Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Jul.2015, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vranje - Kako se izboriti za grad
Vranje je godinama bio simbol prosperiteta juga, pa onda propasti. Šta se dešava u prestonici hrane i meraka, šta se radi i kako se živi, u razgovoru sa gradonačelnikom Zoranom Antićem, beleži Jelka Jovanović
Nekad moćan industrijski grad na jugu Srbije sa nekoliko giganata, Vranje se danas trudi da izađe iz besparice i beznađa. U mnogo čemu uspeva sopstvenim snagama; naučili su Vranjanci kako da rade >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << dobre projekte i dobiju pomoć međunarodnih organizacija i institucija. Ali, to nije dovoljno pošto se privreda teško oporavlja, za Simpo i Jumko su potrebni udruživanje rada i sredstava, kako se govorilo u doba kada su ova dva preduzeća cvetala. Dobro se drži Alfaplam, kao i Britiš Ameriken tobako, nekadašnji DIV, pa Geoks kao vredna investicija. Ditre Italia i još nekoliko firmi. Na sve strane su radnje i radnjice, zanatske zadruge, kafići, hosteli, restorani sa nadaleko čuvenim specijalitetima. Niču i objekti različite namene.
Ipak, plata je plata i za ljude najvažnije merilo kvaliteta života. Zato je za našeg domaćina, gradonačelnika Vranja Zorana Antića, prvo pitanje otkud zaostatak od čak 50 odsto u odnosu na Republiku u aprilu?
“Do 2000. smo imali 32 hiljade zaposlenih u privredi, onda je došlo do transformacije ekonomskog sistema države i šok-privatizacije, smenjeni su menadžeri u gigantima, dovođeni novi ljudi, a država više nije imala koristi od ulaganja i nije pomagala kao u ranijem periodu. Mnogo je ljudi ostalo bez posla, neka su preduzeća zatvorena, neka otišla u stečaj, neka nesrećno prodata, neka dobro. Duvanska industrija je smanjila broj radnika, ali svi su dobili dobre otpremnine, pa su se neki snašli u privatnom sektoru, drugi našli novi posao”, uvodi nas Antić u Vranje danas.
Osnovni problem je nedostatak jake primarne industrije, redukovanje sekundarne, prerađivačke, po kojoj je nekada grad bio poznat, i nedovoljan razvoj tercijalnog sektora, pre svega turizma i ugostiteljstva, koji su najveća perspektiva pošto je Vranje “na udaru” svih puteva i putnika sa juga na sever, sa istoka i zapad. Osim Vranjske banje, i skijalište Besna kobila pruža mogućnost za razvoj i zaradu.
“Problem je i što se mali preduzetnici nastali još devedesetih i početkom dvehiljaditih nisu ukrupnjavali, spajali i proširivali se, pa se i danas taj sektor svodi na male trgovačke radnje ili porodična preduzeća”, dodaje Antić: “Plus siva ekonomija”.
Rezultat takvih kretanja su već pomenute male zarade koje iz godine u godinu padaju, za razliku od države u kojoj blago rastu, kao što se vidi u tabeli. Nezaobilazni podaci uz platu su oni o nezaposlenosti i zaposlenosti: U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 9.519 je nezaposlenih, a prednjače žene, iako ih je u ukupnoj populaciji manje nego muškaraca. Zaposlenih je dvostruko više, 19.363, s tim to je 8.979 žena. Vranje nema nijednog stručnjaka VIII stepena na NSZ, a sa VII-2 stepenom njih osmoro čeka posao. Doduše, podaci nisu tako ružičasti kada je “običan” VII stepen u pitanju, jer svaki sedmi nezaposleni ima fakultetsku diplomu s kojom nema posla.
JAVNI SEKTOR: Po broju stanovnika samo Vranje sa nešto više od 55 hiljada stanovnika na 16. mestu je u Srbiji, a sa širim područjem na 19. Ipak, trude se da javni sektor ne bude jedina slamka spasa, pa prema procenama Ministarstva i lokalnim podacima, u upravi imaju manje zaposlenih nego što pravila dopuštaju, a u ostatku javnog sektora, ustanovama i preduzećima, blagi višak.
“Nama nedostaje kvalitetan stručni kadar u upravi i javnim preduzećima, počev od iskusnih pravnika i ekonomista, do arhitekata i inženjera različitih usmerenja. Imamo disproporciju zaposlenih prema obrazovanju, više onih sa nedovoljnim obrazovanjem, manjak sa visokim”, kaže Antić: “Istovremeno, radimo na jačanju institucija i njihovoj nezavisnosti u radu, od ombudsmana do inspekcija. Vranje je mala sredina, uvek ima poznanstava i želimo da taj uticaj smanjimo na što je moguće manju meru.”
Kada je reč o javnom sektoru, na redu su reorganizacija i profesionalizacija uprave i javnih preduzeća, sa podmlađivanjem državnog aparata: “Ukoliko se uprava ne učini jeftinijom i efikasnijom, biće problema pošto zbog smanjenih prihoda po raznim osnovama neće biti dovoljno novca za zarade.”
Zatvoreni hoteli
Na pitanje šta se dešava sa hotelom Vranje, hotelima u Vranjskoj banji, haremlukom, Antić prosto odgovara: “Dešava nam se država. Imamo sjajne kafane i kafiće, odličnu hranu, dobro piće, dobre ugostitelje, ali u smeštajnom delu kapaciteta kuburimo, sem hostela i mini-hotela. Simpov hotel Pržar više ne može da pruži uslugu u meri kojoj nam je potrebno, UP Vranje, doskora društveno preduzeće, odnedavno je pod upravom države. Zbog neisplaćenih dugova zatvoren je, a država nema rešenje. Imamo i problem sa imovinom koja je pripadala drugim vlasnicima, hotel Evropa, kafana Kosovo, vile u Vranjskoj banji, još nije rešen problem na relaciji Fond PIO-RH centar u Banji, a povrh svega Železnice su zatvorile hotel. Vranje je trgovačko mesto, živi od tranzita, svi karavani su vekovima prolazili ovuda, a ko god je prolazio taj je i svraćao. Tako je i danas, turisti svraćaju u Vranje, a sigurno bi posle dobrog obroka i kapljice hteli i da spavaju, ali nemaju gde. Sa Republičkom direkcijom za imovinu treba da se reši problem.”
Oba posla rade u tesnoj saradnji sa resornim ministarstvom i Stalnom konferencijom gradova i opština. Vranje se već sada hvali da je na snazi još samo jedna preporuka Upravne inspekcije – ažuriranje predmeta. U skladu sa finansijskim pokazateljima, i pre smanjenja plata u javnom sektoru u Vranju su smanjene zarade izabranih i postavljenih lica. U slučaju gradonačelnika za više od trećine, pa sada prima oko 90 hiljada. Štednja je postala imperativ i pre novih državnih mera jer je, primera radi, samo posle izmene poreskih pravila iz lokalne kase “isparilo” 600-800 miliona dinara godišnje od izvornih prihoda. Koliki je to udar pokazuje i poređenje sa prošlogodišnjim i ovogodišnjim gradskim budžetom od oko 2,7 milijardi dinara.
Istovremeno, Vranje ne dobija injekcije iz republičke kase za pokriće tekućih troškova i likvidnosti, već sve pokriva iz sopstvenih izvora. Vodeći, pri tome, računa da dva važna izvora novca, takse i porez na imovinu, budu u skladu sa mogućnostima privrede i građana.
PRIVREDA I POLITIKA: Poseban udar na budžet je konvertovanje više od dve milijarde dinara potraživanja od Simpa u akcijski kapital, “što je ravno finansijskom i političkom samoubistvu”. Ukupna potraživanja javnih preduzeća premašuju budžet – oko tri milijarde su, ali šta to vredi kad ih nije moguće naplatiti. Ni od Jumka, koji ne pristaje ni da gradu ustupi sportsko-rekreativni centar u zamenu za dugovanja koja su samo prema Vodovodu – 300 miliona dinara.
“Sa druge strane, država je poslednjih godinu-dve ubrizgala mnogo novca u Simpo i Jumko, ali to je otišlo u neka potraživanja i njihove zarade, a pitanje je ima li kružnog toka do lokalne samouprave? Nema. Nedavno smo imali novi zahtev za konvertovanje kapitala Simpa i odbili smo jer bismo budžet doveli u pitanje”, objašnjava Antić.
Na pitanje šta ćemo zateći ako se sledeće godine sretnemo na istom mestu i hoće li Simpo i Jumko raditi, ovako odgovara: “Ako se vidimo u isto vreme na istom mestu znači da sam politički preživeo, pobedio na izborima sa konceptom koji nije partijski, već građanski, za Vranje. A za Simpo i Jumko to znači da će morati da imaju strateškog partnera sa strane; ne možemo više uzimati novac poreskih obveznika i države, to mora jednom da stane. To je kao porodica koja se stalno zadužuje, jednog dana počne da se raspada. Mi želimo da te kompanije budu zdrave, da servisiraju obaveze, a lokalna zajednica je spremna na dogovor da ih ne opteretimo previše. Ja tako vidim odgovorno upravljanje gradom, u dogovoru investitora i lokalne zajednice. Možemo da podignemo takse, ali nismo hteli, radimo sve da pomognemo. Na konkretno pitanje mogu ovako da odgovorim – nisam optimista da će Simpo i Jumko opstati ovako kako su krenuli. Mislim da je to čisto politički projekat vladajuće partije do izbora. Posle izbora, ako oni pobede, preseliće se u upravu, a Simpo i Jumko će nestati sa privredne scene“.
Deo problema Antić vidi u činjenici da u Vranju nije preslikana republička koalicija, iako su posle izbora 2012. poslušali centrale i napravili vlast SPS(PUPS/JS/SDPS)-SNS, a kasnije se priključio i URS. Nije dugo potrajalo, a novu koaliciju osim DS i LDP čini i sedam ranijih odbornika SNS-a, a ima podršku još nekih nezavisnih odbornika. Većina je stabilna. Vranje je, inače, bastion socijalista koji su sami vladali do 2004, a potom u koaliciji sa DSS i SRS, od 2008. sa Novom Srbijom, DS i G17. Za nove izbore ove ili naredne godine Antić sprema široki građanski blok koji će voditi SPS, koji i dalje ima prevagu birača prema istraživanjima od 26 odsto, drugi je SNS sa oko 24 odsto, a treći DS sa 14, verovatan koalicioni partner: “Biće interesantno kako će proći nacionalni blok DSS, SRS i Dveri. Mi socijalisti imamo politiku da se ni sa kim ne svađamo, a sarađujemo sa svima ako je to moguće”.
KATASTROFE, OBNOVA, POMOĆ: Od 2009. Vranje je pretrpelo štete od raznih elementarnih nepogoda i katastrofa veće od 1,3 milijarde dinara, a do danas “žutu banku nismo dobili”: “Samo ove godine poplave su nanele štetu poljoprivredi i infrastrukturi od oko 400 miliona dinara. Neuralgična tačka je čišćenje puteva i vodotokova, koje nas je koštalo 40 miliona dinara. Poslali smo ministarki Mihajlović i Kancelariji za obnovu zahtev da se to pokrije, ali oni pokrivaju samo štetu od poplava iz maja prošle godine. Nisam optimista da će nam bilo šta stići, pa uvek tražimo alternativna rešenja i oslanjamo se na sopstvene snage i novac”.
Sanacija obuhvata i puteve prvog reda. Regionalnih puteva što se tiče, oni su u veoma lošem stanju, pa je plan da se u narednih nekoliko godina napravi mreža od pedesetak kilometara i do udaljenih mesta koja su u vreme zime trenutno nedostupna. Raspisan je tender. U toku je izgradnja Koridora 10, pa je saobraćaj usmeren na puteve drugog i trećeg reda, koji se ubrzano ruiniraju i treba ih obnoviti.
Uprkos svemu, za tri godine u infrastrukturu je kroz projekte uloženo 1,163 milijarde dinara. “Na vreme smo uradili velike objekte, pa grad nema problema sa vodom. Tu je i sistem za prečišćavanje otpadnih voda, urađen u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KFW, uz donaciju od 15 miliona evra i pozajmicu od pet miliona evra koja se vraća kroz cevovod. Godinama imamo jednu od najboljih kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj koja je reper u Srbiji, kolege Spirić i Stanković rade projekte i programe za međunarodne organizacije. Reč je o milionskim iznosima u evrima koji omogućavaju održivi razvoj zajednice, pre svega u delu izdvajanja za socijalno ugrožene ljude, izbeglice i raseljene, ali i problematična infrastrukturna pitanja manjeg obima, sanitarnu mrežu u romskim naseljima, vodovod, zamenu stolarije.”
Koridor tesan za kombajne
Pri projektovanju Koridora, sela Pavlovac, Neradovac, Suvi Dol, Moštanica praktično su odsečena ili presečena jer su prilazi ispod autoputa tesni za kombajne, a nema ni pasarela pa će, recimo, Neradovac koji se autoputem deli zaista biti podeljen. Deca iz Ribnice idu u školu u Neradovac, pa kad Koridor bude gotov i dignute bankine neće imati kuda da idu. “Alarmirali smo Koridorima i Preduzeću za puteve Srbije na vreme da se propusti saniraju. Mislim da ima dobre volje da se problemi reše. Inače, oni će biti u problemu jer će građani blokirati Koridor”, kaže Antić.
Dugogodišnji partneri Vranja su USAID, UNDP, EU progres, Help, Karitas, mnogo projekata je urađeno i sa lekarima bez granica: “Evropska unija je apsolutno najvažniji partner grada, a sve te organizacije dobitnice su našeg najvećeg priznanja. Da nije bilo njih neke stvari nikada ne bi bile rešene. Najvažnija je izgradnje 400 kv. Stanice trafo-stanica, koja je dobila nagradu kao najbolje vođeni projekat EU na ovim prostorima, a trajno je rešila potpuno pitanje energetskog napajanja grada. Predstoji zamena niskonaponske mreže, posebno u planinskim područjima gde je slaba. Nismo više zavisni od Obilića, reč je o velikoj investiciji, ali moram da istaknem male investicione projekte za samozapošljavanje ugroženih preko Helpa, recimo. Tako je 300 ljudi osposobljeno za mali biznis, što je za nas velika stvar. Veliku pomoć dali su nam Ambasada SAD i Fond B92 za Sigurnu kuću”.
OBRAZOVANJE, KULTURA, SOCIJALA: Plan Vranja je da dobije državni univerzitet sa više fakulteta, sadašnjim Učiteljskim, nekim tehničkim i Akademijom za animirani film, nastavkom Škole koja je Vranju donela brojna priznanja. Za grad uz granicu i sa velikim migracijama, univerzitet je od prvorazrednog značaja, kaže Antić, a od još većeg za državu Srbiju: “Suštinski opstanak uz granicu zavisi univerziteta. On će omogućiti povezanu privredu i obrazovanje, sistem koji će ovom kraju dati novu snagu, omogućiti ljudima da ostanu i da se vrate. Ako toga ne bude naredne decenije bićemo mnogo stari, sa mnogo stanovnika u gradu i malo staračkih domaćinstava na selu sa zastarelom mehanizacijom koja neće moći da vode gazdinstva na moderan način”.
U Vranju ima 12 osnovnih škola, šest srednjih i tri stručne i budno se pazi na njih, održava ih se i obnavlja, najviše sopstvenim snagama, a ponešto uz pomoć stranih donatora. Vranje je i sportski grad sa više od 50 sportskih klubova, sa zapaženim rezultatima, a šahisti i kik-bokseri su vrhunski. Za sportiste je u protekle tri godine grad izdvojio 284,6 miliona dinara, a vratili su se sa 213 medalja. Velika su i ulaganja u kulturu – recimo u Narodni muzej je kroz 11 projekata uloženo 8,6 miliona dinara, a podržane su i aktivnosti pozorišta “Bora Stanković” i istoimene biblioteke, Istorijskog arhiva, Škole animiranog filma. Tu su i Regionalni centar za talente, Narodni univerzitet, Kancelarija za mlade. Svi oni izložbama, predstavama i akcijama vraćaju uloženo.
Ipak, poseban ponos grada su socijalna davanja. “Imamo jednu od najkompleksnijih sistema socijalnih davanja koji obuhvata sve građane ugrožene po bilo kom osnovu”, kaže Antić. Grad Vranje je proteklih godina izdvojio bezmalo 56 miliona u te namene, gotovo dvostruko više nego država. Na spisku su nezaposleni, ratni veterani, decu stradalih. Za svako novorođeno dete daje se po 12.000 dinara, prvacima po pet, porodilje, trudnice i đaci imaju besplatan prevoz zahvaljujući ugovoru sa preduzećem Jedinstvo, izdvajaju se jednokratne pomoći. “Možda najlepša stvar za grad Vranje jeste proces vantelesne oplodnje za koji je izdvojeno nekoliko miliona dinara. Prošle godine je grad slavio sa tri porodice koje su dobile petoro dece, tri dečaka i dve devojčice, na putu je još petoro dece”.
