Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2023, 01:23

U kakvoj političkoj atmosferi se približavamo sednici Parlamenta sa temom koja sadrži najskuplju srpsku reč – Kosovo i Metohija?

Nedelju dana nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao razgovor sa pregovaračkom “petorkom” – predstavnicima SAD–a, Evropske Unije i tri države članice EU, otvorene su brojne dileme u vezi sa tim koji su sledeći potezi Srbije, i kako će se oni odraziti na život građana. U kakvoj političkoj atmosferi i sa kakvim očekivanjima se približavamo sednici Parlamenta sa temom koja sadrži samo jednu, i to onu najskuplju srpsku reč – Kosovo i Metohija?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Na pitanje kakva su očekivanja javnosti uoči sednice Parlamenta sa jednom temom na koju dolazi predsednik Srbije, a to je Kosovo i Metohija, Vladimir Pejić, istraživač i direktor Agencije “Faktor plus” saopštio je da su očekivanja javnosti višestruka, i ne samo očekivanja, nego i strahovi, nadanja i sve ono što ide u celom paketu.

"Nije vezano samo za KiM, vezano je i za bezbednost, stabilnost, ekonomiju, kako će živeti, tako da je ceo taj paket jedna velika nepoznanica za sve građane Srbije, pa čak i za one koji su stručna javnost. Donekle je logično što građani ne znaju šta je u tom predlogu iz više razloga. Prvo, bilo ih je proteklih decenija više, bilo je više tih predloga koji nikad nisu bili do kraja razjašnjeni. Sa druge strane, logično je da predsednik Srbije vodi do jednog trenutka pregovore, to nije stvar koja treba da se vodi na dnevnom nivou. Ali ono što treba jeste da se iznesu ključni delovi u Skupštini Srbije, gde će poslanici, ali i šira javnost imati uvid i moći izneti svoje mišljenje. Ja ne očekujem neka preterano prijatna iznenađenja, sa druge strane ne mislim ni da će biti crno-belo…", rekao je Pejić, gostujući u emisiji Signal na RTV1.

Đorđe Vukadinović, urednik časopisa “Nova srpska politička misao” napomenuo je da se traži de fakto mirenje Srbije, ne formalno priznanje, ali mirenje sa stolicom u UN, odnosno sa prijemom Kosova u UN, da se Srbija tome ne protivi.

On je istakao da se u 1. članu pominje priznavanje simbola, dobrosusedski odnosi, u suštini traži se odnos Srbije i Kosova, kao dva ravnopravna entiteta se tretiraju, da jedne druge ne blokiraju u procesu evrointegracija.

"Ali ključno je da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju, što znači i u UN. Tako da to jeste neka vrsta ultimatuma. Ono što se najavljivalo mesecima sada je izgleda stiglo. I to je nešto što se ne možemo praviti da ne postoji. Suština je da se traži priznanje nezavisnosti, mirenje sa nezavisnošću i to je ono što je za Srbiju neprihvatljiv dokument. Za četiri odsto građana dela političke scene to je poželjno i prihvatljivo, koji podržavaju nezavisnost Kosova. Za sve druge je neprihvatljivo. Ono što jeste dilema je da li će Srbija odmah to odbiti na prvu ili će se reći hajde da razgovaramo, ali mi ipak to ne možemo da prihvatimo. Ono što ne sme da bude dilema je taj papir u obliku u kojem se pojavio nije prihvatljiv za Srbiju jer pokazuje nezavisnost Kosova", dodao je Vukadinović.

"Došli smo u jednu situaciju gde je pitanje ko će da potpiše predlog. Predlozi se ne potpisuju, potpisuju se konačni sporazumi koji se pregovaraju duže vreme Mislim da smo mi daleko od te situacije, jer pre svega mora da se formira Zajednica srpskih opština. Vidimo da u Prištini nema onih koji su to spremni da potpišu. Ja lično ne verujem u sve što pročitam u albanskim medijima", izjavio je Bojan Bilbija, urednik u listu „Politika“.

Na pitanje da li je nama jasno da je pregovaračka petorka eksplicite tražila da je uslov da se formira Zajednica srpskih opština Bilbija je izjavio da u je tim medijskim natpisima jedna od tačaka koje se predlažu da se ispune svi prethodni sporazumi, što znači da je formiranje ZSO neophodan preduslov ili uslov.

On napominje da ostaje nejasno da li ZSO mora da bude formirana pre nego što se pristupi novom sporazumu ili će oni još jednom da potpišu ZSO, pa će ponovo da obećaju Srbima sa KiM časna reč da će da ispune sve.

"Da se malo vratimo unazad, naši ljudi su napustili te tzv. kosovske institucije dok se ne formira ZSO, tako da ima tu mnogo toga što moraju da ispune Kurti i njegova administracija kako bi se uopšte pristupilo bilo kakvim razgovorima. A to što se priča da je već nešto potpisano i da je gotovo nema nikakve veze sa istinom, jer da bi se došlo u fazu razgovora o bilo kakvom koraku moraju da se ispune svi prethodni sporazumi", dodao je on.

On je istakao da je Priština potpisala 22 tačke, od kojih je 21 tačku njihov tzv. Ustavni sud odbio i tu je zapravo sve zapelo.

"Organe koje ZSO treba da ima su Skupština, predsednik, potpredsednika Savet sastavljen od 30 članova, Odbor koji ima sedam članova, administracija, Kancelarija za žalbe itd. To je sve predviđeno Briselskim sporazumom 2 koji je potpisala Priština", izjavio je Bilbija.

Celu emisiju "Signali" možete pogledati ovde.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...