Izvor: JUGpress.com, 27.Apr.2018, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Kosovu – Dijalog među dijalozima
VRANJE
U petoj debati serije Dijalog među dijalozima koja je održana u Vranju iz različitih društvenih i političkih pozicija i perspektiva razmatrane su brojne teme sadržane unutar „Kosovskog pitanja“.
Cilj je bio das se čuju različita viđenja o tome da li nam tradicija i tradicionalizmi pomažu ili odmažu da se odnosimo prema onome što je kosovsko pitanje, pokušavajući da se nađe balans da ljudi teže onom što je ispravno.
O tome su govorili dr >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << Sanja Zlatanović, etnološkinja, dr Aleksandar Pavlović, filolog, Gordana Ristić aktivistkinja NVO Generator, Sanja Stamenković aktivistkinja i kulturna organizatorka
U aktuelnim ali i brojnim istorijskim raspravama o svim temama koje pokreće ili pokriva „Kosovsko pitanje“, prepliće se niz tradicionalnih prikazivanja i razumevanja državno-pravne, kulturno-istorijske, ekonomsko-političke prirode i suštine modernog doba na Balkanu
Na dijalog u Vranju akcenat je stavljen na izabrana znanja i iskustva naučno-istraživačkog rada i aktivističkih praksi i rezultata koji su se sa različitih stanovišta i u različitim prilikama bavili tradicijom i njenim uticajem na savremenu kulturu i politiku.
Etnološkinja dr Zlatanović govorila je o svom istraživačkom radu tokom boravka u Istočnom Kosovu i nekoliko gradova u Srbiji od 2003. do 2016. godine.
„Kosovo je glavna tema u Srbiji, ali se veoma malo zna o kosovskim Albancima i začuđujuće malo o kosovskim Srbima. Radila sam istraživanja unutar pripadnika srpske zajednice i pokušala da stupim u kontakt sa drugim zajednicama kako bi sagledala situaciju iz perspektive običnih ljudi u tom posleratnom periodu. Kako definišu sebe, ali i sve druge sa kojima dolaze u kontakt. U prvim danima istraživanja koje sam obavila u kolektivnom centru u Smederevu odmah se nametnuo odnos starosedelaca i kolonista“, rekla je dr Zlatanović.
Ona je dodala da se već prvog dana kao primarni problem postavila ta unutar etnička granica.
„Politička elita srpsku zajednicu Kosova predstavlja kao homogenu, ali oni unutar svog krila opažaju probleme koje uzrokuju tenzije.
U istraživačkom smislu bio je veoma interesantno da je ta granica starosedeoci-kolonisti i dalje aktuelna, dodatno opterećena sumornom izbegličkom realnošću“.
Na Kosovu sam se suočia sa novim stvarima. Ta slika koju sam tamo videla bila je sasvim drugačija od one koju sam imala.
„Sasvim je pogrešno razmišljanje da na Kosovu egzistiraju samo dve monolitne etničke grupe Srbi i Albanci, a stvarnost je drugačija, među kojima je sukob neprekidan i nepromenljiv. Na Kosovu su egzistirale mnoge verske, etničke grupe, kosovski Romi, kosovski Hrvati, Goranci. Aktuelna je i podela na urbano i seosko stanovništvo, što se u posleratnom periodu posebno naglašavalo“, rekla je ona.
Sama albanska zajednica je heterogena ne samo u verskim već i drugim pogledima, rekla je Zlatanovićeva, naglašavajući da o njima nije vršila istraživanja.
„Kosovo je više vekova pogranični region. Uvek je bilo na periferiji države, što znači da je uticaj centralne državne uprave veoma sporo i teško dopirao do stanovništva, pokazala su mnoga istraživanja. Tu su granice fluidne, a identiteti su nepostojani, promenljivi. Tako su egzistirale mnoge etničke i verske grupe“.
Za Kosovo je karakteristična hibridna kulturna praksa koja podrazumeva da su pripadnici svake etničke grupe u svom kulturnom izražavanju imali i elemente identifikacija drugih grupa. Kada govorimo o tradicijama i tradicijalizmu treba reći je da su Srbi na Kosovu odlazili ne samo u pravoslavnu već i u katoličku crkvu, zaključila je etnološkinja.
Sanja Stamenković, rođena u Prizrenu,od 2002. radi sa decom i mladima u organizacijama Prijatelji dece i Zdravo da ste u Vranju.
Govorila je o svojim iskustvima dok je živela na Kosovu.
„Rođena sam u Prizrenu i tamo sam provela divno detinjstvo. Pošto sam živela u takvojoj sredini prosto sam navikla na tu multietničnost jer u mojoj zgradi su živeli i Srbi i Albanci i Turci i Romi. Pošto je bila izgrađena Fabrika sintetičkih vlakana pozivani su kadrovi na konkurs iz cele Jugoslavije da rade, pa je u našoj zgradi bilo ljudi iz Karlovca u Hrvatskoj, Beograda, Vojvodine, odrasla sam u stvari u jugoslovenskom okruženju i tradicija je bila da sve običaje svih tih naroda i narodnosti mi prihvatimo kao svoje“, priča Sanja.
Vranjanka Gordana Ristić već deceniju ipo vodi NVO „Generator“.
Kroz aktivnosti Generatora aktivno radi na projektima izgradnje tolerancije među etničkim zajednicama na jugu Srbije, kao i na polju prekogranične saradnje mladih.
Iznela je svoje mišljenje o ovoj temi na osnovu iskustva u radu sa mladima iz manjinskih grupa.
„Naš zadatak je bio da mlade izdvojimo negde da im obezbedimo da se osećaju sigurno i da oni mogu da krenu polako da se upoznaju jer ljudi se ne znaju“.
Na pitanje, koje je postavljeno iz publike, da nešto kaže o odnosu Vranjanaca prema Albancima, ona je rekla da mladi nisu imali nikakve kontakte međusobno. Ako počnemo od jezika znači da smo imali prvi problem kako da rešimo razumevanje, tako da smo koristili prevod, rekla je Ristićeva.
Ona je navela kao dobar primer „super projekat“ KER.
„U okviru tog projekta radilo se kroz pozorište sa mladima. Neverbalni teatar izabrali smo kao jedno od rešenja za problem dva jezika i nerazumevanje. Međutim kako radite mladi vam i sami kažu da žele da komuniciraju i da ih ne interesuju multietnički problemi. Hoće da pričaju o svojim problemima, a to su ljubav, putovanja. Mladi su i pre nas našli sami neki način kako će da komuniciraju i da rade zajedno“, kaže Ristićeva.
Organizator je bio Kulturni centar Rex/Fond B92 u saradnji sa Narodnim univerzitetom Vranje.
Ovaj projekat Govornih programa Kulturnog centra Rex podržan je od Fondacije za otvoreno društvo Srbija.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Vranje
