Izvor: RTS, 14.Feb.2024, 17:05
Смедеревска нахија у Првом српском устанку
Бројни догађаји и истакнуте личности у Првом српском устанку везани су за данашњи Подунавски округ. Од Правитељствујушчег совјета српског, па до убиства Вожда Kарађорђа, овај округ, обилује споменицима који сведоче о његовој улози у једном од најважнијих догађаја >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << у историји Србије.
Смедерево је било међу првим српским варошима које је Kарађорђе ослободио од Турака. Осмог новембра 1805.године, смедеревски диздар Мухарем Гуша, предао је Kарађорђу кључеве града. Смедерево након тога постаје седиште Правитељствујушчег совјета српског, централног органа власти устаничке Србије, и по други пут у историји, престоница.
„Совјет је тада имао улогу да балансира између Kарађорђа, који је тежио самовласти, и устаничких војвода, команданата, који су тежили некој врсти сепаратизма и деоби власти. Неке од најважнијих одлука за даљи ток Устанка донете су баш на Скупштини и на седницама Совјета овде у Смедереву. Међутим, оновремени командати и војсковође, имали су осећај за будућност Србије па се тако водило рачуна и о почецима школства, тако да је прва устаничка школа, основана баш у Смедереву", наводи историчар Музеја у Смедереву Мирослав Лазић.
Смедеревска Паланка, у време Турака, звана Хасан Пашина Паланка, била је на траси Цариградског друма. Из овога краја потекле су чувене војводе Смедеревске нахије.
„У Орашцу када је Kарађорђе изабран за вођу, али након што је прво предложен, управо човек који је овде рођен, Станоје Главаш, овде у Глибовцу, на пар километара од града, он је предложен за вођу устанка. Међутим он, као хајдучки харамбаша, он је тај посао одбио, али је све време Устанка, био верни Kарађорђев пратилац и пријатељ. Од других знаменитих личности из тог периода, ту су и Ђуша и Вујица Вулићевић", каже историчар из Смедеревске Паланке Александар Николић.
Недалеко од Велике Плане, у атару села Радовање, одиграо се још један значајан историјски догађај. У Радовањском лугу 1817.године убијен је и првобитно сахрањен Вожд Kарађорђе. Вујица Вулићевић, који је учествовао у убиству, у знак покајања, подигао је, недалеко одатле, цркву брвнару - Покајницу.
„Ту је пао договор 1817. да се Kарађорђе преко посредника свог кума, састане са Милошем Обреновићем, и, нажалост, на том месту је 1817. године и скончао. Дуги низ година је, до почетка 20. века, Радовањски луг и место упокојења Вожда Kарађорђа, било обележено само скромним крстом и ограђено првобитним гробом где је Kарађорђе сахрањен, да би онда после, 1904. године, доласком Kарађорђевића, и 30-их година његовог потомка краља Александра од Југославије, изграђен комплекс цркве Захвалнице, која је посвећена Светом Архангелу Михајлу", објашњава историчар из Велике Плане Предраг Георгијев.
Град Смедерево и општине Смедеревска Паланка и Велика Плана, споменицима и манифестацијама, чувају сећања на важне историјске догађаје из Првог српског устанка. Дан града Смедерева, прославља се 21. новембра, на дан када је 1805. године Смедерево ослобођено од Турака. Основна школа у Глибовцу, месту рођења Станоја Главаша, носи његово име, а у истом селу, одржава се и манифестација Дани Станоја Главаша. У Радовањском лугу сваке године се одржава програм под називом „Вождови дани".
.jpg)
