Izvor: Dzungla.org, 27.Dec.2013, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrea Lekić: Ovo je moja godina iz snova
Kapiten. Srpkinja. Andrea Lekić. Ona ista koju je IHF uvrstio među pet kandidata za najbolju igračicu u 2013. godini, a koje nije bilo u idealnoj sedmorci šampionata. Ona, koja je Srbiju vodila do vrha, do srebra. Lider na terenu, kapiten u pravom smislu te reči, prijatelj, borac, igračina. Uprkos brojnim obavezama, koje nastaju kada ste drugi u svetu, Lekićeva je našla vremena da dođe u „Sport”. Na početku, moramo da se vratimo tri i po godine u prošlost. Poslednjeg dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << maja 2010. godine Andrea je bila gost redakcije „Sporta”. Tada je izjavila da „Sanja balkon” i da „se zna ko se tamo dočekuje”. Decembra 2013. Lekićeva je sanjala na javi… – Kada vratim sećanja na to, odnosno koliko puta sam bila razočarana i povređena posle neuspelih evropskih prvenstava, kvalifikacija. Posebno je bila bolna utakmica sa Hrvatskom, gde nismo uspele da se plasiramo na Svetsko prvenstvo u Brazilu, odakle se vadila viza za Olimpijske igre u Londonu. To su mi bile najbolnije kvalifikacije. Ne mogu da verujem koliko se toga promenilo za dve godine, koliko znači taj proces sazrevanja nas igračica po klubovima, dobitak samopouzdanja, jake utakmice u nogama, sve to nije fraza. Ušle smo u zrele igračke godine, kada pružamo najbolje partije i ponos je mala reč u odnosu na to kako se osećam u ovom momentu – počinje priču Andrea Lekić.Balkon?- Nebrojano puta sam bežala sa časova, otvoreno pričala da ću da idem i pravo sa zastavom ispred Skupštine Beograda, čekala sam vateropliste, košarkaše, odbojkaše… Tata Zoran me je kao malu, nosio na ramenima, kada smo čekali osvajače medalja. Jedan san je ostvaren, ali sa druge strane, kada ostvariš jedan, dođe drugi. To su sada Olimpijske igre. Rekla sam da ćemo da vam dosadimo na balkonu. To bi bilo idealno. Eto, odmah mi se pune oči suzama…Ovu 2013. ćete sigurno dugo da pamtite? RISOVIĆEVA „IZMALERISALA” Pre početka finalnog meča sa Brazilkama, Andrea je pitala saigračice, onako usput, ko nam sudi? – Jovana Risović mi je odgovorila Španci i namignula. Jer, oni su jedini par koji, pod znacima navoda, nismo želele. Nemamo dobro iskustvo sa njima. Ispostavilo se da smo bile u pravu. Opet, nismo protiv Brazila prikazale igru koja nas je krasila protiv Norveške i Južne Koreje. Kako god bilo, uvek krećeš od sebe. Mi nismo bile na visini.- Ovo mi je godina iz snova. Ne postoji nijedan deo u mojoj karijeri ove godine gde je išlo loše. Počev od zdravlja, koje me je služilo do pretposlednjeg dana. Od gubitnica do srebrnih svetskih devojaka? – Interesantno, svašta čujem ovih dana. Recimo, posle Svetskog prvenstva sam čula, iako nama niko nije direktno rekao, kako smo proglašeni limitiranom generacijom, s obzirom na to da na tri Evropska prvenstva nismo prošli prvi krug, da se nismo kvalifikovali na dva Svetska prvenstva. Sa druge strane, znala sam da nismo limitirane, jer rano je da ocenjuješ devojke koje imaju 22-23 godine. Kada biste ponovo igrale sa Brazilom, da li biste nešto promenili? – Nauk za mene je Poljska i 59. minut, odnosno povreda koja me je ograničila u finalu. Nisam mogla da pružim ono što mogu. To je ono što bih menjala… Iskustvo da iz dobijene utakmice sa Poljskom na takav način bespotrebno rizikuješ… Šta je tu je. Uvek nešto može da se promeni… Smatram da nismo dobro odgovorile taktički na igru Brazilu, odnosno njenu odbranu, posebno u drugom poluvremenu. Nismo našle adekvatno rešenje da dođemo do gola i to je bio jedan od većih problema. Odbrani nema šta da se zameri, kada primi 22 gola. To je mali broj. Nije to, sigurno, jedini razlog? – Ima tu mnogo toga. Možda smo se i mi malo istrošile dolaskom do finala. Imale smo najteži put. Ima tu svega pomalo… Nažalost, u poslednjim trenucima meča nismo iskoristili dva zicera i smatram da nam dve-tri sudijske odluke nisu išle na ruku. Po završetku meča sa Brazilkama u svlačionici su se našli predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić? – U tom momentu ne obraća se pažnja na funkcije. Sreća zbog srebrne medalje briše sve. Srdačno su nam čestitali. Premijer Dačić je kasnije i pevao na našoj proslavi u kafani „Ona moja”. Svaka mu čast. Baš su, što se kaže, bili ljudi iz naroda… Kažu da je na prijemu kod predsednika Vlade Republike Srbije domaćin najviše vremena proveo sa rukometašicama?- Znam da gospodin Dačić voli rukomet i da mu se ćerka zove Andrea. Bilo je zadovoljstvo biti deo tog prijema. Bilo bi lepo da sve ovo dobije neku pravu priču, da rukomet dobije širu dimenziju u Srbiji, jer mislim da smo zaslužile. Mladi naraštaji, koji idu za nama, nosiće i držaće rukomet u vrhu. Ako ne bude toga, onda će priča da se završi ovim Svetskim prvenstvom i nikakvo dobro iz ovoga neće da se izvuče. Znam da je teško, ali bilo bi lepo da naiđemo na pmoć i podršku, jer napravile smo istorijski uspeh i ne treba na tome da se zaustavimo. Šta bi bilo da su se u polufinalu našle selekcije Norveške i Brazila?NAJEŽILA SAM SE ZBOG BEKRIĆA – Bekrić je ostavio jak utisak na mene. Naježila sam se govorom. Zasluženo se našao na bini, odnosno dobio „Sport”-ovu značku. Drago mi je što sam bila deo tog spektakla, što sam bila jedan od kandidata – iskreno će Lekićeva. – Ne znam, ali mislim da je jedinstvena utakmica, u kojoj je Norveška pala, bila ta protiv nas. To se retko dešava. Kod Norvežanki to dođe jednom u nekoliko godina. Teško je reći ko bi pobedio… Moram da kažem da je meč sa Norvežankama mnogo podigao samopouzdanje ekipe. Koji trenutak ćete, nevezano za profesionalne vode, da pamtite do kraja života? – Najsrećniji trenutak mi je bio kada sam dobila bratanicu Ivu. Usmeriću je, sasvim sigurno, na sport. Ona je bila na svim bitnim utakmicama – finalu Lige šampiona, mečevima Svetskog prvenstva… Sa iscrtanim licem, odnosno zastavom i brojem sedam? – Taj nacionalni OpširnijeVečernje Novosti
