Izvor: Press, 11.Feb.2014, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajaga za Hrvate: Ne viđam često Boru Čorbu
Bajaga i Instruktori slave 30 godina muzičke karijere, kako to da ste odlučili da održite čak tri koncerta u Tvornici kulture u Zagrebu?
To je ustvari bila ideja organizatora, a mi smo se složili s njom jer nam se uklopila u planove. Ove godine obeležavamo 30 godina benda, naša prva svirka je bila u Kulušiću, 12. aprila 1984. godine. Hteli smo opet da sviramo na istom mestu, međutim, Kulušić više ne postoji kao klub tako da smo se složili da je Tvornica sad otprilike nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << što je Kulušić. Nama je bilo važno da to bude proleće tako da se može vezati za ovih 30 godina karijere.
Kako ste odabirali mesta za ovu turneju povodom jubilarne godišnjice?
Nismo nešto posebno birali mesta, voleli bismo da sviramo i u Domu sindikata jer je to bio naš prvi koncert u Beogradu. To je ono što znam sigurno da ćemo raditi povodom ovih 30 godina, mislim da nećemo dizati preveliku prašinu oko toga jer smo prošle godine završili uspešnu turneju 'Daljina, dim i prašina' pa ćemo raditi par koncerata da obeležimo godišnjicu.
Je li ovih 30 godina proletelo ili je ipak trajalo 'celu večnost'?
Proletelo je, proletelo je kad se tako mnogo stvari događa koliko se meni dogodilo, što se tiče koncerata, albuma i svega u ovih 30 godina. Valjda zbog toga mi je brzo prošlo.
Koje su najdraže anegdote iz bendovskog života?
Teško, ljudi se uvek vežu za nešto. Bendovski život je kao i ovaj običan život, ima i lepih i ružnih stvari. Ružne se trudimo da zaboravimo, a lepe pamtimo, verojatno je bilo i puno komičnih trenutaka.
Kad biste morali odabrati jednu najdražu pesmu od svih u ovih 30 godina, koja bi to bila?
Najdraža mi je prva 'Pustite me, druže' jer prva je uvek najdraža. To je neka prva pesma koju sam ja napravio s ovim bendom. Kasnije sam je objavio na albumu 'Pozitivna geografija'.
Kako je publika reagovala na poslednji album 'Daljina, dim i prašina' i kako je došlo do ideje da uz njega izađe i knjiga 'Vodič kroz snove'?
Publika je jako dobro regovala na poslednji album. Kad imate tako puno albuma kao ja, ne događa se tako često da vam poslednji album dobije dobre kritike publike i kritičara, obično su prvi albumi najinteresantniji. Mislim da smo napravili dobar album.
Kad biste mogli jednu rok legendu s ovih prostora da vratie među nas, ko bi to bio?
Pa ne možemo vraćati ljude koji nisu tu. Voleo bih da sve vratimo, ali to je nemoguće. Zato mi ova tri koncerta posvećujemo Draženu Vrdoljaku koji nas je pozvao da dođemo da sviramo u Kulušiću. Tad sam još svirao u Ribljoj čorbi i tad smo spremali koncert u Domu sindikata, a Dražen je jedan dan bio u Beogradu i video nas na probi te rekao: "Ajde, ja sam urednik muzičke scene u Kulušiću, dođite da odsvirate jednu svirku kod mene". Mi tad nismo nastupili kao Bajaga i Instruktori nego kao Bajaga eks Riblja Čorba i bend. Tada nismo imali ni plakate. Štampali smo ih za koncert u Beogradu tek kasnije. Dražen je stvarno legenda, on je jedan od najzaslužnijih ljudi uopšte kad se govori o rok sceni u bivšoj Jugi osamdesetih godina, a posebno za tu zagrebačku scenu koja je tad bila jaka. Mnogo toga dugujemo njemu, zaista mi je žao što je tako prerano otišao i najmanje što možemo napraviti jest posvetiti ova tri koncerta njemu.
Što se promenilo u životu Momčila Bajagića nakon kultnog koncerta u Kulušiću pre 30 godina?
Ništa se drastično nije promenilo, ja sam i pre toga svirao u velikom bendu. Promenilo se što sam konačno sam stao ispred nečega što radim i prvi put sam bio odgovoran za to što se događa na bini.
Koliko se današnja muzika Bajage razlikuje od onoga što je bilo na 'Pozitivnoj geografiji'?
Za 30 godina mnoge stvari se razlikuju, bilo bi glupo da je isto, niko ne ostaje u istom fazonu, ali mislim da sam one osnovne karakteristike koje sam imao na prvom albumu i danas zadržao. No, 30 godina se ne može izbrisati tako da to svakako dosta stvari menja i to su razni uticaji, koncerti, putovanja i saradnje sa drugim muzičarima...
Jeste li očekivali ovoliki uspeh i 30-godišnju karijeru nakon odlaska iz Riblje čorbe?
Bio sam u Ribljoj čorbi šest godina, očekivao sam da nastavim sam pa kako bude. Zaista ništa nisam pretpostavio, samo sam sledio svoje instinkte.
Prošle godine ste bili gost na koncertu Riblje čorbe u beogradskoj Areni. Kakav je to bio doživljaj? Jeste li ikad pomislili da ćete s njima opet stati na pozornicu?
Nisam ništa mislio, to je bilo sad zadnji put kad je bilo 35 godina Riblje čorbe, a pošto sam ja prvih šest godina svoje profesionalne karijere proveo u Ribljoj čorbi, odazvao sam se tome pozivu i svirao s njima. Bilo je lepo. Iskreno da kažem, meni je nekako, kad smo krenuli sa sećanjima na ta vremena, najviše nedostajala gitara pokojnog Rajka Kojića koja je jako obeležila tih prvih šest albuma na kojima sam i ja svirao. Mislim da je on muzički jako oborio te albume Riblje čorbe pa možda više i od mene i ostalih članova benda. Bilo je interesantno, svirali smo par starih stvari i tako.
Uhvati li vas ikad nostalgija?
Ono, u smislu volim da se setim nekih lepih trenutaka, ali mislim da stvari u životu ne treba vraćati.
Kakvi su sad vaši odnosi s Borom Čorbom?
Korektni, mi smo u OK odnosima, ne mogu reći da se često viđamo, a ovako od ljudi iz benda se najviše vidim i čujem s Mišom Aleksićem, s njim sam nekako bio i najbliži dok sam svirao u bendu.
Osim za Riblju Čorbu te Bajagu i Instruktore, napisali ste neke pesme i za druge popularne izvođače. Je li vam ikad žao što neke od tih pesama niste vi snimili?
Nije mi žao, ali možda ću jednom snimiti te pesme koje sam pisao za druge izvođače, a možda i neću. Nije mi nikad žao, ja sam snimio sve one pesme koje sam hteo da snimim. A ove neke stvari koje sam radio za prijatelje, to je isto OK.
Za koji bend s prostora bivše Juge biste voleli najviše da ostvari ovakav uspeh kao Bajaga i Instruktori?
Neki mladi talentovani bend, svejedno.
Postoji li neki mladi bend za koji biste voleli da napišete pesmu?
Mladi bendovi pišu pesme sami i to je dobro. Ja više volim te mlade bendove što pišu sami nego ove što im drugi rade pesme. Evo Bad Copy ima uskoro koncert u Beogradu, oni su jedan od mojih najdražih bendova. Repetitor isto, ima bendova.
Što mislite o poziciji rokenrola u današnjem društvu, je li nekad zaista bilo bolje ili su se stvari jednostavno promenile?
Nešto je bilo bolje pre, nešto danas, stvari su se sigurno promenile. Ako mislimo na vreme od pre 30 godina, promenilo se sve. Čini mi se da uopšte ne postoji ni jedan muzički pravac kao rok u to vreme. Onda je to bio pokret i ideologija, sad je to biznis.
I za kraj, je li vam već dosadilo da pevate 'Tamaru'?
Nije mi dosadilo, mi imamo puno pesama i često menjamo repertoar. Trudićemo se sad za ove koncerte u Tvornici da dosta repertoara svako veče bude drugačije. Mislim da je to prava stvar za naše fanove i to je način da im pesme ne dosade.
