Izvor: 011vodič.com, 01.Jun.2020, 23:04

Договор „Меркрон“ као дашак наде за ЕУ?

Договор Меркелове и Макрона је корак ка критикованој „дужничкој унији“, о којој се годинама воде спорови. Неки чак говоре о почетку стварања европске нације
Четири видео-конференције. Толико пута су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << разговарали без својих европских партнера. Причали су на енглеском, а сваки од разговора трајао је више од сата. Тема је увек била иста: оснивање фонда за Европу. Било је пуно детаља и бројки за разматрање, али радило се о нечем много већем: о питању постоји ли још увек нешто вредно имена „Европска унија“ и хоће ли се распасти на саставне делове под теретом кризе коју је донео коронавирус.
Од понедељка, одговор је јасан: разговори између Макрона и Меркелове били су успешни, па постоји оправдана нада да ће, једном када се криза око коронавируса заврши, Европа изаћи јача и уједињенија него икада пре – уместо као ослабљена, завађена маса. План о „фонду за опоравак“, који је двоје лидера представило у заједничкој видео-конференцији почетком ове недеље, представља више од пуке финансијске подршке за европске земље најтеже погођене новим коронавирусом. То је једна велика визија. По први пут, ЕУ ће се заједнички задужити, и то у значајној мери. Неки чак виде ову иницијативу као корак ка успостављању јединствене европске нације.
Истовремено, план који је саставио „Меркрон“ – како се франко-немачки тандем назива, представља компромис. Нарочито је Немачка направила озбиљан корак, са Меркеловом која се одрекла принципа који су били практично недодирљиви током финансијске кризе и кризе евра која је уследила. Иако нови фонд неће представљати еквивалент заједничке и групне одговорности, издашна сума дуга коју Брисел сада преузима јесте корак ка много критикованој „дужничкој унији“.
То је ризичан потез за Меркелову која се приближава крају своје каријере. Кризна времена увек су и „времена борбе“, рекла је у понедељак, додавши: „и времена посвећености једној идеји“. Само што ову конкретну идеју Меркелова никада није нарочито симпатисала. То се, међутим, променило. Као и током избегличке кризе, Меркелова користи своју енормну популарност да поведе Немачку одважном али не баш широко прихваћеном стазом. Вероватно је један од њених циљева био да се отклони распрострањени стереотип о шкртој Немачкој – себичној земљи која из сваке кризе излази јача, чак и онда када остатак Европе пати.
ТРН У ОКУ
Немачка канцеларка сада је предузела први корак, али ће она и Макрон такође морати да сакупе неопходну подршку, при чему ће, по свему судећи, њихов главни противник бити аустријски канцелар Себастијан Курц, који је већ исказао озбиљне резерве. Он је већ дуже време трн у оку Меркелове, добрим делом и због масовне подршке коју добија од немачких конзервативаца. Постоји нада да ће компромис бити пронађен на самиту ЕУ средином јуна.
Круцијални концепт за финансирање плана Меркелове и Макрона потиче од председнице Европске комисије, Урсуле фон дер Лајен. Крајем марта сведочили смо трећој видео-конференцији европских лидера о коронавирусу која се окончала без договора, што је неуспех за који је добрим делом заслужан Макрон, који је удружио лидере неколицине других ЕУ земаља против Меркелове. У заједничком писму са још осам колега, захтевао је увођење корона-обвезница као реакцију на економску кризу – што је практично заједнички дуг који би, у најгорем сценарију, Немачка сама отплаћивала.
Француски председник дуго се надао да ће бити у стању да реформише Еврозону заједно са Немачком, али се та визија показала недостижном са Меркеловом за кормилом у Берлину. У марту је деловало као да намерава да искористи ову кризу како би нагомилао притисак на немачку канцеларку.
Француски председник Емануел Макрон током конференције за медије након самита лидера Европске уније, Брисел, 02. јул 2019. (Фото: REUTERS/Francois Lenoir)На самиту од 26. марта, видео-конференција је трајала шест сати, а Меркелова се прикључила од куће, где је била у карантину. Макрон је углавном био у здањим редовима током дебате, пошто су шефови влада Шпаније и Италије јурнули у борбу за еврообвезнице. „Уколико чекате на коронавирус-обвезнице“, рекла је Меркелова италијанском премијеру Ђузепеу Контеу – „нећете их дочекати“. На крају је проблем делегиран министрима финансија Еврогрупе заједничке валуте.
Али тада, крајем марта, једна идеја почела је да добија замах у Европској комисији која је тражила начин за излазак из ћорсокака. Председници Комисије Фон дер Лајен очајнички је требао договор о буџету ЕУ, познат као Вишегодишњи финансијски оквир (Multiannual Financial Framework – MFF), за период од 2021-2027. године. У фебруару је последњи покушај да се дође до договора пропао.
То је био моменат у којем је MFF постао централна тачка фокуса напора да се реши криза, а Меркелова није имала противника. Могла је чак и да замисли упумпавање још новца у буџет ЕУ, као средство за борбу против кризе. Она очигледно верује да је било шта боље од корона-обвезница.
ФОКУСИРАЊЕ НА БУЏЕТ
Проблем је, међутим, у томе што, поред Немачке, Аустрије и Холандије, једва да било која друга ЕУ чланица може да приушти веће издатке за ЕУ. Та загонетка је натерала Фон дер Лајенову да своју пажњу усредсреди на такозвани „плафон сопствених ресурса“. Овај термин подразумева додатни новац за буџет ЕУ који чланице не морају да шаљу у Брисел, али морају да држе у резерви за ванредне прилике. Горњи лимит тих резерви сада ће бити увећан. А то ће омогућити Европској комисији да позајми значајне количине дуга са међународних финансијских тржишта.
То позајмљивање је кичма фонда за опоравак, а француски министар финансија Бруно ле Мер саставио је рани концепт који је представио на телефонској конференцији другог априла. Недуго потом, Макрон је променио курс, увиђајући да ће његов циљ амбициозног одговора на корона кризу лакше бити постигнут кроз буџет ЕУ, него континуираним инсистирањем на коронавирус-обвезницама, имајући у виду да Меркелова и северне чланице ЕУ остају чврсто супротстављене том решењу.
Фон дер Лајенова је представила MFF договор 23. априла на видео-конференцији, а шефови држава и влада ЕУ овластили су је да развије тај концепт. „Не заборавите да најпре разговарате са нама“, рекла је Меркелова Фон дер Лајеновој на крају конференције, што није био нарочито суптилан подсетник да када се ради о новцу, земље чланице су те које имају моћ. Након те видео-конференције, Меркелова и Макрон су отпочели своју серију разговора.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и канцеларка Немачке Ангела Меркел током заједничке конференције за медије у Берлину (Фото: Clemens Bilan/EPA-EFE/REX)„Лепота овог плана је у томе што је он истовремено и амбициозан и изводљив“, каже један француски дипломата. Кључни детаљи су првобитно усаглашени током друге недеље маја, „али је то истовремено био и плод трогодишњег односа двојца Макрон-Меркел.
До самог краја, тим Фон дер Лајенове био је у готово свакодневном контакту са кабинетом немачке канцеларке и са Јелисејском палатом – седиштем француског председника. Меркелин шеф кабинета, Бјорн Сиберт, био је у контакту са њеним саветником за Европу, Увом Корсепијусом, док је Сибертова заменица, Стефани Рисо, често разговарала са Макроновим саветником за Европу, Клементом Бонеом. Понекад би сви заједно учествовали на истој видео-конференцији.
Како би били сигурни да нико није превидео најважније детаље, нацрт плана је исцртан на табли у Сибертовој канцеларији на 13. спрату зграде Берлимо – седишта Комисије у Бриселу. То је један прилично хаотичан дијаграм, прекривен стрелицама и напоменама. Фон дер Лејенова је морала да узастопно понавља презентацију свог плана, одржавајући дискусије са 20 шефова држава и влада само прошлог викенда како би узела у обзир све конкурентне интересе.
ПРИВРЕМЕНА МЕРА
За Брисел, план задуживања подразумева огромно увећање утицаја. Европска комисија постаће независни играч на тржиштима капитала, што је револуционаран корак. Ако занемаримо краткотрајни изузетак из периода кризе евра, Меркелова никада није Жану-Клоду Јункеру (претходнику Фон дер Лајенове) доделила толику моћ. А чак и сада, немачка канцеларка инсистира на томе да је фонд за опоравак само привремено средство – другим речима, изузетак.
То је пре свега подухват да се умире конзервативци у немачком парламенту, јер је сам план тежак залогај и за партију саме Меркелове – Хришћанско-демократску унију (CDU). Уз изузетак избеглица, ниједно друго питање није се показало толико контроверзним током епохе Меркелове као дискусија о заједничком европском дугу. Како би изашла на крај са таквим бригама, Меркелова је прошлог викенда преко телефона разговарала са утицајним конзервативцима, укључујући лидера парламентарне групе Ралфа Бринкхауса и Маркуса Зедера, вођу Хришћанске социјалне уније (CSU) – сестринске странке CDU из Баварске. Такође је разговарала са Александером Добринтом, лидером посланичке групе CSU у федералном парламенту. Меркелова се надала да ће разговори загарантовати да се нико не противи иницијативи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел у разговору са лидером CSU и премијером Баварске Маркусом Зедером (Фото: Jens Schlueter/Getty Images)Водећи немачки конзервативци провели су године љуто ломећи копља са било којим концептом заједничког дуга, па се сада суочавају са прилично тешким задатком да изведу велики заокрет и подрже иницијативу Меркелове. Многе брине да ће пакет Меркел-Макрон делови бирачког тела схватити као издају немачких интереса. То би могло да оснажи радикално десничарску Алтернативу за Немачку (AfD), која је већ истакла противљење плану.
Без обзира на све, из редова немачких конзервативаца дошло је релативно мало отпора. Према изворима укљученим у овај процес, предлог не представља кршење европских споразума, а ионако је за једнократну употребу. Још важнији је, међутим, ауторитет који је Меркелова недавно повратила. Током корона кризе успела је да учини да конзервативци у анкетама бележе резултате који су деловали немогућим пре свега неколико месеци.
„ПОБЕДНИЧКА ХИМНА“
За Макрона, ова здружена иницијатива представља нешто попут одоцнеле награде. Након година узалудног агитовања и бројних разочарења, коначно је успео да направи значајан корак напред ка испуњењу свог предизборног обећања о стварању снажне, уједињене Европе. И то се догађа баш кад је најпотребније јер, за разлику од других европских лидера, пандемија Макрoну није поправила рејтинг. На анкетама се тренутно налази иза премијера, са стопом подршке од свега 40 одсто.
Као такав, нови франко-немачки договор могао би да се покаже као још значајнији у контексту француских председничких избора на пролеће 2022. године, макар уколико се Макрону буде судило према испуњеним обећањима. То би такође преусмерило ветар из једара десничарског популисте Марин ле Пен и њених тврдњи да у кризним временима Европа препушта људе сопственим решењима и не успева да их заштити.
У Шпанији и Италији, које ће вероватно бити највећи корисници фонда за опоравак, рекације влада биле су позитивне. „Конте пева победничку химну“, објавио је дневни лист Република. Рим се нада пријему око петине средстава која ће бити доступна, што је приближно 100 милијарди евра (109 милијарди долара). Контеова највећа брига јесте да би у преговорима који следе са остатком ЕУ могло да дође до смањења фонда. Како би се спремио за битку, прелиминарно је подигао своје захтеве, рекавши: „Како би се превазишла криза, морамо да проширимо фонд за опоравак“.
САВЛАЂИВАЊЕ ОТПОРА
Најјачи отпор франко-немачкој иницијативи долази из редова „штедљиве четворке“, понекад мање еуфемистично називане и „себична четворка“, коју чине Холандија, Шведска, Данска и Аустрија. Аустријски канцелар Курц већ је најавио алтернативни предлог, а његов холандски колега Марк Руте такође је под притиском код куће да не направи нити један уступак плану Меркелове. У фебруару, Руте је на буџетски самит ЕУ понео Шопенову биографију да себи прекрати време, рекавши: „Наша позиција је позната, па не видим о чему имамо да преговарамо“. Меркелова није баш обожавалац таквих гестова.
И Вишеградска група је прилично скептична поводом плана. У Чешкој и Словачкој, али нарочито у Пољској и Мађарској, постоји озбиљна забринутост да би фонд могао да представља претњу за огромне новчане суме које су ове земље примале из пољопривредних субвенција и европских структурних фондова. Чешки премијер Андреј Бабиш рекао је да план Меркел-Макрон практично кажњава државе попут Чешке, чија је реакција на коронавирус, како каже, успешно функционисала.
Словачки премијер Петер Пелегрини, чешки премијер Андреј Бабиш, пољски премијер Матеуш Моравјецки и мађарски премијер Виктор Орбан током заједничког фотографисања на неформалном састанку лидера земаља Вишеградске групе, Будимпешта, 13. јун 2019. (Фото: MTI/Hungarian Prime Minister’s Press Office via AP)Ако саберете штедљиву четворку са Вишеградском групом, испада да је око трећине ЕУ критички оријентисано према пројетку Меркелове и Макрона. Али Комисија има план да их све освоји. Једна идеја је инвестирање новца у будуће технологије. Осим тога, постојаће услови за приступ новцу. Коначно, како би се испунио кључни захтев штедљиве четворке, новац неће бити тек тако поклањан, него издаван у форми позајмица.
Утисак је да ће на крају отпор према плану бити савладан. Већина политичара у Европи је свесна да је блоку очајнички потребан споразум, ако не на самиту ЕУ средином јуна, а онда најкасније током немачког председавања Саветом које почиње у јулу.  Париз верује да ће сада бити тешко зауставити локомотиву која се захуктава. Његов саветник у Јелисејској палати каже да ће снажан политички гест Меркелове доста отежати задатак противницима плана који намеравају да спрече његово усвајање.
 
Кристијан Хофман, Франк Хорниг, Валтер Мајер, Вајт Медик, Питер Милер, Брита Зандберг и Хилин Цубер
 
Насловна фотографија: REUTERS/Gonzalo Fuentes
 
Извор Spiegel.de

The post Договор „Меркрон“ као дашак наде за ЕУ? appeared first on 011vodic.

Nastavak na 011vodič.com...