Izvor: Mondo, 25.Sep.2017, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bili smo na predstavi koja je podelila javnost
Svako od nas bi trebalo da bude malo lud, poruka je predstave "Olimp" koja je izazvala neverovatnu pažnju šire javnosti. Naša koleginica Aleksandra Otašević je bila među 2.000 onih koji su gledali predstavu sa pažnjom. Evo njenih utisaka
Dočekali smo i to da se na društvenim mrežama raspravlja o pozorištu i pozorišnoj predstavi koja je trajala 24 sata i koju je prenosio Javni servis Srbije!
Bitef nas je odavno navikao da pomera granice i da provocira. U tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << i jeste suština umetnosti - da izaziva reagovanje, da "čačka", eksperimentiše, istražuje, pomera i pomeri, da bude "skandal". Upravo jedna takva predstava dobila je čast da otvori 51. Bitef i da bude direktno prenošena na televiziji u punom trajanju. I ne samo to, publika je na poslednjih nekoliko sati "maratonske" predstave mogla da uđe besplatno, pošto je Bitef na društvenim mrežama u nedelju popodne objavio "otvorena vrata" za veliko finale "Olimpa".
Struka i stručna javnost "branila" je ovu predstavu upravo argumentima da je za njeno razumevanje neophodan temelj - znanje, obrazovanje, razumevanje antičkih vremena, antičke drame i mitologije.
"'Olimp' je specifična stvar, funkcioniše na više nivoa, zahteva i neko predznanje. Festivalska predstava. Ako vas vređa, promenite kanal", pisala je rediteljka Staša Koprivica tokom predstave.
"U čemu je razlika između rijaliti programa i OVOGA?", pitali su se pojedini i dodavali: "Ovo isto imamo i u rijaliti programima, samo se ovo zove 'umetnost'".
Odgovarali su: "Pola tviteraša ne bi napisalo slovo o pozorištu da nisu gledali 'umetnički čin'".
'); } } $('.text').val(''); $('.check').removeAttr('checked'); $('#pollForm_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide('slow'); $('#rez_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide(); $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide(); } else $("#PollResultForm_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca").html('
Hvala Vam što ste glasali.
'); } function handlePollError_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca(ajaxContext) { $('.text').val(''); $('.check').removeAttr('checked'); $('#pollForm_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide('slow'); $('#rez_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide(); $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').hide(); $("#PollResultForm_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca").html('
Glasanje nije uspelo.
'); } function RemoveResult_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca(){ if ($("#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca").children().size() > 0) { $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').fadeOut(500); $('#rez_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').text('Rezultati'); $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').empty(); return false; } else return true; } function Result_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca(){ if ($('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').children().size() > 0) { $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').fadeIn(); $('#results_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').find("ul").each(function (index) { //$(this).sumarizeExt(index); }); $('#rez_poll_744e8129_ec35_4f74_a974_6734a47866ca').text('Nazad'); } } "Olimp" na Bitefu - vaše mišljenje? Genijalno, ovo Srbija još nije videla!
100%
1
Skandal!
0%
0
"Olimp" na Bitefu - vaše mišljenje? Genijalno, ovo Srbija još nije videla! Skandal!
** Odgovor na pitanje je obavezan
O ovoj predstavi je za MONDO pisala koleginica Aleksandra Otašević, koja je "izdržala" više od deset sati u sali.
"Slogan 51. Bitefa 'Epski trip' u svom višeslojnom značenju ukazao je zašto je baš 'Olimp' svečano otvorio ovogodišnji festival. Bilo je to epsko pripovedanje sastavljeno od 15 tragedija koje su nas povele kroz 24 satno putovanje, trip do antičke Grčke koji smo doživljavali uz poseban rediteljski trip omamljenosti koji je vodi ka kulturnoj katazi.
Da. Bila je to predstava koja je imala moć da Centar Sava pretvori u Makondo jer svako u današnjem vremenu želi 24 sata za sebe, mada ponekad ne bi pomoglo ni STO GODINA SAMOĆE.
Bila je to predstava koja je počela ogromnom slikom golog muškarca na video bimu i njegovim penisom okićenim lovorovim vencem. Glumci su pubiku na razne načine ostavljali bez reči, daha i sna. Skidali su se, igrali, pomerali granice, preskakali konopac, boli, borili sa protivnikom - smrću, da bi nakon te borbe sa njom zaspali kao posle najlepšeg ljubavnog zanosa, prolazili kroz ekstaze, orgije, doživljavali erekcije, spavali... voleli, nadali se... grupno glumili orgazam.. Ali, bez obzira o kojoj je tragedji reč, da li su to "Bahantkinje", "Edip", "Fedra", "Herakle", "Antigona", "Orestija", ili "Dionizijske noći" pokazivale su na univerzalni i beskonačni krug patnje, bola, nepravde, nezahvalnosti, želje za osvetom, ali i potrebe da se opravda kao što je to činio Edip opravdavajući sebe kako je završio sa svojom majkom - 'nisam mogao da pitam kraljicu kada je želela sa mnom u krevet da li ste vi moja majka'.
Možda se Fabr zalaže da se odmah pređe na konkretno...
I onda, u onim delovima kada je predstava počela da liči na to da su u pravu oni koji su protiv nje i smatraju je 'bolesnom', Fabr je pokazao koliko je iznad svih.
Osam golih umentika izleće na scenu i pleše ratnički ples, koji prelazi u sirtaki u kojem igraju sa oslepelim Edipom, a scena se završava brlijantno - razoružavajućom rečenicom: 'Svima nam je potrebno malo ludila. Svako od nas treba da bude pomalo lud'.
UPOZORAVAMO DA OVAJ INSERT IZ PREDSTAVE SADRŽI EKSPLICITAN SADRŽAJ
Izvor: YouTube
Čim sam čula za 'Olimp', rekla sam sebi: 'Ovo moraš da gledaš'. Čak sam bila pomalo zabrinuta slušajući umetničkog direktora Bifeta Ivana Medenicu i Miloša Latinovića kako bajkovito opisuju predstavu i govore: 'jedinstvena prilika', 'jedinstveno iskustvo', 'jedinstveni osećaj'. Brinula sam se da ću, možda, baš u vreme predstave biti negde van Beograda, ali kako rekoše u predstavi: 'Igra bogova je namestila da put sačeka' i da mogu da pogledam njen najveći deo ili da izdržim čak više i od samog direktora Bitefa Miloša Latinovića (to mi je lično rekao).
Istina, kada su se mnogi čudili mojoj odluci, iz različitih razloga, i kada sam pogledala nekoliko isečaka iz predstave, mislila sam da to neću moći da gledam, hrabrila sam se da ću, valjda, izdržati sat, dva, a već prva scena je delovala kao da umetnost prevazilazi moje kapacitete, da u Makondu među 2.000 ljubitelja umetnosti nema mesta za mene. Ali, iz scene u scenu predstava je bila sve bolja i bolja, otkrivala je svoje pravo lice, fascinatnu snagu i izdržljivost umetnika i još važnije poruke i kompeltni utisak koji me je uverio da je to, ipak, predstava koja pozorišnu istoriju deli na pre i posle 'Olimpa'.
Tokom preskakanja konopca koje je umetnike dovelo do poslednjeg atoma snage, postavlja se pitanje šta je najveći demon koji jede nas, da li je to neiskorišćeni talenat ili kosa koja sedi, ili pak poruka da u svetu ne sme biti mesta za ravnodušnost. Ostatak trupe ga je pratio ali kada su ostali bez snage i glasa pubilka je odmah uskočila, i gotovo jednoglasno postala prateći vokal.
Definitivno, ovo je predstava iz koje se ne uzima, kako je Medenica rekao, uzorak - ili gledaš sve ili ništa, ili bar prva i poslednja tri sata. Gledala sam deset, i nekako sam u četiri ujutro bila zadovoljna što mi drži pažnju kao ništa do sada.
Najteži deo predstave za gledanje, bar za mene, bio je kada glumac nosi tri žene odjednom. Jadni čoveče, pomislila sam.
"Zevse, zašto si stvorio ženu. Bilo bi bolje da odemo negde i kupimo sina, po razumnoj ceni", citat je iz predstave.
Konsultovala sam se prijateljem, upitavši ga: 'Šta ti kažeš o tome, kako to vidiš?'.
'Možda to da mi muškarci ne razumemo vas žene, niti ćemo, da vas nosimo kao balast, kamen oko vrata, bez kojeg se ne može', odgovorio mi je.
"Predstava u Sava centru protekla je bolje nego nedavno izvođenje u Parizu, koje je, inače, hvalio kao jedno od najboljih do sada", Medenica prenosi reči Fabra.
Oko pet sati ujutru pažnja je opala i želela sam kući, ali bio je mrak i hladno i naterala sam se da spavam. Ostala sam u sali, nisam koristila lejzi begove, krevete u Bitef gradu... Ubrzo je Sunce izašlo i krenula sam dalje. Kada sam se vratila da odgledam kraj, magiju nisam uhvatila, ali jesam beskrajno oduševljenje publike.
Pokazalo se baš kao što je Latinović i najavio - ovih deset dana će nam oduzeti san ali će trajno ostati u pozitivnom sećanju. Blago je reći pozitivnom sećanju, jer u ovakvoj situaciji izboriti se za lepotu koja nam je nužna i koja nam pripada više je nego ogromna stvar.
Istina da me drugarica u šali od nedavno zove 'Vidi, vini, go', jer se ubrzo, ako mi nešto nije po ukusu, okrenem i odem, ali ovo je bilo nešto nesvakidašnje, blistavo i u neku ruku strašno, nešto što hrabri i opominje i možda brutalno otvara oči. Na to što su pojedini na izlazu posle prvog fragmenta prokomentarisali kao 'bolest' ili 'boleštinu', imam ovakav odgovor - a kako drugačije prikazati neku od najgorih osobina današnjice čoveka spremnog da svoju glavu zabije u tuđe dupe i govori ono što taj neko želi da čuje.
Jedan od upečatljivijih i ekspresivnih segmenata bio je onaj kada deo grupe 25 minuta na sceni govori samo 'Noo, FUCK, Take me'. Ili, gotovo dvostruko duža fascinantna scena kada glumica vrti kosom 45 minuta što je dovodi skoro do transa. ili kada pre sam kraj ove, 12 meseci pripremane, predstave četiri devojke u posude ispod sebe ispuste po jaje.
Da bi dočarali prolaznost, patnju, borbu, stradanja, snove i snoviđenja umetnici su upotrebili i 150 kilograma mesa - 14 pluća sa grkljanima, dušnicima specifično sečenim jer su sa njima plesali na sceni, ali i deset svinjskih jezika i srca, dva litra krvi ....
Predstava je završena žurkom na kojoj je bilo i tverkovanja i tridesetominutnim vraćanjem ekipe od 27 umetnika koji su se pre toga na sceni bojili različitim bojama tako što je prah padao na njihova nauljena tela iznurena trčanjem u mestu.
Izvor: Bitef/YouTube
Kada su svi ustali, i razmrdali se u ritmu rejva, delovalo je kao da je na predstavi na kraju bilo mnogo više od 2.000 posetilaca koliko je bilo mesta za publiku u velikoj sali Centra Sava, specijalno preuređenoj za tu priliku, za spektakl i nesvakidašnje iskustvo koje se, verujem, neće ponoviti dva puta.
"Uzmi moć nazad i uživaj u sopstvenoj tragediji. Diši, samo diši i zamisli nešto novo".
(Aleksandra Otašević, novinar agencije BETA)
