Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jun.2015, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravljanje otpadom najveći problem Srbije
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se danas pod sloganom „sedam milijardi snova jedna planeta-konzumiraj pažljivo“, čime se apeluje na racionalnu potrošnju neobnovljivih izvora energije i prirodnih resursa. Iako brojni problemi u oblasti zaštite životne sredine, čini se, ono što nas trenutno najviše pogađa jesu divlje deponije i problem upravljanja otpadom.
Pre svega pojedinačna ali i društvena neodgovornost, dovele su do toga da smeće možemo videti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svuda oko nas. Svako od nas dnevno proizvede od 800 grama do kilograma komunalnog otpada. Međutim sav taj otpad ne nađe se uvek na mestu na kome bi trebalo, jer samo u Vojvodini postoji oko 450 velikih divljih deponija i svega jedan regionalni centar za upravljanje otpadom.
Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom predviđeno je da bude 28 regionalnih centara za upravljanje otpadom, ali je njh trenutno znatno manje. Razlog za to je nedostatak novca.
"Nažalost, naš najveći region Novi Sad koji obuhvata sedam lokalnih samouprava Južnobačkog okruga još je u zastoju kod planskih dokumenata i još je dug put pred Novim Sadom da završi ovaj posao, a neizvesno je i iz kojih sredstava će biti finansirana ova regionalna deponija. S tim u vezi postoji problem u svim lokalnim samoupravama jer su njihove gradske deponije zapuštene i predstavljaju prave tempirane bombe", upozorila je Tatjana Đurić iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Osim što mnogi ne odlažu otpad tamo gde treba, čini se da na njemu ne znamo ni da zaradimo. U Srbiji se reciklira svega pet procenata komunalnog otpada, što je četiri do pet puta manje u odnosu na evropske zemlje.
"U Srbiji se od reciklabirnih frakcija mahom reciklira ambalažni otpad i to plastični ambalažni otpad, iako postoje i određeni pokazatelji reciklaže i papira i stakla. Kada je u pitanju biorazgradiva frakcija ona se suštinski tehnološki ne može reciklirati ali mogu da se primene tretmani poput kompostacije, ali tu smo na vrlo lošem nivou, odnosno ne postoji takva vrsta tretmana", rekao je Bojan Batinić sa Departmana za zaštitu životne sredine FTN.
Značajan problem imamo i kada je u pitanju opasni otpad. Za sada ga izvozimo u druge zemlje, jer kod nas ne postoji centralno postrojenje za njegov tretman, kao ni adekvatna skladišta. Da bi u Srbiji bio rešen problem upravljanja otpadom, treba obezbediti 2,8 milijardi evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
