Izvor: Dzungla.org, 17.Apr.2013, 12:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bolji imunitet uz čašu jogurta

NEMA domaćinstva koje u frižideru u svakom trenutku nema barem jedan jogurt ili čašu kiselog mleka. Osim što su izuzetno ukusne, to su i veoma korisne namirnice, koje se dobijaju procesom mlečnokiselinske fermentacije mleka uz prisustvo nekih korisnih bakterija. Zbog osvežavajućeg ukusa mogu da se piju za doručak, ručak, večeru ili nezavisno od obroka, da utole žeđ i glad. Zbog lake svarljivosti, smanjene količine laktoze i obilja vitamina B grupe, nutricionisti ih posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << preporučuju u dijetama za mršavljenje, ali i pacijentima sa želudačnim i drugim tegobama organa za varenje. Osim što se razlikuju po konzistenciji (kiselo mleko je gušće od jogurta), razlikuju se i po sastavu bakterija koje se dodaju u mleko da bi se dobio jogurt, odnosno kiselo mleko. Za dobijanje jogurta koriste se tzv. dobre bakterije Streptococcus thermophilus i Lactobacilus bulgaricus (osnova poznatog bugarskog jogurta), a za kiselo mleko se koriste Lactobacilus casei Shirota, Lactobacilus casei Defensis, Lactobacilus johnsonii i bakterije iz grupe bifidobakterija. Prava mera za dobar efekat U Želucu postoji izrazito kiseo sadržaj, jer on stvara kiselinu čime se uništavaju mikroorganizmi koji u organizam stižu iz hrane i vode. Kada se uzimaju kapsule sa lekovima, pa i probioticima, one su otporne na kiselinu, i mogu da prežive.Ali ako se pije probiotički jogurt, većina probiotskih bakterija će biti uništena u želucu, pa je potrebno piti najmanje pola litra ovog jogurta dnevno da bi se postigao efekat. Dodavanjem još nekih, tzv. probiotskih bakterija, kao npr. Lactobacilus acidophilus u proces pravljenja jogurta, dobija se tzv. probiotski jogurt. – Mnoge bakterijske vrste su evoluirale i adaptirale su se na život u crevima čoveka – kaže profesor dr Nikola Milinić, gastroeneterolog KBC Bežanijska kosa. – Ljudsko telo sadrži 10 puta više mikroorganizama u crevima nego što ima sopstvenih ćelija. U našem organizmu nalazi se između 300 i 500 različitih vrsta bakterija, ali se smatra da 99 odsto njih potiče samo od 30-40 vrsta. Želudac i tanko crevo sadrže samo nekoliko vrsta bakterija, dok se većina nalazi u debelom crevu. Jedan gram sadržaja debelog creva ima više od 1.000 ćelija. Oko 60 odsto celokupne fekalne mase čine bakterije. Iz ovih podataka jasno se uočava da ovi mikroorganizmi, stanovnici našeg tela, imaju neku ulogu u organizmu. Još je Ilija Ilič Mečnikov, ruski nobelovac, u 19. veku smatrao da su toksične bakterije odgovorne za starenje organizma, a da laktične bakterije, koje se nalaze u jogurtu i kiselom mleku, mogu produžiti život. Na osnovu ovog ubeđenja, Mečnikov je svakog dana pio kiselo mleko. – Čovek može da preživi bez svoje mikroflore (svojih bakterijskih stanovnika), ali ona obavlja mnoge korisne funkcije u našem organizmu, kao što su: jačanje odbrambenih sposobnosti organizma, razgradnja neiskorišćenih energetskih materija, sprečavanje razmnožavanja „loših“ bakterija koje izazivaju različite bolesti, proizvodnja nekih vitamina (H, B, K) i dr – objašnjava dr Milinić. – Ravnoteža između različitih bakterijskih vrsta međusobno i bakterija i čoveka ima uticaj na čovekovo zdravlje. Ako čovekov imuni sistem oslabi, smanji se broj tzv. dobrih bakterija, namnožiće se loše i izazvaće bolest. Najčešće su u pitanju infektivni prolivi, od kojih posebno treba naglasiti bujanje bakterije Clostridium difficile i nastanak pseudomembranoznog kolitisa. Ova bakterija nabuja kod pacijenata koji uzimaju antibiotike. Antibiotici unište crevnu floru (jer to su bakterije na koje deluju antibiotici), pa se razmnožavaju patogeni mikroorganizmi. Zato je dva-tri sata posle uzimanje antibiotika, korisno uzimati probiotike (probiotički jogurt, ili probiotike u kapsulama). Ne treba ih uzimati istovremeno, jer će antibiotici uništiti i unete probiotike. Dakle, ne treba uzimati antibiotike uz čašu probiotičkog jogurta, već jogurt treba popiti nekoliko sati kasnije.
Opširnije na Novosti

Nastavak na Dzungla.org...