Izvor: RTS, 31.Jul.2023, 16:43
Превенција пожара на депонијама, за чистији ваздух окружења
Број пожара на депонијама у Србији, годинама се повећава, а самим тим и концетрација канцерогених материја које на тај начин кроз ваздух долазе у контакт са људима у околини, и имају изузетно негативан утицај на здравље, резултат је вишегодишњег истраживања еколошких >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << удружења, инжењера животне средине у сарадњи са Уједињеним нацијама.
Од 2016. године, број пожара на депонијама у Србији је утростручен. Само претходне године, гореле су 1760 пута, а са 263 пожара, Нови Сад је на овој листи први, затим га прате Београд и Ниш са 245, односно 134 пожара, подаци су Сектора за вендредне ситуације.
"Један разлог јесте непостојање примарне селекције, тачније одлазак великих количина отпада на несанитарне дивље депоније, које као други разлог немају систем за дегасифицију, тачније немају систем који одводи депонијски гас који једним добирм делом чине метан и јако је запаљив, у атмосферу, или га искоришћава, и онда та два фактора заједно са трећим фактором, који је повећање температуре доводи до појаве све чешћих пожара“, каже Игор Јездимировић, удружење “Инжењери заштите животне средине”.
Кућа Александра Николића у Немановцима, налази се на 600 стотина метара од новосадске депоније. Каже да не прође лето без пожара, а као последица, ваздухом се шире диоксиди и фурани, веома канцерогене супстанце, које угрожавају здравље комшија, али и становнике Класе и Петроварадина.
„Тада је настало и највеће тровање, наравно нико не може данас да мери укупну отровност та два гаса, али сада по савременим директивама, полако се и праве такви анализатори тих гасова, још нису стигли у Србију, али кад буду, знаћемо колико укупно је токсично тих отровних гасова, и колико је укупно кумулативно дејство слично као радијацији када се излажете унутар становништва које удише“ објашња Александар Николић, мештанин Немановаца.
Светска здравствена организације последњих година гласно говори о утицају ових супстанци које се лако везују за масна ткива, и узрок су бројних болести.
„Оне услед дуготрајној изложености могу да доведу до значајног оштећења здравља појединих органа у организму, међутим дуготрајна изложеност и у малим, односно ниско концентрационим овој супстанци, могу да утичу на репродуктивне органе, нервни систем, и неке друге органе доведу до канцера“, истиче Др Маја Петровић, шеф лабораторије за мониторинг животне и радне средине.
У Војводини је њихово присуство откривено, међутим, само као део научне студије, јер мерење њихове концентрације није у надлежности завода за јавно здравље.
„Иако због ветра није познато где све ове честице могу завршити, односно које су средине угрожене, стручњаци кажу да се количина отпада на овим депонијама из године у годину повећава, а самим тим и ризик од нових пожара“.
„Готово 150 депонија по градовима и општинама су депоније које нису у складу са националним законодавством и на којима се мере селективно примењују. Број пожара током године је драстично већи него пре десет или двадесет година, а као основни разлог налазимо да је на тим локацијама било драстично мање отпада него данас“, наглашава проф. Дејав Убовин, директор департмана за инжењерство и заштиту животне средине.
Иако је још увек непознато какве су последице по животну околину и здравље људи, професори са ФТН-а, истичу да је неопходно хитно унапредити систем обавештавања људи у случају појаве пожара, и дати им јасне смернице како да се у овим ситуацијама заштите.
.jpg)
