Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Apr.2024, 01:23

POGLED SA MIŠELUKA: Čitati Herodota

Razgovor sa jednim našim profesorom estetike, velikim eruditom koji bi u neka minula vremena, zasigurno nosio titulu mudraca. Kaže mi da nema televizor, kompjuter koristi samo kao pisaću mašinu a i novine odavno ne čita. Na to ga ja, naravno upitam, kako se onda informiše i uopšte čuje da se diljem sveta nešto dogodilo?

Odgovorio mi je: Čitam Herodota! On je sve ispričao. Od njega do danas, nije se dogodilo ništa novo“.

Ostalo mi je još nekog znanja iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Zmaj-Jovine pa se prisećam da je antički grčki pisac i „otac istorije“ Herodot iz Halikarnasa, živeo u petom veku pre naše ere. Onako na prvu, reklo bi se da je profesorova misao tek igra dostojna pravog filozofa. A onda mi do ruke dopadne prva „Istorija Novog Sada“ Melhiora Erdujheljija.

Ovaj oštroumni kapelan i veroučitelj, u želji da mu ništa ne promakne, stigao je i do pisma kojeg su viđeni predstavnici ceha novosadskih krojača, uputili nadređenoj županijskoj vlasti. Zanatlije se u njemu žale vlastima, do mere da je autor knjige, njihov vapaj morao da prokomentariše:

„Pada u oči okolnost, da se majstori tuže da nemaju dovoljno radne snage... Okolne opštine behu ratarska sela, njihova deca nisu se odavala na zanat, te nisu ni dospevala u radionice novosadskih zanatlija. Majstori koji su radili za celu okolinu, nemogoše otud dobiti radne snage, da mušterije podmire.

Ovdašnji dečaci morali su kao kalfe da idu u vandrovku, pa su se razilazili na razne strane domovine, da u stranim zemljama iskustvo teku. Velika potražnja gonila je dakle novosadske majstore, da kalfe dovode iz gornjih krajeva domovine, gde je radinost većma razvijena bila. To je međutim poskupljivalo zanat i bilo je s mnogim teškoćama skopčano zbog nerazvijenih saobraćajnih prilika... Dovoljan je taj dvostruki čin: Živahnost potražnje i u srazmeru s tim množina zanatlijskih dućana sa oskudicom u radnoj snazi“.

Ukratko, mladi neće na zanat. Čim se dohvate diplome, odlaze u beli svet. Stari majstori lupaju glavu kako da dođu do zanatlija koji naslediti posao. Sve to, ne odgovara ni mušterijama, jer poskupljuje uslugu. Poznato zar ne?

A kada smo se složili da jeste, postaje nam zanimljivo kada je nastalo ovo pismo. U potpisu stoji: „U Novome Sadu, 14. aprila 1766. godine“.

Pa neka neko kaže da sve nije ispričano još sa Herodotom!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...