Izvor: Luftika.rs, 25.Avg.2019, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li kondom od 20 dinara može da reši problem ostavljanja dece u porodilištu?
Nakon teksta koji sam napisala o bebici Mariji koju je majka ostavila pre dvadesetak dana u vranjskom porodilištu uz obrazloženje da ima već šestoro dece kod kuće i da su siromašni, čitaoci su ostavili brojne komentare.
Bilo je tu onih koji su osuđivali roditelje, a bogami i onih koji su osudili mene jer ja, kako kažu „osuđujem majku“ koja je žrtva nerazvijene sredine, patrijarhata, neobrazovanosti i pre svega države >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << koja bi trebalo da je edukuje.
Bilo je i onih koji smatraju da roditelji koji jedva imaju da kupe hleb, sigurno nemaju „200 dinara za pakovanje od tri kondoma“.
Romed košta oko 20 dinara, nije nužno štiti se onim sa ukusom vanile. Dvadeset dinara je minimalna cena za sve posledice koje će se dogoditi ukoliko se ne zaštite.
Međutim, ovde nije reč o imanju ili nemanju 20 dinara za kondom pored šestoro gladnih usta. Da su pokucali na vrata socijalne službe i tražili kondome, sigurna sam da bi s obzirom na situaciju, tražene kondome dobili.
Ovde je reč o činjenici da oni verovatno nisu naučeni na takav vid zaštite. Usuđujem se reći da je to nešto što je njima strano, možda čak neprihvatljivo.
Nerazvijena sredina podrazumeva korenit, jak patrijarhat gde žena često u tišini, bez pobune leže s mužem u krevet.
I kad ne želi, i kad je umorna, i kad je boli, i kad je prljava, i kad zna da će možda opet ostati trudna.
Ona to smatra svojom dužnošću, tako je naučena.
Tu je zapravo i sadržan najveći problem koji dovodi do drugih još većih problema.
Kako promeniti svest ljudi kojima je zaštita nešto nepoznato, bolje reći neprihvatljivo? Kako ženi koja pomno, možda i u strahu sluša muža, savetovati da mu kaže „neću bez kondoma“?
Kako joj posle toliko godina života u patrijarhatu objasniti šta je sloboda i koja su njena prava?
Kako je odvesti kod ginekologa da joj, budući da je na spisku primalaca socijalne pomoći, besplatno stavi spiralu (u nekim sredinama korisnici socijalne pomoći ne plaćaju spiralu ni njeno stavljanje)?
Kako njenom mužu pričati o odgovornosti, kako mu raširiti usku svest, posebno ako on ne želi da se tu bilo šta širi, jer on drugačije ne ume i ne želi?
Da li mislite da bi oni došli na edukaciju o seksualnoj zaštiti organizovanoj u lokalažnom Domu kulture, posebno ako imaju posla oko kuće i u polju?
U velikim gradovima, gde je svest oslobođena patrijarhalnih stega, često se abortus koristi kao vid „ zaštite od trudnoće“ (na veliku žalost). Jer, bez kondoma je „prijatnije“. Jer „paziću“. Jer „jesi li ponela kondom, ja nemam?“.
Bila sam svedok, kao novinar, nekoliko edukacija organizovanih u malim sredinama na temu seksualne zaštite, gde je u publici sedelo petoro ljudi. Pripremljeni kondomi da se dele. Svi ostali u kutiji.
Na pitanje „zašto niste bili?“, mahom su odgovarali „koga to zanima?“.
E sad, trebalo bi da nas sve zanima.
Zbog ostavljene Marije. Zbog ostavljene sve dece koja čekaju da ih neko usvoji. Zbog dece koja su se „omakla“, koja su „još jedna gladna usta“, zbog „tamo negde će joj biti bolje“, zbog savesti, zbog odgovornosti, zbog ljudskosti.
Kad napraviš šestoro dece i šestoro dece porodiš, onda nisi toliko neobrazovan da misliš da ih je donela roda. Šest puta je dovoljno da shvatiš uzročno posledičnu vezu.
A ako već roditelji ne mogu da je shvate (iz ko zna kojih razloga) ili ne žele da je shvate ili se jadna žena plaši nasilnog muža kom je kondom u rangu letećeg tanjira, onda bi svakako trebalo da reaguje Socijalna služba i to ne tako što će naknadno ostavljeno dete proslediti u hraniteljsku porodicu, već sprečavanjem ovakvih scenarija i pomaganjem toj ženi, ukoliko se proceni da joj je pomoć potrebna. I ukoliko ta žena uopšte bude želela pomoć.
Nerazvijena sredina, patrijarhat, neobrazovanost nose udela u svemu ovome, ali to nije i ne sme da bude opravdanje da se deca prave, pa ostavljaju. To ne sme da anulira postojanje minimalne odgovornosti.
Jer ako nam sve navedeno bude opravdanje, onda slobodno u narednim godinama možemo očekivati broj dece rođene da bi bila ostavljena.
Nije važno da se dete samo rodi, nego šta posle toga?
.jpg)
