Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2013, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država skriva borbeni zadatak

VODNIK prve klase Dejan Dragaš povređen je aprila 2002. godine u Kopnenoj zoni bezbednosti uz liniju sa Kosovom i Metohijom. Nosio je punu ratnu opremu - šlem, pancir, dva kompleta borbene municije. U naređenjima koja su mu izdavana jasno je definisan neprijatelj, u to vreme - albanske terorističke snage. Kako je zapisano u naredbama, vojska je imala zadatak da spreči širi napad terorista sa Kosova na okolinu Vranja. Izvršavajući svoj zadatak na jednoj od bezbrojnih čuka sela Gornji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vrtogoš kod Vranja, prevrnulo se vojno vozilo kojim je upravljao, a on zaradio stepen invalidnosti od 40 odsto. Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da bivšem pripadniku 63. padobranske brigade, a danas u 39. godini penzioneru, država odobri status ratnog vojnog invalida. Razlog - povrede koje je zadobio nisu nastale u oružanoj akciji odbrane države. - Prvi put sam odbijen argumentom da u vreme povrede Kopnena zona bezbednosti nije ni postojala, iako je opštepoznato da je uspostavljena Kumanovskim sporazumom 1999. - objašnjava Dragaš, koji 11 godina vodi bitku za svoj boračko-invalidski status. - Status ratnog invalida ne mogu da dobijem jer su dužnosti koje sam izvršavao na jugu Srbije za vojne organe „redovni zadaci u miru“, iako je reč o borbi protiv terorista.RANjENI BEZ RATA OFICIRI, podoficiri i profesionalni vojnici ne mogu da ostvare prava iz statusa mirnodopskih vojnih invalida. Naknade i invalidnine prima 5.000 vojnih invalida koji su ranjeni i povređeni u miru. Ovoj kategoriji pripada gotovo svaki deseti korisnik državne pomoći, a prema gruboj računici, godišnje zajedno podele više od milijardu dinara. Reč je o vojnicima koji su povređeni na redovnom odsluženju vojnog roka, ali i polaznicima vojnih škola i dobrovoljcima. Zbog zloupotreba i nestručnosti vojnih organa, koji mu ne priznaju da je misija u kojoj je povređen bila oružana akcija, država godinama odbija da mu prizna status ratnog invalida, iako je u sličnim okolnostima njegovim pojedinim saborcima to priznala. - Gde sam ja to povređen, ako ne na borbenom zadatku odbrane zemlje - pita se danas Dragaš. U Ministarstvu za rad, koje se bavi i boračkom zaštitom, ove pojmove tumače usko i samo na osnovu gole vojničke terminologije. - Svojstvo ratnog vojnog invalida može da se prizna samo na osnovu povrede koja je nastala u vreme mira, na vojnoj dužnosti u oružanoj akciji odbrane državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije - kažu u ovom ministarstvu. - Kako je Dragaš u vreme povređivanja bio profesionalni vojnik, ne može da ima status ni mirnodopskog vojnog invalida. Slučaj vodnika Dragaša, koji se našao u makazama vojne terminologije, ali i ozbiljnijeg pitanja prirode sukoba na jugu Srbije, međutim, samo je jedan u nizu slučajeva na kojima se ogleda odnos države prema ljudima koji su je branili. Dobar deo učesnika ratova isključen je iz državnog sistema boračko-invalidske zaštite, a Srbija i više od 10 godina nakon poslednjih vojnih akcija nema čist spisak učesnika ratova. - Kada je reč o našim pravima, država koristi svaku, makar i tehničku, grešku da nas odbije - ukazuje Mile Milošević, predsednik udruženja „Srpski ratni veterani“. - Na papiru je oko 400.000 učesnika rata, mada je tačan broj neuporedivo veći. Veliki problem jeste i definisanje vremena formalnog učešća Srbije u ratovima, jer se iz političkih razloga time često manipulisalo. Milošević kaže da je prema slovu zakona Srbija bila u ratu samo od 17. avgusta 1991. do 27. aprila 1992, kao i tokom 77 dana bombardovanja 1999. godine. Rat u Hrvatskoj na papiru završen je krajem aprila 1992. godine, iako je dobar deo mobilisanih vojnika ratovao sve do 1995. Srbija je tako došla u situaciju da pomaže porodicama poginulih boraca i ratnim invalidima, kao i da u evidenciji ima čak i dezertere iz tog perioda, iako formalno nije bila u ratu.
Pogledaj vesti o: Vranje,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...