Izvor: Dzungla.org, 01.Dec.2013, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradska priča: Vlada Savić – Gusar sa Čubure
KADA ti društvo iz kraja nalepi etiketu, do kraja života će te pratiti. Tako je i u slučaju Vlade Savića (1950.), koji je nosio dres Poleta od pionira do prvog tima, a zatim gotovo čitavu karijeru proveo u Podunavcu. Istina, jedno kratko vreme je igrao i za Poštar i za Trudbenik, ali je „upoznavanje“ beogradskih prigradskih mesta za njega bilo pod broj jedan.Međutim, da se vratimo na prvu rečenicu. Vlada zvani Gusar (nadimak mu dao Dule Begovac, sin legendarnog Srete, jer je išao u >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << brodarsku školu) je bio brz kao munja, klasično levo krilo dobrog i jakog šuta… Ipak, drugari sa Vračara tvrde da je bio najbolji u omladincima, jer je imao 20 i nešto godina! I da je uz ogromnog rukometaša Fejzulu, koji je bio odličan centarhalf, donosio pobede „saobraćajcima“. Naravno, Vlada se uvek buni i objašnjava da to nije tačno, da je igrao kao stariji samo šest meseci, jer ga je kočila čuvena druga polovina (sećate se, ko je bio rođen u drugom delu godine bio je privilegovan), ali ko će sam protiv svih. Čak i njegov kum, sudija Đole Bik stalno prepričava tu priču. Mada, opet to društvo sa Vračara tvrdi da je gospodin Drljačić okačio pištaljku o klin jer ga je neki pionir, dok je sudio, ošamario…Kako bilo, jedno niko ne može, ali ni ne želi da sakrije, a to da je Gusar bio dobar igrač. Kao što on ne može da pobegne od švercovanja. Da bi demantovao priču o dorćolskom odrastanju on priznaje da se švercovao u Mramorku. I da je tada nedeljama igrao za dva tima. Pre podne je nosio dres Poleta, a po podne čuvenog Mramorka. A kada ga pitate kako je to bilo moguće, on se smeje sve u 16: „Pa, ko je tada u Vojvodini to gledao i proveravao. A Rumuna je bilo koliko hoćeš.“TRENER BOLjI OD MURINjA MALI veliki čovek iz Ohridske, kada je ostavio fudbal, nastavio je kao trener u Kliničkom centru u kom će uskoro dočekati i penziju. Radeći decenijama u kliničkoj apoteci, posvetio se malom fudbalu. E, tu već ne možeš sa Savićem mnogo da pričaš jer tvrdi da je bolji od Murinja, Gvardiole i ostalih stručnjaka, i ponavljnja da je pod njegovom trenerskom palicom osvojio tri puta prvo mesto u Biznis ligi, najjačoj u Beogradu i jedan kup. Ni to nije sve, deklamuje i da je predvodeći ekipu malog fudbala Kličničkog centra, takođe osvojio tri titule na igrama zdravstvenih radnika Srbije koje okupljaju preko 4.000 „sportista“ u gotovo svim disciplinama.A, najbolje fudbalske dane Vlada je proveo u Ritopeku. I dan danas čuva prijateljstva iz tog vremena, odlazi na slave, prati utakmice… Niko srećniji od njega kada priča o tom vremenu. A kada mu se kaže da je igrao po selima, jer voli prasiće i jagnjiće, opet se buni tvrdeći da je u to vreme jeo na kašičicu, a tek kada je „porastao“ krenuo je da brsti trpezu. Nikada nije pio, a i danas mu je dovoljno dva piva da „zašašavi“. I tako, jurcao je do 38. godine („I tada sam bio najbolji u ligi“).Uvek je ostala ta nedoumica, zašto je Vlada između Dorćola i Ritopeka izabrao ovo drugo. Ko bi normalan to uradio pita se i Majko Majković iliti Mare, koji je u to vreme igrao za juniore Grafičara, i odmah sam daje odgovor: „Naravno, niko.“ I opet je Gusar u situaciji da se „svađa“ sa najboljim drugovima i kumovima kojima je okružen od malih nogu. I evo objašnjenja: „Pokojni Jocke, legenda Poleta, (Nikola Jocković) hteo je da me zaposli kao ridžveja (danas se lepo kaže kontrolor u autobusu ili tramvaju), ali je to tada, pogotovo na Dorćolu, bilo sramota, i ja odoh…“ Zar treba da napišem da objašnjenje nije prihvaćeno.Godine nose svoje pa ga sada zovu gospodin Stentović jer su mu ugrađena četiri stenta, tako da mu je sada zanimanje – pecaroš. Ima lep brod i često je na Dunavu. I, naravno, stalno priča ribolovačke priče. Jednom prilikom donese šarana divljaka, teškog oko 10 kilograma (pogledaj sliku). Pojedoše ga Čuburci za tili čas u kafiću „Seksi“, ali kako Vladu prati taj usud švercovanja, isprozivali su ga da ga nije ulovio na malim vodama, već na zemunskoj pijaci. A, da, jedno vreme se švercovao i za novinarsku ekipu u Ligi veterana, tek da se i to notira.Ali Gusara ništa ne može da iznervira. On se samo osmehuje i uživa. O fudbalu bi mogao dan i noć, mada je oćelavio zbog Crvene zvezde i ona je jedina koja može da ga dovede do suza. Takav je rođeni Čuburac koji se momčio na Dorćolu, a postao čovek u Ritopeku. OpširnijeVečernje Novosti
