naučna studija. Objavljene, one postaju preko noći pozitivni kulturni promoteri, one postaju deo zvanične kulture i ma koliko vulgarne ili besmislene, one rade u korist one prave visoke kulture. Upravo tako što pokazuju versatilnost i elastičnost duha naroda. Našoj kulturi je potreban jedan Ripli ili Čak Šepard, da učini da Srbi postanu cenjeniji u svetu. Čak Šepard godinama uređuje magazine 'Pogled sa Ivice' i 'Uvrnute novosti', u kojima objavljuje najluđe svetske anegdote. U jednoj od najboljih opet je verovatno jedan Srbin, a ona glasi: 'Geri Blanović (29) uhapšen je zato što je kidnapovao vlasnika bara u Lankasteru, PA. Policija je objavila da je Blanović pucao sebi u nogu sopstvenim revolverom kalibra 45, da bi pokazao žrtvi šta će se dogoditi sa njom ako bude neposlušna.'
Kada bi se sve uvrnute anegdote o Srbima skupile u jednoj knjizi, svet bi sigurno posle svega pomislio da se namerno pravimo ludi. A onaj ko se namerno pravi lud, ne može se nikako smatrati zaostalim ili primitivnim. Pucati sebi u nogu možda deluje glupo, ali ima efektnu poentu.
.jpg)
